Zamka za vlasnike 30.000 firmi: Plaćaju dugove iz svog džepa

Da li ću za poslovanje i dugove odgovarati svom svojom imovinom ili samo imovinom firme - prvo je i osnovno pitanje koje sebi postavi svaki pokretač posla.I u zavisnosti od toga se opredeljuje da li će u posao krenuti kao preduzetnik - koji odgovara celokupnom svojom imovinom, ili kao vlasnik preduzeća u formi društva sa ograničenom odgovornošću (DOO čine više od 90 odsto svih registrovanih firmi u Srbiji), gde ova vrsta odgovornosti - ne postoji.

Međutim, postoji situacija u kojoj ovo pravilo ne važi.To je slučaj za prinudnom likvidacijom gde zakon predviđa da takozvani "kontrolni vlasnik" i posle ovakvog gašenja firme u obliku DOO, odgovara za obaveze preduzeća i to - celom svojom imovinom.Kontrolni vlasnik nekog preduzeća je onaj koji sam, ili zajedno sa povezanim licima na koje može da utiče, kontroliše upravu i poslovanje firme.To ne znači nužno da mora da bude reč o većinskom vlasniku - neko može da poseduje 30 odsto vlasništva, ali zajedno sa, na primer, suprugom ima 60 odsto vlasništva i odlučuje o svemu.Takođe, postoje situacije kada neko ko ima i 70 odsto vlasništva nije kontrolni član jer je osnivačkim aktom preduzeća predviđeno da se uprava bira i odluke donose - jednoglasno, od strane svih članova (vlasnika DOO).Iz ovoga proizilazi da će svaki osnivač društva sa ograničenom odgovornošću, koji je ujedno njegov jedini vlasnik (takozvani "član") celokupnom svojom imovinom odgovarati za obaveze preduzeća posle prinudne likvidacije.Istu sudbinu najverovatnije će doživeti svi koji imaju više od 50 odsto udela u DOO firmama ugašenim kroz prinudnu likvidaciju.

Atak na ličnu imovinu

Tako se sada dolazi do apsurdne situacije da vlasnik koji tokom aktivnog poslovanja preduzeća nije odgovarao svojom imovinom za dugove, nakon prinudne likvidacije firme zbog dugova može da izgubi stan kroz prinudnu naplatu.

Konsultant Bogdan Petrović za Nova.rs navodi da je ovakva situacija pravni nonsens."Ako imate ograničenu odgovornost, kao što je to slučaj kod društava sa ograničenom odgovornošću - ne može da se se uvodi neograničena odgovornost. Već postoji takozvani institut proboja pravne ličnosti, gde poverilac može da tuži vlasnika ako je zloupotrebio DOO i koristio novac preduzeća za lične potrebe - na primer - platio je letovanje novcem fime.Ovde to nije slučaj. Već je reč o vlasniku firme koji je propao, ostao mu je sitni dug, ne može više da posluje, a nema novca da pokrene stečaj, ni likvidaciju ", navodi Petrović.On postavlja pitanje - zašto poverilac nije pokrenuo stečaj pre prinudne likvidacije firme, ukoliko je želeo da naplati svoja potraživanja."To znači da poverilac nije imao interesa da vas 'ganja'", navodi Petrović.Ovakvo zakonsko rešenje (član 548 Zakona o privrednim društvima) predviđa da kontrolni član doo "odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra"."Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra", navodi se u Zakonu o privrednim društvima.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram