Arben i Ariđi žrtve algoritma: Ostali su bez socijalne pomoći, a razlog je više nego sramotan i bizaran

Odluku o tome da li neko ima pravo na socijalnu pomoć ili ne, donosi kompjuterski algoritam. Tako je jedan veći broj Roma u Kraljevu, izbrisansa evidencije Centra za socijalni rad. Jer, kako u obrazloženju stoji, prodavali su otpad.“Ukinuli su mi pre nekoliko meseci. Rekli su mi ako mogu da zaradim 18 hiljada dinara za mesec, onda sam radno sposoban. Ako ne radimo, šta da jedemo. Dok sačekamo sledeći mesec, nemamo da kupimo hleb deci. Šta mogu da uradim drugo. Moram da sakupljam sekundarne sirovine. Nekada ima, nekada nema”, kaže Ariđi B. otac sedmoro dece, dodajući da mu nije jasno šta je država htela da uradi ovakvim potezom.Arben A. ima šestoro dece. On ne krije da je sakupljao sekundarne sirovine, kao što su flaše, karton i gvožđe, i da su ih prodavali u stari otpad.“Rekli su nam da zarađujemo više nego što primamo socijalnu pomoć. Jer, svaku prodaju su nam beležili. Morali smo da ostavljamo podatke iz ličnekarte. Ali, od toga zavisimo. Sada ne radimo ništa, samo čekamo taj novac od države. Sve što smo zaradili, potrošili smo na hranu. A socijalna pomoćje 17 hiljada. Morao sam da prodajem”, kaže ovaj stanovnik Romskog naselja u Kraljevu.Kako je u martu ove godine saopštilo ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kada je zakonstupio na snagu, Socijalna kartaveoma bitna u postupanju centara za socijalni rad, pre svega, jer objedinjuje baze svih neophodnih državnih organa, omogućava bolju kontrolu socijalnih davanja i pravedniju raspodelu novca za socijalno najugroženije kategorije.“Svake godine se pravi presek. Ukoliko se utvrdi da je u određenom period lice imalo primanja, a korisnik je socijalne pomoći, onda se briše, i nećemoći da aplicira u naredna tri, odnosno šest meseci. Ako u tom periodu ne bude evindentiranih uplata, onda stiče pravo da ponovo dobija pomoć.Zakonom o socijalnim kartama, svi Centri za socijalni rad u Srbiji, imaju uvid u sva primanja takvih lica”, objašnjavaju iz ovog centra.Fiskalni savet navodi u dokumentu da ta budžetska izdvajanja treba povećati sa tri na oko 3,3 procenta BDP-a, kako bi se proširio obuhvat i povećali iznosi naknada socijalnih programa ciljanih na ugrožene slojeve stanovništva. Kažu i da su "skorašnja unapređenja državne administracije iuvođenje sistema socijalnih karata omogućila verodostojnu proveru imovine i dohodaka potencijalnih primaoca".Bonus video: Antisocijalne karte 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=antisocijalnekartemm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4411940"]