Ograničavanje maksimalne cene hleba od brašna tipa 500 na 46 dinara na šest meseci, treba da zaštiti kupce od naglog skoka cena. Tom merom koja je doneta na šest meseci, a može biti produžena i dodatnih šest, štite se i naši ratari i poljoprivreda koja je izvozno orijentisana.
Ovakva mera je mera predostrožnosti, kaže Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.
„S jedne strane mi imamo fiksiranu cenu hleba, čime štitimo potrošače, od mogućih rasta cena, s druge strane negde kroz intervenciju iz robnih rezervi, omogućavamo potrošačima da budu redovno snabdeveni. Ako se destabilizacija globalnog tržišta nastavi posle šest meseci, možemo očekivati da se ovakva uredba ponovi, da se produži na još šest meseci, ili da se zaključi da za jednom ovakvom merom nema potrebe“, kaže on za N1.
Cena hleba je, kaže, definisana na način da je u okviru te cene jasno definisan svaki element.
„Činjenica je da mi na tržištu možemo imati manju cenu, ovo je gornja cena, niko prodavcu ne brani da prodaje po nižoj ceni. Ona dnevna količina hleba koju trgovci nabavljaju, 30 odsto hleba mora biti tipa Sava, kako bi se potrošačima omogućilo da nabave hleb“, kaže on.
Mi smo, kaže on, generalno kada govorimo o poljoprivredi neto izvoznik i to je dobro.
„Moramo i iz ovog primera shvatiti koliko je važno čuvati domaći lanac snabdevanja, da na policama srpskih trgovaca imamo što više domaćih proizvoda, na taj način ćemo biti manje zavisni od promena na svetskim berzama“, kaže Malinović.
Bonus video – Zoran Pralica i Goran Petković: Da li se cenom hleba „kupuje“ socijalni mir?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar