Foto: Printscreen, Shutterstock, N1

Dalja zaduživanja Srbije – između ostalog za servisiranje dugova „Srbijagasa“ i nastavak radova na putu Pojata-Preljina – stigla su danas na dnevni red Skupštine. Ako budu izglasana (a bio bi presedan da ne budu), u jednom danu na ukupan dug dodaćemo još 1,9 milijardi evra.

Na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine Srbje između ostalog nalaze se predlozi ugovora o dodatnom zaduživanju i garancijama koje Vlada Srbije daje javnim preduzećima.

Prema podacima objavljenim na portalu srpskog parlamenta, država će se samo kod kineskih banki zadužiti čak 745 miliona evra.

Jedan kredit Srbija uzima od Export-import banke. Ta pozajmljena sredstva bi se koristila za Projekat izgradnje brze saobraćajnice na relaciji Novi Sad-Ruma, od strane „Fruškogorskih koridora“.

Drugi kredit Srbija uzima od „Kineske banke“, ogranka iz Mađarske.

I tu se spisak ne završava.

Država će takođe biti garant kredita koji JP Srbijagas uzima od nekoliko banaka. Reč je o iznosu od čak 150 miliona evra.

Država će uzeti i projektni zajam od Banke za ravoj Saveta Evrope, za realizaciju Centra za obuku za dualno obrazovanje i to u iznosu od 20 miliona evra.

Multilateralna agencija za garantovanje investicija biće još jedan zajmodavac, a kredit od čak 400 miliona evra iskoristiće se za finansiranje određenih građevinskih usluga od strane kompanije „Bechtel Enka UK Limited“, kao i za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije“, u vezi sa daljom izgradnjom koridora autoputa E-761, deonice od Pojata do Preljine.

Još neki od milionskih zajmova koji će biti odobreni u samo jednom danu, biće iskorišćeni za prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda, realizaciju programa čvrstog otpada, kao i za realizaciju druge faze Programa za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji.

Zašto država bira kineske banke?

Prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, kreditne kamate su trenutno svuda niske, pa tako kod Kineza iznose 2 do 3 odsto.

„Ipak, zaduženje kod Evropske investicione banke je 0,5 odsto, čak i niže od toga. Ako se pitate zašto se onda zadužujemo u kineskim bankama, objašnjenje je jednostavno – ne postoji kontrola bilateralnog zaduživanja, oni su spremni da daju novac za šta god je potrebno“, objašnjava Radosavljević.

Kako naš sagovornik navodi, drugi razlog za zaduživanje u kineskim bankama su takozvani „robni krediti“ jer davanjem novca učestvuju u direktnoj gradnji onoga što je razlog pozajmice.

„Sa ove strane, država dobija mogućnost da ne mora da izlazi na tender, ne mora da poštuje Bog zna kakve zakone, provizija može lako da se naplati i generalno je lako upravljati tim novcem – niko vas ne pita šta sa njim radite“, kaže Radosavljević.

Za razliku od kineskih, kada se zadužujete kod velikih svetskih insttitucija, proces je mnogo kompleksniji. Prema rečima sagovornika našeg portala, osim što tada morate da idete na javne tendere, kontrole su kompleksnije.

„Ovakvi krediti jesu jeftiniji, ali državi očigledno ne odgovara da se ovako zadužuje“, kaže Radosavljević, dodajući da se sada, za gotovo sve infrastrukturne projekte, zadužuje na istoku.

Kako objašnjava, na zapadu se, osim kontrola potrošnje kredita, zahtevaju i neki drugi uslovi, koji se uglavnom tiču demokratije, a država očigledno nije spremna da se time bavi.

„Isto je kao kada se građani odlučuju za keš kredite, a ne neke druge. Kada uzimate keš kredit, ne pitaju vas ništa dokle god vraćate dug“, objasnio je za kraj Radosavljević.

BONUS VIDEO Pranje para preko nekrentina?- gosti Goran Radosavljević, Goran Rodić

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (12)