Ovih dana, pored velikih protesta poljoprivrednika koji blokiraju puteve na oko 80 lokacija i zahtevaju privremenu zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda, provejava još jedan problem u poljoprivredi.

Naime, Ministarstvo poljoprivrede je ove godine odlučilo da ne isplati dodatnih 100.000 dinara za prvotelke za sva grla, već je donelo pravilnik kojim je to ograničeno na 20 grla, navodi Danas.

Iako je prethodnih godina taj podsticaj isplaćivan za sva grla, a činilo se da će tako biti i ove godine jer nije bilo zvanične najave da će biti drugačije, ipak je praktično preko noći ta odluka promenjena.

Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2024. godine predviđa pored redovnih subvencija isplatu i tog dodatnog novca za prvotelke. Za to su bili raspisivani i javni pozivi i poljoprivrednici su se prijavljivali i uredno dobili novac.

Ipak, ove godine, kako tvrdi ministar Dragan Glamočić država za to nema novca, te je doneto ograničenje novim pravilnikom da se isplati za samo 20 grla po gazdinstvu.

Ovaj problem bio je tema i na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije, gde je čak donet i zaključak u kom je zatraženo da se izmenom ovog pravilnika ukine limit od 20 grla.

Oni tvrde da u vreme kada je najavljivan taj podsticaj od 100.000 dinara, nije bilo jasno rečeno da će se to odnositi samo na 20 grla. Dodaje se i da je broj prvotelki iznad ovog limita svega tri odsto u odnosu na ukupan broj prvotelki u Srbiji.

Odboru je prisustvovao i sam ministar Glamočić pa je došlo i do rasprave između njega i predsednika tog odbora Marjana Rističevića.

Glamočić je izjavio da bi, kada bi se isplaćivalo za sve prvotelke, trebalo izdvojiti još milijardu dinara, kojih nema.

„To je mali broj privrednih subjekata koji ostaje bez sredstava, a milijarda dinara je nešto što mi u ovom momentu nemamo u budžetu“, naveo je.

Međutim, Marjan Rističević je rekao da je siguran da za to ne treba toliko novca.

„Nije tačno, obmanuli su vas da nam treba milijarda“, naglasio je on.

Dodao je da u Srbiji ima 92 ili 93 gazdinstva i manje od 1.000 prvotelki.

Zašto ljudima nije rečeno?

„Imamo drugi problem, a to je što tokom propisivanja mere nije ljudima rečeno da kupuju do 20, da ne kupuju preko 20, jer neće ostvariti pravo na subvenciju za prvotelke“, ukazao je Rističević.

Predsednik Narodnog pokreta Srbije i član ovog Odbora Miroslav Aleksić za Danas navodi da opozicija nije glasala za taj zaključak, te da im je on podeljen tek pred početak sednice.

„Dolazimo na sednicu, a unapred je pripremljen zaključak koji treba da usvojimo, zamislite taj paradoks“, kaže.

Ipak, kako pojašnjava, to je tek predlog Odbora, koji ide Vladi koja treba da ga usvoji ili ne.

Što se tiče limita za prvotelke, Aleksić naglašava da se on odnosi samo na ovu godinu, ne na prethodne.

Međutim, novac da se subvencija isplati svima može da se pronađe, smatra on.

„Stvar je samo odluke vlasti da li želi da investira u poljoprivredu ili u stadione, Ekspo i druge građevinske projekte. Para sigurno ima, ali su prioriteti nešto o čemu odlučuje vlast, a ovaj režim poljoprivredu ne vidi kao prioritet, već kao nužno zlo“, upozorava Aleksić.

On ukazuje da kada se pogleda strategija za poljoprivredu, vidimo da je bila kontraproduktivna.

"Oni ne ulažu u poljoprivredu, jer im je tu teško da ukradu novac“

„Vlast ju je usvojila 2014. godine i važila je do 2023, a za tih 10 godina u svim parametrima imamo strahovito veliki pad – smanjen je broj poljoprivrednih gazdinstava sa 630.000 na 508.000, imamo smanjenje za više od 350.000 radnika u poljoprivredi, uvoz se više nego duplo povećao nego izvoz…“, podseća on.

On naglašava da je kumulativni rast za tih 10 godina poljoprivrede bio 1,7 odsto, a da su oni u strategiji predvideli da rast na godišnjem nivou bude od šest do devet odsto.

„Para u budžetu ima, ali se ne troše na ono što je potreba poljoprivrednika, već tamo gde neko može da ostvari svoju koruptivnu misiju. Oni ne ulažu u poljoprivredu, jer im je tu teško da ukradu novac“, smatra Aleksić.

On poručuje da poljoprivrednici treba da pokažu međusobnu solidarnost, sabornost i istrajnost.

„Ovo nije prvi put da pokušavaju da ih prevare. Obećavaju da će da urade nešto samo da ih sklone sa ulice. Oni treba da traže potpisivanje sporazuma sa Vladom Srbije u vezi sa zakonskim izmenama i zaštitu tržišta mleka i druge stvari koje su vezane za podsticaje i ostalo, jer sve što se govori o investicijama ili ulaganjima u poljoprivredu nije istina“, upozorava.

Obmana je, tvrdi on, i kada kažu da je budžet za poljoprivredu rekordan.

„Od tih milijardu dinara predviđenih za 2026. godinu, mora da se isplati oko 40 odsto dugovanja koja su ostala iz 2025. što znači da je budžet za ovu godinu 600 miliona zapravo“, zaključuje Aleksić.

Šta kažu stočari o novom pravilniku?

Kako za Danas kaže poljoprivrednik koji je želeo da ostane anoniman, najavljeno je da za one koji su podneli zahtev za javni poziv ranije, neće biti novog javnog poziva, nego će se samo dostaviti dodatno rešenje.

„U oktobru ili novembru 2025. godine obećavali su da će to ići do kraja godine, pa su obećavali da će rešenja stići u sandučiće do kraja godine, pa ni to nije bilo. Onda je 29. januara bila sednica Vlade Srbije gde su doneli ovaj novi pravilnik, ali je Glamočić izašao u medije i obećao da će sve biti isplaćeno i da je sve u redu“, tvrdi on.

Podseća i da su obećali da će sva rešenja stići ranije, ali da niko nije dobio rešenje.

„Oni su tek 4. februara doneli dodatni pravilnik kojim su limitirali subvencije na 20 grla, a 6. februara su izdali rešenja. Mi smo svi već podneli zahteve po uredbi iz 2024. i proširenoj iz 2025. godine, a oni su dodatnu doneli 2026. godine, tik pred donošenje rešenja“, ukazuje.

Kako navodi, to utiče i na one koji rade mleko i meso, jer i jedni i drugi imaju prvotelke.

Opširnije o tome pročitajte na sajtu Danasa.