Porez i gorivo skaču u nebesa, tako će Vučić popuniti rupe u budžetu

Predsednik nas teši, kaže da za finansijski manjak koji se očekuje ima rešenja, ali neće da kaže koje. Sa druge strane, sagovornici Nove kažu da ne postoji magično rešenje, a epilog je povećanje javnog duga. Energenti su skuplji nego ikada, izvoz sve manji, a uvoz sve veći - u svakom slučaju cenu svih ekonomskih nepogoda platiće građani kroz različite namete.Uticaj krize na SrbijuVisoke cene energenata i značajno skuplji uvoz glavni su pokazatelji da se ukrajinska kriza preliva i na Srbiju, tvrdi sagovornik "Nove", dr Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta i saradnik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT)."Skuplji su energenti, veći je uvoz, a samim tim je teže zatvaranje spoljnotrgovinskog deficita. Ruska agresija na Ukrajinu nosi visok rizik za održivo snabdevanje, a sve se to nadovezalo na probleme koji su bili uzrokovani pandemijom koronavirusa, na te prenete efekte visokih cena poluporizvodnih sirovina", kaže Nikolić za "Novu".Dodaje da je rat u Ukrajini doprineo drastičnom porastu cena energenata, ali i porastu cena hrane, jer uz visoku inflaciju proizvode iz uvoza sada plaćamo više nego pre početka ukrajinske krize."Imamo veći spoljnotrgovinski deficit, a kako se on najčešće finansira iz budžeta, samim tim je veći fiskalni deficit", kaže Nikolić.Fiskalni deficit utiče na rast kamatnih stopa, smanjenje investicija u državi, a po pravilu i na rast javnog duga.Povećanje javnog duga neminovno znači i povećanje poreza u budućnosti, te je sigurno da će svaku rupu u budžetu Srbije koju stvori ukrajinska kriza, popunjavati građani.Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, kaže za "Novu" da su istraživanja o tome šta kriza u Ukrajini čini budžetu Srbije u toku, te da ćemo tek kroz nekoliko nedelja imati tačne informacije o tome kolika je šteta načinjena, kolika je "rupa u budžetu" nastala od početka rata i kojim merama ćemo je "zatrpati".

Deficit od 600 miliona dolara, još jedna Vučićeva manipulacija Kako za "Novu" kaže Mihailo Gajić, 600 miliona dolara koje spominje Vučić je prevelika cifra.

"Predsednik je poznat po tome da manipuliše različitim ekonomskim podacima i da izvlači one koje njemu idu u korist, te ja uopšte ne vidim kako je moguće da zabranom uvoza ruske nafte Srbija bude oštećena za toliku sumu novca, koja predstavlja više od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda", ocenio je Gajić.On objašnjava da se, kada je u pitanju nafta, ona iz Rusije u Srbiju uvozila u malim količinama, nedovoljnim da stvori toliku rupu u budžetu."Kada pogledamo podatke Republičkog zavoda za statistiku, vidimo da je oko 90 odsto nafte koju je Srbija uvozila došlo iz Iraka, ali i iz Kazahstana, dok je oko 10 odsto nafte koja je u Srbiju uvezena za dalju preradu bilo poreklom iz Rusije", kaže Gajić za "Novu".Dodaje da, ukoliko bi Srbija zaista bila na gubitku od 600 miliona dolara, to bi značilo da je kompletno zabranjen uvoz nafte u našu državu od strane svih zemalja od kojih trenutno nabavljamo ovaj energent, te smo primorani da uvozimo naftu iz Rusije po izuzetno visokim cenama.Gajić ističe da, ukoliko se ispostavi da je Srbija zbog sankcija na rusku naftu zaista u gubitku od 600 miliona dolara – cenu će platiti građani."Razlika je u tome što će cena goriva biti viša nego ranije, pitanje je samo koliko", ocenjuje on.

Naš sagovornik ističe da skok cene goriva ne bi trebalo da bude veliki, ali će do njega doći jer će NIS, usled povećanih troškova poslovanja, morati da nadomesti to kroz poskupljenje svojih proizvoda."Postavlja se pitanje da li će NIS moći to da uradi zbog toga što država ograničava mlaoprodajnu cenu goriva, jer ovakva odluka države o kontrolisanju cena može da utiče na to da se NIS suoči sa poslovnim gubicima, a nisam siguran da će država finansijski pomagati NIS ukoliko do gubitaka dođe", zaključuje Gajić.Ekonomisti Saša Đogović i Ljubodrag Savić ističu da novih zaduživanja od strane države neće biti – finansijski manjak nadomestiće građani kroz skuplju naftu na pumpama.Cena goriva na srpskim pumpama je trenutno zamrznuta, ali po mišljenju naših sagovornika, popuštanje tih uzdi je još jedan od načina da se budžetski manjak popuni."Ovaj gubitak nadomestiće građani kroz skuplje gorivo – bilo samo vozači na pumpama, bilo vlasnici firmi čije poslovanje zavisi od goriva", kaže Savić.

Saša Đogović istog je mišljenja, a dodaje da je bilo pitanje vremena kada će se političke odluke predsednika prelomiti na građane."Država neće podizati kredite i zaduživati se – gubitke koje pominje predsednik otplaćivaće građani kroz visoke cene naftnih derivata", zaključuje on.BONUS VIDEO Hoće li se odolevanje Srbije uvođenju sankcija Rusiji isplatiti kroz cenu gasa?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoeliseodolevanjesrbijeuvoenjusankcijarusijiisplatitikrozcenugasa1080p-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3579387"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram