"Trampove carine metod iz 19. veka, nejasno kako su izračunate Srbiji"

Američki predsednik Donald Trump nastavlja sa planovima za veliku Ameriku. Uveo je carine na robu iz više od 180 zemalja i teritorija, donošenjem odluke o recipročnim tarifama.

Srbiji je određena carina od 37 odsto, plus 10 odsto osnovne carine koje će imati svi.

Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić kaže da je Tramp hteo da „ispravi deficit koji svaka zemlja ima sa SAD“, međutim da računica nije sasvim jasna, jer u trgovini sa Srbijom Amerika ima suficit.

Upitan kako onda mi imamo 37 odsto, Albanija, Kosovo i Crna Gora 10, BiH 35, a Severna Makedonija 33, profesor kaže da formuli koju je objavila Američka komisija za međunarodnu trgovinu nije jasna.

„Pokušao tu formulu da primenim na Srbiju i ne dobija se navedeni podatak od 74 odsto zaštite prema američkim proizvodima. Mislim da je za zemlje sa kojima Amerika nema deficit korišćen neki drugi metod, možda čak i odokativno. Cela ova procedura deluje nekonvencionalno, jer je ovo unilateralno uvođenje carina“, rekao je.

I drugi su principi pogaženi, naveo je profesor, dodajući da je „međunarodni trgovinski sistem gurnut na ivicu provalije“.

Carine su instrument spoljne trgovinske politike koji je korišćen u 19. i prvoj polovini 20. veka, naznačio je.

„Od druge polovine 20. veka carine se uopšte ne koriste. Uvođenjem ponovnih carina, Tramp želi da se vrati u 19. vek. On želi da se proizvodnja vrati u SAD, ali posle intenzivne globalizacije mi danas u svetu imamo specifičnu proizvodnu strukturu. To su ti globalni lanci vrednosti, što znači da se pojedine faze proizvode u pojedinim zemljama. On sada celu tu proizvodnju nastoji da vrati u Ameriku“, objasnio je.

Prvi efekti carina su pad američkih kompanija na berzi, a mnogi predviđaju da će porasti cene u Americi.

Profesor Bjelić kaže da će u prvom talasu carine najviše osetiti najznačajniji spoljnotrgovinski partneri, koji intenzivno izvoze u Ameriku, kao što su EU i Japan.

„Mi smo u drugoj, trećoj fazi, pošto nemamo toliko značajan izvoz. Ali ubrzo će na udaru biti i preduzeća u Americi, pošto će većina partnera uvesti kontramere, zatim i potrošači u Americi, pošto ovo sigurno dovodi do inflacije“, naveo je.

Podsetio je da je osnovna proizvodnja izmeštena u Kinu ili Bangladeš, jer je tamo jeftinija, što je Amerikancima omogućilo da proizvode kupuju povoljno.

„Ako se proizvodnja vraća u Ameriku, gde su troškovi poslovanja viši, onda će i proizvodnja biti skuplja. Ipak, ona je omogućena ovim carinama, jer strana konkurencija više neće moći u toj meri da donosi u Ameriku svoje proizvode“, objasnio je.

Ostatak teksta čitajte na N1.