Sada "bolja cena", a koliko su ti proizvodi koštali pre godinu dana: Cena mleka ipak nije "bolja"

Iako će akcija koju Vlada sprovodi pod imenom „Bolja cena – cena za narod“ malo osvežiti cene i povoljno uticati na kućni budžet prosečnog domaćinstva, ekonomista Saša Đogović za Novu ekonomiju kaže da je ona pre svega jedna „ad hoc – marketinška akcija” koja nije sistemskog karaktera i nije doneta promišljeno – ona je više iznuđena da bi se na neki način određeno nezadovoljstvo javnosti vezano za visoke cene prehrambenih i proizvoda lične higijene nekako ublažilo.„Da akcija nije sistemskog karaktera vidi se po tome što se prvo izašlo sa jednom korpom proizvoda, pa sa drugom korpom, umesto da se odmah napravi jasan obuhvat, da se jasno zna koliko će biti sniženje, da li će biti u svim trgovačkim lancima i koji su to proizvodi“, rekao je Đogović.On navodi da će ova akcija imati „andol efekat“, odnosno da će malo osvežiti cene i svakako uticati povoljno na kućni budžet prosečnog domaćinstva, posebno kada su u pitanju proizvodi koji se frekventnije kupuju.„Svakako će imati efekta, ali primarni cilj ovih mera nije taj da se popravi stanje kupovne moći, već više imaju taj marketinški prizvuk, što se vidi po tome što su te mere donete ‘ad hoc’“, smatra ekonomista.

Koliko je šta poskupelo?

Nova ekonomija od februara 2022. godine prati cene određenih proizvoda koji su neophodni svakoj porodici za život. Cene prate na osnovu redovnih cena (ne uključujući povremene akcije) u jednom trgovinskom lancu u Beogradu.

Gledajući tabelu, od februara 2022. do danas, najviše su pokupeli crni luk i linum, 100 posto. Iako je „Bolja cena“ crnog luka u septembru 99,99 dinara, on je u februaru prošle godine koštao 49,99 dinara. Limun je, poređenja radi, u februaru prošle godine koštao 119,99 dinara, da bi njegova „Bolja cena“ u februaru bila 239,99 dinara.U odnosu na cenu iz februara prošle godine, kada je mleko od 1,5 litara koštalo 154,99 dinara, njegova „Bolja cena“ je u septembru ove godine čak 229,99 dinara, što je poskupljenje od 48,4 posto.

Jogurt od 1 litra poskupeo je više od 50 odsto – u februaru prošle godine koštao je 114,99 dinara, dok je njegova „Bolja cena“ u septembru 174,99 dinara.Više od 50 posto poskupeli su i Somborska feta i deterdžent za sudove „Feri“, čije su „Bolje cene“ 254,99 dinara, odnosno 209,99 dinara.

Koliko zapravo iznose trgovačke marže

Prema podacima nadležnih institucija, prosečna bruto marža kod najvećih maloprodajnih trgovinskih lanaca iznosi 14,6 odsto, a kod ostalih privrednih subjekata nema značajnijih razlika u pogledu prosečne bruto marže niti se povećavala od početka godine, navode iz Privredne komore Srbije.Iz PKS-a ukazuju i na podatak da se beleži pad kupovine potrošača od 6,1 odsto, iako je broj akcijskih ponuda u trgovinskim lancima povećan za pet do 10 odsto u odnosu na prošlu godinu.

„Kada se tome doda i to da 37 odsto potrošača kupuje isklјučivo na akcijama, dolazi se do zaklјučka da sami trgovinski lanci zaista ulaze u krizu profita”, naveo je PKS u odgovoru Novu ekonomiji.Vlada Srbije je 25. maja donela rešenje o upotrebi sredstava iz tekuće budžetske rezerve u kojem piše da će Republičkom zavodu za statistiku (RZS) biti dodeljeno 11,05 miliona dinara radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za sprovođenje „pilot istraživanja o trgovinskim maržama za odabrane prehrambene proizvode“.Nova ekonomija je nekoliko puta uputila Vladi Srbije (Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine) pitanja u vezi sa tim istraživanjem, njegovom obuhvatu i eventualnim rezultatima, ali nisu dobili povratnu informaciju.Na pitanja Nove ekonomije da li je radila analize vezane za cene i trgovačke marže u maloprodajnim objektima prehrambenih proizvoda, Komisija za zaštitu konkurencije je ukazala da se, shodno ovlašćenjima iz Zakona, ne bavi kontrolom cena robe i usluga, samim tim ni marži.Opširnije čitajte u štampanom broju Nove ekonomije.