Ispostavilo se da postoji i treća vrsta holesterola, stručnjaci kažu da je najopasnija - evo šta radi telu

Godinama se priča o zdravlju srca predstavljala kao borba između dobrog i lošeg.

S jedne strane: HDL (lipoprotein visoke gustine), herojski „dobar” holesterol koji pomaže u čišćenju arterija i održava protok krvi. S druge strane: LDL (lipoprotein niske gustine), takozvani „loš” holesterol koji se nakuplja u krvnim sudovima i tiho povećava rizik od srčanih bolesti, prenosi Science Focus.

To je uredna i jednostavna priča. I decenijama je dovodila do jednog jasnog saveta lekara širom sveta: držite LDL niskim i na dobrom ste putu.

Postoji samo jedan problem. Ispostavlja se da priča ima i trećeg lika: malo poznatu, retko testiranu vrstu holesterola koja može činiti oko trećine ukupnog nivoa holesterola - i na koju čak ni statini, najčešće propisivani lekovi za snižavanje holesterola na svetu, ne deluju naročito efikasno.

Naziva se remnant holesterol. A stručnjaci sada smatraju da bi mogao biti najopasniji od sva tri.

„Ranije sam ih nazivao dobrim, lošim i ružnim”, kaže Berge Nordestgor, klinički profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za holesterol. „LDL je loš momak, ali remnant holesterol je još gori."

„Ružne” čestice holesterola

Da biste zaista razumeli remnant holesterol, korisno je prvo odbaciti jedan čest mit. Uprkos onome što vam je rečeno, sam holesterol nije ni dobar ni loš. To je jednostavno masna supstanca koju telo koristi za izgradnju ćelija, proizvodnju hormona i održavanje rada nervnog sistema. Naravno, holesterol može doprineti začepljenju arterija kada se nakuplja na pogrešnom mestu - ali bez njega trenutno ne biste bili živi.

Te oznake „dobar” i „loš”? One zapravo nisu vezane za sam holesterol. Više se odnose na čestice koje ga prenose.

Baš kao što ulje ne može da se rastvori u vodi, ni holesterol ne može da se rastvori u krvi, pa telo mora da ga „upakuje” i transportuje.

Može pomoći da zamislite holesterol kao paket kome je potrebno specijalno dostavno vozilo da bi stigao do odredišta. Neka od tih vozila isporučuju holesterol tkivima i ponekad arterijama (LDL). Druga ga skupljaju i vraćaju u jetru na reciklažu (HDL).

Takvo ponašanje dovelo je do toga da se te čestice nazivaju „dobrim” ili „lošim”.

Pa šta su onda „ružne” čestice holesterola? To je sasvim druga klasa vozila. Poznate kao hilomikroni i VLDL (lipoproteini veoma niske gustine), te čestice mogu biti ogromne - i do 50 puta šire od LDL-a.

Zato ih možete zamisliti kao ogromne kamione u krvotoku koji prenose ogromne količine tereta kroz telo.

Za razliku od LDL i HDL čestica, ti „kamioni” zapravo ne prenose prvenstveno holesterol. Većinu njihovog tereta čine trigliceridi - energetski bogata mast koju telo koristi kao gorivo. Holesterol čini samo jedan do tri odsto ukupnog tereta i ima uglavnom strukturnu ulogu u stabilizaciji triglicerida.

Na prvi pogled, tri odsto deluju kao zanemarljiva količina. Nešto o čemu gotovo da ne treba brinuti. Tek nekoliko sitnih tragova holesterola unutar ogromnog kamiona punog triglicerida.

Ipak, pošto su te čestice toliko velike, i taj mali procenat se sabira - stvarna količina holesterola koju nose je ogromna, prema nekim procenama i do 40 puta veća nego kod LDL-a („lošeg” holesterola).

Srećom, dok je kamion pun triglicerida, holesterol u njemu je uglavnom bezopasan - čestice su jednostavno prevelike da bi se uvukle u zidove arterija.

Međutim, trigliceridi se ne zadržavaju dugo. Kako se čestica kreće kroz krvotok, ona usput oslobađa trigliceride, isporučujući energiju mišićima i tkivima, pa postaje sve „lakša”.

Na kraju ostaje omotač bogat holesterolom - i upravo ta ogoljena čestica poznata je kao remnant holesterol.

Remnant holesterol ostaje čvrsto zaglavljen i pokreće imuni odgovor

Kod zdrave osobe to uglavnom nije problem - jetra prepoznaje te remnant čestice i uklanja ih. Ali ako ih telo proizvodi previše - zbog ishrane, gojenja ili genetike - jetra jednostavno ne može da postigne sve. Ostaci ostaju u krvotoku mnogo duže nego što bi trebalo. I postepeno neki od njih završe u zidovima arterija.

Tada stvari počinju da se komplikuju.

Kao što možete pretpostaviti, čestica zaglavljena u arteriji koja nosi i do 40 puta više holesterola od LDL-a predstavlja ozbiljan problem.

Za razliku od trna koji možete izvaditi, remnant holesterol ostaje čvrsto zaglavljen i pokreće imuni odgovor. Ubrzo bela krvna zrnca dolaze na mesto i pokušavaju da „progutaju” holesterol, ali ne mogu da ga svare. Zbog toga odumiru i postepeno stvaraju masne naslage koje vremenom sužavaju i očvršćavaju arterije. A ako plak postane dovoljno veliki - ili iznenada pukne - može blokirati protok krvi i izazvati moždani ili srčani udar.

Višak holesterola u krvotoku može da se zalepi za zidove arterija i stvori plak koji postepeno sužava ili blokira protok krvi.

Zona opasnosti

Ako sve ovo zvuči loše, to je zato što zaista jeste. Istraživanja su pokazala da ljudi sa višim nivoima remnant holesterola i triglicerida imaju dvostruko veći rizik da umru od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na one sa nižim nivoima.

Uprkos tome, većina zabrinutosti oko holesterola i dalje se fokusira na „loši” LDL. Delom je to opravdano. Na kraju krajeva, kako ističe Nordestgor, povišen LDL je češći problem u opštoj populaciji - oko svake druge osobe ima povišen nivo, u poređenju sa približno jednom trećinom kada je reč o remnant holesterolu. Ali taj fokus može dovesti do toga da nešto važno promakne.

A dokazi sugerišu da se to zaista događa. Na primer, u jednoj studiji gotovo 12 odsto pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima i dalje je imalo visok remnant holesterol uprkos tome što su dostigli ciljne vrednosti LDL-a. Drugim rečima: standardni test krvi im je pokazao da je sve u redu - ali su i dalje bili u riziku.

U drugoj studiji koja je obuhvatila 113.000 ljudi, oni sa niskim LDL-om, ali visokim remnant holesterolom, i dalje su imali 15 odsto veći rizik od moždanog udara.