Miran Pogačar: Pet najvećih nepravdi za frilensere

Udruženje radnika na internetu pozvalo je svoje članove na svojevrsnu digitalnu pobunu protiv tri institucije koje odlučuju o sudbini frilensera u Srbiji. Njihova dva zahteva su - da započnu pregovore sa resornim ministarstvom, poreznicima i premijerkom, i da se za to vreme obustavi retroaktivna naplata poreza do okončanja pregovora, pošto nameti, zajedno sa kamatama, dostižu vrtoglavih 80 odsto u odnosu na ostvarene prihode.Frilenseri nisu samo programeri, već i grafički dizajneri, učitelji stranih jezika i svi oni koji se dovijaju za na ovaj način zarade za egzistenciju."Mi hoćemo da platimo porez, samo je pitanje kako i koliko", ponavljaju već danima, ukazujući na loše uslove svog rada i nemogućnost da ostvare staž, bolovanje, odmor, porodiljsko, trudničko bolovanje...Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu govori o najvećim nepravdama nanetim frilens radnicima, kojih prema procenama u Srbiji ima oko 100.000.

Poreska uprava je najavila proveru deviznih računa fizičkih lica i do pet godina unazad, i naplatu poreskog duga sa kamatama.Mnogima ovi iznosi koje treba da plate dostižu i do 80 odsto prihoda koje su zaradili u proteklih pet godina."Najveći broj frilensera nije u mogućnosti da taj dug plati, što dovodi do potencijalno ogromnog broja porodica u višegodišnjem dužničkom ropstvu, povećanja siromaštva i nezaposlenosti, kao i uništavanja čitavog polja rada koji je u svetu, a nominalno i kod nas, prepoznat kao najperspektivnija grana ekonomije", navodi Pogačar.Frilenseri ne mogu da imaju radni staž i zdravstvenu knjižicu, jer se njihova primanja prepoznaju kao primanja fizičkih lica."Čak i kad postoji ugovor o radu ili se frilenser na neki način uvede u legalne tokove, postoje brojne poteškoće kod ostvarivanja ovih prava", navodi Pogačar.Radnici na internetu nemaju pravo na bolovanje i odmor."S obzirom na to da se rad na internetu ni na koji način ne štiti zakonima Srbije, radnici nemaju zagarantovano pravo na bolovanje, plaćeni godišnji odmor, trudničko i porodiljsko odsustvo, mogućnost da decu upišu u vrtić kao zaposleni roditelji. Drugim rečima, radnik na internetu nema jednaka prava kao zaposleni radnik.Nijedan zakon ne prepoznaje rad na internetu."Rad na internetu prisutan je u poslednjih desetak godina jer su ga nezaposleni i uglavnom visokoobrazovani ljudi prepoznali kao jedinu priliku da pronađu posao, ali zakon nije ispratio ove promene u načinu poslovanja i Poreska uprava do sada nije primenjivala kontrolu ovih lica. Krajem godine, u jeku epidemije, najavljena je iznenadna kontrola deviznih priliva fizičkih lica na osnovu Zakona o dohotku fizičkih lica – do sada nije postojala nikakva opomena, edukacija niti volja za pronalaženjem novih rešenja za radnike na internetu", objašnjava Miran Pogačar.Ne postoji poresko-pravni okvir koji prepoznaje ovakav vid rada."Paušalno oporezivanje i preduzetnička delatnost ne odgovaraju velikom broju poslova na internetu, što zbog neredovnih primanja, što zbog ogromnih troškova koji su normirani, bilo da su u pitanju manje ili veće sume. Sistem nije osetljiv na visinu primanja, niti razlike u delatnostima", naveo je Pogačar.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram