0
Sa minimalnom neto zaradom, koja u Srbiji iznosi 40.020 dinara, može se namiriti takozvana minimalna potrošačka korpa – ali iz 2021. godine. Za nju je tada bilo potrebno izdvojiti 39.623 dinara, sada preko 50.000. Kod penzionera je situacija još lošija, jer bi oni sa prosečnom penzijom od 37.800 dinara mogli da namire minimalnu potrošačku korpu iz 2019. godine, kada je njena vrednost bila 37.085. dinara.
Oni sa najnižom penzijom u Srbiji, koja je u 2023. godini bila 20.631 dinar, ne mogu da napune ni deceniju staru minimalnu potrošačku korpu, jer je ona 2013. godine vredela više od 30.000 dinara.
Ovo su podaci koje je objavilo odeljenje za pravna, ekonomska i socijalna pitanja Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
U prošloj godini, prosečna minimalna zarada je bila 35.012 dinara, minimalna potrošačka korpa 45.121 dinar, dok je prosečna penzija iznosila 33.410 dinara.
To znači da je prosečna penzija u prošloj godini, pokrivala 74 odsto minimalne potrošačke korpe.
Prošle godine, penziju u Srbiji je primalo 1,65 miliona ljudi, a od tog broja 12,34 odsto je primilo penziju manju od 16.884 dinara.
Takođe, prema podacima koje je objavio SSSS, 14,02 odsto penzionera je primilo 16.884 dinara, dok je 59,26 odsto primilo penziju približnu iznosu od 31.500 dinara.
Podaci pokazuju da su, kada je reč o visini penzije i njenom učešću u prosečnoj zaradi, u najtežem položaju penzioneri iz kategorije poljoprivrednika.
Odnos prosečne penzije prema minimalnoj potrošačkoj korpi i zaradi se iz godine u godinu pogoršava, pokazuju podaci SSSS-a.
Poljoprivrednici su u 2022. godini primali penziju koja je manja od petine prosečne plate u Srbiji (koja je oko 86.000 dinara).
Prosečna neto zarada u 2022. godini je pokrivala 86,35 odsto prosečne potrošačke korpe, što znači da je za kupovinu jedne prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,16 prosečnih neto plata, objavio je SSSS, a prenosi Nova ekonomija.
U maju ove godine, prosečna potrošačka korpa je vredela 99.289 dinara, a prosečna neto zarada je bila 86.220 dinara.
Dakle, da bismo kupili sve što je potrebno za jednu tročlanu porodicu, odnosno namirili prosečnu potrošačku korpu, bilo je potrebno da u maju izdvojimo celu platu i dodamo još novca. Odnosno odnos plate i potrošačke korpe bio je 1,15.
-Kilogram pirinča;
-1,4 kilograma paradajza;
-1,5 kilograma pasulja;
-200 grama limuna;
-kilogram pomorandži i banana;
-200 grama mlečne čokolade;
-100 grama bombona;
-2,8 kilograma pilećeg mesa;
-300 grama suvih svinjskih rebara;
-pola kilograma morske ribe;
-125 grama sardine u ulju;
-2,5 kilograma šećera;
-600 grama kafe, i
-tri litra minerlane vode.
PROČITAJTE JOŠ
0
5
0
Ovakvu minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada ne može da pokrije ni sa 80 odsto.
Prosečna mesečna neto minimalna zarada za 2023. godinu (40.020 dinara) približno je na nivou minimalne potrošačke korpe za septembar 2021. godine koja je iznosila 40.283 dinara.
Prosečna mesečna neto minimalna zarada za 2022. godinu koja je bila 35.012 dinara, bila je približno na nivou minimalne potrošačke korpe za septembar 2016. godine koja je iznosila 35.265 dinara.
Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2024. godinu trebalo bi da počnu 21. avgusta, a predstavnici sindikata već duže vreme traže da se minimalna zarada u Srbiji izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.
Predsednica sindikata „Nezavisnost“ Čedanka Andrić nedavno je izjavila da s obzirom na visinu inflacije, povišica ne može da bude manja od 20 odsto.
Troškovi života su, prema njenim rečima, porasli 30 odsto, a minimalna zarada već zaostaje za minimalnom potrošačkom korpom oko 12.000 dinara.
Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe.
Zatim, kroz kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Srbiji.