Sa primenom socijalne karte za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, u Srbiji se desilo upravo ono na šta su mesecima upozoravali aktivisti za ljudska prava, a to je smanjenje broja korisnika. Iako je vlada Srbije socijalne karte najavljivala kao iskorak za prevenciju siromaštva i rano prepoznavanje ljudi koji su u socijalnoj potrebi, u praksi je došlo do suprotnih rezova, pa su pravo na pomoć izgubili građani kojima je to bio jedini izvor prihoda.

Za osam meseci, koliko se u Srbiji primenjuje Zakon o socijalnim kartama, sa evidencije je „skinuto“ preko 10 odsto korisnika.

Tačnije, pre primene Zakona, novčanu pomoć dobijalo je 211.266 građana, a u međuvremenu je kompjuterski algoritam za automatsko prepoznavanje siromašnih, sa liste ‘‘eliminisao‘‘ 22.230 građana.

I to najverovatnije nije konačan broj ugroženih, koji će izgubiti pravo na socijalnu pomoć, jer se ovi podaci odnose samo na tri grada gde se primenjuje socijalna karta.

U inicijativi za ekonomska i socijalna prava A11, ovakav način pomoći nazivaju ‘‘anti-socijalnim kartama‘‘ i zbog toga se zalažu za hitne izmene Zakona.

„Ovakvom obradom podataka, bez pomoći su ostali korisnici u Kraljevu, Šapcu i Novom Sadu. Dakle 22.000 samo u tri grada. Imamo informacije da će uskoro početi da se primenjuje u Beogradu. Zamislite koliki će to broj biti kada socijalne karte počnu da se primenjuju u svim lokalnim samoupravama“, upozorava Milica Marinković iz A11.

Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Ona navodi da su podatke o 22.000 „eliminisanih“ građana, dobili od Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalan pitanja i to na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, kada su po istom zahtevu zatražili uvid u kriterijume po kojima građani gube pravo na pomoć, kao i da kompjuterski algoritam postane javno dostupan, odbijeni su pod izgovorom da je to „službena tajna i narušavanje bezbednosti sistema“.

U A11 zastupaju stav da takvi podaci moraju da budu javni, jer se socijalna pomoć isplaćuje iz budžeta svih građana.

„Mi nemamo podatak da li je taj algoritam otkrio nekog novog korisnika ili je samo pretresao postojeće, odnosno 211.266 građana koliko je bilo u sistemu, pre primene Zakona o socijalnoj karti. Kako stvari sada stoje, vidimo da je cilj da se smanji broj korisnika, što u celokunoj situaciji i narastajućoj krizi, možemo reći da je nerealan trend koji država želi da postavi“, smatraju u Inicijativi A11.

„Zakon je neustavan i treba ga menjati“

U A11 su i pre primene Zakona, ukazivali na njegovu neustavnost i uskraćivanje prava socijalno ugroženim građanima.

Pre svega, ukazivali su na manjkavosti, prema kojima socijalno ugrožena osoba neće imati pravo na pomoć, ukoliko u njenom okruženju postoje „povezana lica“ koja mogu da joj pomognu. A u povezana lica,  spadaju bliži i dalji srodnici, kao i bivši supružnici i partneri.

„Taj broj povezanih lica sa vama, kada vi uđete u sistem socijalne zaštite je vrlo problematičan. Zakon pretpostavlja da vi od tih lica možete da tražite pomoć i algoritam vas automatski isključuje. Čak i u situaciji, ukoliko ste se, recimo,  od nekoga razveli i ne želite da imate dodira sa tom osobom, vi zbog toga niste u poziciji da tražite pomoć“, objašnjava Milica Marinković samo jednu od spornih stavki.

Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Dodaje i da je iz celog postupka za određivanja prava na pomoć, isključen “čovek“, odnosno socijalni radnik, te da je došlo do, kako kaže potpune ‘‘dehumanizacije procesa‘‘, a u isto vreme i do nemogućnosti kontrolisanja kako ta veštačka inteligencija radi, jer algoritam nije transparentan i nije dostupan javnosti.

„Naša namera nije da se odustane od tehnologije, naprotiv, tehnologija nam pomaže u radu, ali ovo mora biti regulisano na način, tako da postoje i socijalni radnici koji mogu da sagledaju sve okolnosti zbog kojih se pojedinac našao u socijanoj potrebi“, navodi naša sagovornica.

Na kraju ističe i da je  A11, još u martu, kada je počela primena Zakona o socijalnim kartama, podnela inicijativu Ustavnom sudu, za proveru ustavnosti, jer su kako kaže, brojne odredbe zakona u suprotnosti sa Ustavom i određenim konvencijama za ljudska prava.

 

 

Socijalna pomoć za pojedinca iznosi 10.300 dinara

Za pojedinca koji nema porodicu i nema primanja, visina socijalne pomoći iznosi 10.300 dinara, kažu u A11, uz objašnjenje da je taj iznos zvanično promenjen 22. oktobra, ove godine, a da je sve do tada pomoć iznosila oko 8.000 dinara, bez obzira na višemesečnu inflaciju i sveopšta poskupljenja.

Navode i da korisnici socijalne pomoći, koji su u životnoj dobi da spadaju u radno aktivne građane, imaju pravo na pomoć samo u trajanju od 9 meseci tokom jedne kalendarske godine.

„Za  tri meseca izostanka pomoći, ta osoba je i dalje siromašna i dalje mora da plaća svoje račune i lekove, ali država pretpostavlja da bi oni mogli da nađu posao i bez obzira da li su ga našli ili ne, imaju prekid od tri  meseca. Takva generalizacija je prilično problematična i mi se zalažemo da se to primenjuje od slučaja do slučaja. Odnosno, ako je neko našao zaposlenje, onda on svakako ne treba za taj period da prima socijalnu pomoć, dok je ostalima ona potrebna“, zaključila je Milica Marinković iz A11.

Darija Kisić Tepavčević Foto: Filip Krainčanić/ Nova.rs

Komentar u vezi sa smanjenjem broja korisnika socijalne pomoći od početka primene novog Zakona, zatražili smo od ministarke Darije Kisić Tepavčević, koja se najglasnije zalagala za uvođenje ovog sistema, kao i od Ministarstva za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili nikakav odgovor.

BONUS VIDEO: Skoro milion i po ljudi u Srbiji živi u riziku od siromaštva

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)