Aktuelna kriza u Fijatu, samo je jedan od primera poslovanja stranih investitora, koji obilato koriste državani novac, a igraju po sopstvenim pravilima. Na radničke proteste i pobune zbog kršenje zakona i regulativa, država često žmuri, a neslavna lista investitora koji izrabljuju radnu snagu je podugačka.
Aktuelna kriza u Fijatu, samo je jedan od primera poslovanja stranih investitora, koji obilato koriste državani novac, a igraju po sopstvenim pravilima. Na radničke proteste i pobune zbog kršenje zakona i regulativa, država često žmuri, a neslavna lista investitora koji izrabljuju radnu snagu je podugačka.
Fijat, Jura, Linglong, Aptiv, Geoks, Ziđin, Leoni, samo su neki od stranih investitora, u kojima su radnici bili primoravani na smene od 12 sati, trpeli mobing, progon sindikalanih lidera, dobijali otkaze. Pojedine fabrike su čak i preko noći zatvorile svoje pogone i nestale iz Srbije, kao što je slučaj fabrike obuće Geoks iz Vranja.
Zajedničko za sve investitore je da su dobili velike povlastice za otvaranje svojih pogona u Srbiji, kao i subvencije po svakom zaposlenom radniku.
Državni vrh predvođen SNS-om, gotovo svakodnevno se hvali otvaranjem novih fabrika i brojem zaposlenih, a sa druge strane, svedoci smo radničkih vapaja o očajnim uslovima u kojima rade.
Ovakvo stanje i položaj radnika kod stranih investitora je „paralelna realnost“, kaže za Nova.rs Mario
Reljanović iz Instituta za uporedno pravo i profesor Radnog prava.
„Ta slika je od početka iskrivljena. Takva politika investiranja i zapošljavanja, kao i generalno poreska i ekonomska politika, logično vode ovome što se dešava. Imamo vrlo selektivnu primenu zakona, na koju računaju ti strani poslodavci. To nema nikakve veze sa nekom spoljnom politikom, u smislu odnosa sa državama odakle su investitori, nego jednostavno ima veze sa stvaranjem te fame o tome kako je Srbija raj za investiranje, ali u smislu onih sumnjivih investitora“, ocenjuje profesor Reljanović.
Kada je reč o aktuelnoj situaciji u Fijatu, on ističe, da Fijat generalno gledano „i nije bilo loš poslodavac“, ali dodaje, da bi uz veliko korišćenje državne pomoći koliko je dobio Fijat, svaki građanin Srbije mogao da bude „tako dobar poslodavac“.
„Lako je da budete dobar poslodavac kada vam neko drugi daje novac. Svima je jasno da Fijat dugo ne posluje kako treba, ali se i takvo poslovanje kreće u okvirima zakonskih minimuma u Srbiji. Sada je pravo pitanje zašto se o boljim ulovima u kolektivnom ugovoru nije pregovaralo ranije, da bi u ovakvoj situaciji zaposleni imali veće garancije. To je pitanje za sindikate. Fijat se ponaša onako kako će najviše uštedeti i to je na neki način logično. U strogo formalnom smislu, oni imaju pravo to da rade. Sve zajedno to je katastrofa, ali oni su napravili takvu izlaznu strategiju“, rekao je profesor Reljanović.
On je podsetio na činjenicu da Fijat 10 godina dobija subvencije države i da ni do danas nisu poznati svi detalji iz ugovora. Takođe, osvrnuo se i na procene „Nove ekonomije“ iz 2019. godine, prema kojima je Fijat dobio između 300 i 500 miliona evra.
„To je nenormalno mnogo novca. Takva računica će po državu skoro uvek biti negativna. Država uvek više daje nego što dobija od izvoza i poreza, a negativno je i po radnike, što se sada videlo“, kaže on.
Gde su sve nezadovoljni radnici?
Uz Fijat, gde je od 2.016 radnika, preko 1.500 zaposlenih proglašeno za tehnološki višak, najdrastičniji primer stranih investicija u Srbiji je Geoks koji je zatvorio svoju fabrike.
Geoks – italijanska fabrika obuće u Vranju, zatvorila je pogon u julu 2021. i bez posla ostavila oko 1.200 radnika. Fabrika je otvorena 2015. godine, a država je investitoru dala subvencije od 9.000 evra po svakom zaposlenom radniku.
Jura –Radnici južnokorejske korporacije za proizvodnju kablova za autoindustriju, više puta su se obraćali medijima zbog loših uslova rada, koji su najviše došli do izražaja tokom pandemije. Kompanija je primoravala radnike da dolaze na posao u punom kapacitetu i pored svih epidemioloških mera Vlade Srbiej i Kriznog štaba. Radnicima nije obezbeđena adekvatna zaštita, a konstantno su se žalili na ucene i progon sindikalnih aktivista. Jura u Srbiji ima tri fabrike, a za svaku od njih dobila je subvencije po zaposlenom radniku.
Aptiv – britanska fabrika autokomponenata u Leskovcu, zbog iscrpljujućih smena od 12 sati i napornog rada, dovela je do masovnog bolovanja radnika, koje su u najvećem broju žene, a tamošnji lekar primetio je istovetne simptome bolesti, koje je nazvao „aptiv sindrom“.
Leoni – nemačka kompanija u industriji kablova u Srbiji upošljava preko 10.000 radnika u četiri fabrike. I
iz te fabrike, zaposleni su se žalili na izrabljivanje, mobing i smanjenje zarada. I ova fabrika korisnik je državnih subvenicija.
Linglong krši radnička prava i pre otvaranja
Kršenje radničkih i ljudskih prava vijetnamskih radnika u fabrici Linglong u Zrenjaninu, uzdrmalo je srpsku, ali i svetsku javnost. Praktično, fabrika još nije počela da radi, a sudeći prema ponašanju poslodavaca prema strancima koji rade na izgradnji, samo može da se naslućuje, kakav će odnos imati prema domaćoj radnoj snazi.
I u ovom slučaju, naša država primenjuje politiku ‘‘gledanja kroz prste‘‘ i blagog sankcionisanja
odgovornih.
„Imali smo situaciju da je inspekcija rada u Linglongu našla 318 radnika bez dozvole i za sve te radnike podnela jednu prekršajnu prijavu. To je potpuno neverovatno i ‘smešno’, pa čak i da poslodavac bude osuđen pred Prekršajnim sudom, platiće neku simboličnu novčanu kaznu. To je inače i krivično delo, ali nikome nije palo na pamet da podnese krivičnu prijavu protiv odovornog lica“, kaže profesor Radnog prava Mario Reljanović.
Kada je reč o konstantnom kršenju zakona Srbije, on navodi primer južnokorejske Jure, koja od prvog dana u Srbiji, kako naglašava, „uporno krši četiri do pet zakona i insistira da je to tako“.
Reljanović zaključuje da u Srbiji nisu svi strani inestitori loši i izdvaja američke i nemačke kompanije koje poštuju radnička prava, dok su na negativnoj listi uglavnom, kineski, južnokorejski i turski poslodavci.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
