Beograd se guši, a vlast smanjila budžet za ekologiju

"U predlogu budžeta Beograda za narednu godinu, skandalozno je da su sredstva za zaštitu životne sredine smanjena za skoro 900 miliona dinara, a od toga najvažnija stavka "smanjenje zagađenosti" umanjena za čak 45 miliona", kaže za Nova.rs Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.Da stvar bude gora, kako navodi, povećani su troškovi birokratije i budžeti kabineta najviših funkcionera."Troškovi gradskog urbaniste Marka Stojčića, najodgovornijeg uz Gorana Vesića za rekordna kašnjenja radova i razrovane ulice, povećani su za neverovatnih 27 miliona dinara, što je više nego duplo u odnosu na prethodnu godinu", tvrdi Jovanović i dodaje:"To je sramota i Beograđani moraju da znaju kako se ova vlast razbacuje njihovim parama, dok za najvažnije stvari nema."Da je u pitanju istisnki skandalozna odluka pokazuju podaci koji govore o katastrofalnom stanju životne sredine u srpskoj prestonici.Prema Godišnjem izveštaju o stanju kavaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019. godinu, vazduh u Beogradu je treće kategorije - prekomerno zagađen, a prema aplikaciji AirVisual Beograd neretko biva rangiran i kao grad sa najzagađenijim vazduhom na planeti. 

Kako je Centar za lokalnu samoupravu saopštio, jedan od najvećih zagaživača u Beogradu je zgrada Gradske uprave čije kotlarnice se snabdevaju mazutom, koji koriste i druge zgrade grada - među kojima su Zavod za zaštitu spomenika kulture, Gradski centar za fizičku kulturu i Kuća legata.Iz ovog centra tvrde da gradska uprava već tri godine krši Rešenje Sekretarijata za zaštitu životne sredine kojim je naložena zabrana rada tih kotlarnica, jer emituju opasne materije, pre svega sumporne i azotne okside koji oštećuju pluća.“Gradska uprava već tri godine krši Rešenje Sekretarijata za zaštitu životne sredine kojim je naložena zabrana rada tih kotlarnica, jer emituju opasne materije, pre svega sumporne i azotne okside. Sumporni i azotni oksidi oštećuju pluća, tako da gradska uprava na ovaj način dodatno doprinosi urušavanju imunog sistema građana, a dovodi ih u povećani rizik tokom pandemije uzrokovane COVID – 19 virusom”, navodi se u saopštenju.

Osim lošeg vazduha, Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema prečistač otpadnih voda, zbog čega se godišnje u Savu i Dunav izlije 190 miliona kubika iz fekalne kanalizacije, što se može uporediti sa 60.000 olimpijskih bazena ili 19 miliona cisterni.Fekalne vode iz Beograda se zajedno sa hemijskim otpadom iz fabrika ulivaju i u Topčiderske reku, čija voda se prema poslednjim analizama svrstana u trećoj, njgoroj kategoriji.I dok se zbog Topčiderske reke, koja se uliva u Čukarički rukavac, na području oko Ade Ciganlije širi nesnosan neprijatan miris, ljude koji žive u blizini deponije u "Vinči" redovno udišu dim.

"Vinča" se smatra najvećom "planinom smeća" u Evropi, koja se prostire na oko 70 hektara samo 14 kilometara od centra glavnog grada Srbije gde se dnevno odlaže i po 1.500 tona smeća. Osim što, zbog čestih požara doprinosi zagađenju vazduha, postoji i opasnost od kontaminacije samog tla, gde se podzemne vode zagađuju i samim tim dolaze u kontakt putem pijaće vode do građana.Iako je očigledno da se Beograd suočava sa krupnim ekološkim problemima, javnost nije do kraja upoznata sa njihovim razmerama.Tako su, na primer izveštaji i preporuke o kontroli rada lokalne samouprave Grada Beograda, povodom prekomernog zagađenja i kontrole koju je zaštitnika građana Zorana Pašalić pokrenuo u januaru ove godine.Inicijativa Ne davimo Beograd danas je podsetila javnost da je ova kontrola pokrenuta u januaru ove godine, kada je veliko i dugotrajno zagađenje vazduha odjeknulo u javnosti i pozvala zaštitnika građana da izveštaj o njoj objavi.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram