Zbog sakupljanja sekundarnih sirovina ostali bez socijalne pomoći Novim Zakonom o socijalnim kartama koji je donela Vlada Srbije, za samo pola godine, 20 hiljada ljudi u Srbiji izgubilo je pravo na novčanu socijalnu pomoć. Najvišu cenu platili su pripadnici Romske populacije. Arben i Ariđi su "žrve algoritma", a Nova.rs vas upoznaje sa njihovim životom i bizarnim razlozima zbog kojih su ostali bez socijalne pomoći. .
Odluku o tome da li neko ima pravo na socijalnu pomoć ili ne, donosi kompjuterski algoritam. Tako je jedan veći broj Roma u Kraljevu, izbrisan
sa evidencije Centra za socijalni rad. Jer, kako u obrazloženju stoji, prodavali su otpad.
“Ukinuli su mi pre nekoliko meseci. Rekli su mi ako mogu da zaradim 18 hiljada dinara za mesec, onda sam radno sposoban. Ako ne radimo, šta da jedemo. Dok sačekamo sledeći mesec, nemamo da kupimo hleb deci. Šta mogu da uradim drugo. Moram da sakupljam sekundarne sirovine. Nekada ima, nekada nema”, kaže Ariđi B. otac sedmoro dece, dodajući da mu nije jasno šta je država htela da uradi ovakvim potezom.
Arben A. ima šestoro dece. On ne krije da je sakupljao sekundarne sirovine, kao što su flaše, karton i gvožđe, i da su ih prodavali u stari otpad.
“Rekli su nam da zarađujemo više nego što primamo socijalnu pomoć. Jer, svaku prodaju su nam beležili. Morali smo da ostavljamo podatke iz lične
karte. Ali, od toga zavisimo. Sada ne radimo ništa, samo čekamo taj novac od države. Sve što smo zaradili, potrošili smo na hranu. A socijalna pomoć
je 17 hiljada. Morao sam da prodajem”, kaže ovaj stanovnik Romskog naselja u Kraljevu.
Kako je u martu ove godine saopštilo ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kada je zakonstupio na snagu, Socijalna karta
veoma bitna u postupanju centara za socijalni rad, pre svega, jer objedinjuje baze svih neophodnih državnih organa, omogućava bolju kontrolu socijalnih davanja i pravedniju raspodelu novca za socijalno najugroženije kategorije.
“Svake godine se pravi presek. Ukoliko se utvrdi da je u određenom period lice imalo primanja, a korisnik je socijalne pomoći, onda se briše, i neće
moći da aplicira u naredna tri, odnosno šest meseci. Ako u tom periodu ne bude evindentiranih uplata, onda stiče pravo da ponovo dobija pomoć.
Zakonom o socijalnim kartama, svi Centri za socijalni rad u Srbiji, imaju uvid u sva primanja takvih lica”, objašnjavaju iz ovog centra.
Fiskalni savet navodi u dokumentu da ta budžetska izdvajanja treba povećati sa tri na oko 3,3 procenta BDP-a, kako bi se proširio obuhvat i povećali iznosi naknada socijalnih programa ciljanih na ugrožene slojeve stanovništva. Kažu i da su „skorašnja unapređenja državne administracije i
uvođenje sistema socijalnih karata omogućila verodostojnu proveru imovine i dohodaka potencijalnih primaoca“.
Bonus video: Antisocijalne karte
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare