Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je danas da su nenamenski transferi iz republičkog budžeta lokalnim samoupravama isti svake godine, ali da su namenski nikad veći i da su lokalne samouprave u suficitu više od 70 milijardi dinara.
On, na sednici Skupštine Srbije, na kojoj se razmatra Predlog budžeta za 2024 godinu, nije dematovao tvrdnje više opozicionih poslanika, a među njima i Gorice Gajić (Srpska koalicija NADA) da se svake godine lokalnim samoupravama isplaćuje isti iznos umesto, po zakonu, 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, što bi značilo povećanje sume, ali je rekao da su „zato veći namenski transferi“.
„Nenamenski transferi su ostali isti, pa da, ali su zato namenski porasli, nikad veći. Što ne kažete to. Kažete kako će da prežive jadne lokalne samouprave zato što su nenamenski transferi ostali isti, a svake godine država u lokalne samouprave sve više ulaže, u izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže, rekonstrukciju škola i vrtića, izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u bolnice“, rekao je Mali.
Za sve te građane lokalnih samouprava, kako je rekao, država povećava plate i minimalne zarade, dovodi fabrike…
„Pa jel to naš doprinos lokalnoj samoupravi, a uz to porezi i doprinosi od izgrađene fabrike idu u lokalni budžet. Davno je prošlo vreme kada se čekao nenamenski budžet od države“, rekao je Mali.
Lokalne samouprave, kako je rekao, mogu da se finansiraju i izdavanjem lokalnih municiplnih obveznica, izgradnjom industrijskih parkova kroz poreze.
On je rekao da nije tačna tvrdnja poslanice Gajić da lokalne samouprave grcaju u dugovima i da su na ivici bankrota, jer je suficit lokalnih samouprava u ovom trenutku u celoj zemlji više od 70 milijardi dinara i „nikad bolje nisu stajale, jer na računima imaju ukupno 70 milijardi keša“.
Mali je odbacio amandman Gajić koja je predložila da se u predloženom budžetu smanje izdaci za robe i usluge i deo usmeri u poboljšanje standarda studenata i učenika i to obrazložio rečima da poslanici treba da znaju da su u tim rashodima uračunata i sredstva za standard studenata i učenika.
„Dogovorite se šta hoćete, da li da smanjujete ili povećavate izdatke za robe i usluge gde su uračunati hrana za studente i učenike, izdaci za struju, vodu, uniforme, izdaci za gerontološke centre“, rekao je Mali i dodao da poslanici treba da „nauče da čitaju budžet“.
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković rekla je, na primedbe poslanika da se u Srbiju uvozi meso, pa čak i prasići, da je tačno da Srbija to uvozi i upitala „šta je sporno kada je Srbija otvorena, uvozi i izvozi i Evropa je tu“.
„Zaboravili ste da kažete da godišnje Srbija potroši svinjskog mesa između 446 miliona kilograma i 454 miliona kilograma, a uveze se od 23 miliona kilograma do 40 miliona kilograma, zavisno od godine“, rekla je Tanasković.
Istakla je da ova godina nije prva, već od 2008. Srbija ima manje mesa nego što potroši.
„Ove godine su proizvođači svinjskog mesa zadovoljni, kontroliše se uvoz, a dozvoljava da se uvezu samo količine koje nedostaju, dozvole se izdaju kvartalno i kontroliše se gde roba završava“, rekla je ona.
Zbog toga je sada, kako je rekla „ozbiljan rast prerađevina, jer je uvoz te robe zabranjen zbog svinske kuge, a povećana potrošnja“. Ona je upitala zašto poslanici ne kažu da će moći da se bez carine izvozi svinsko meso i mast kad stupi na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.
Na primedbu Gajić da dug malinarima nije plaćen dve godine Tanasković je rekla da ne duguje država, već su ugovor pravila dva privredna lica, ali da je država, bez obzira na to, obezbedila dve milijarde dinara za hladnjačare da plate dug.
„Kaže poslanica da stočari iz Svilajnca ne znaju čime da se bave, da li da sade pšenicu, kukuruz ili da kupuju stoku, a zaboravila je da oni seju to da bi hranili stoku. Od 2023. godine subvencije za mleko su povećane sa 15 dinara za litar na 19 dinara, subvencija za umatičeno grlo je povećana sa 25.000 dinara na 40.000. Subvenicje koje nisu povećane u 2023. biće povećane u 2024. i to za ovce, koze, košnice i piliće, sve je povećano“, rekla je Tanasković.
Dodala je da su subvencije 2009-2010. davane za hektare, a sada postoji 300 mera, a da je vrednost poljoprivrednog budžeta 105 milijardi dinara, od čega su 88 subvencije i plus 14 milijardi za smanjenje cene goriva umanjenjem akcize za 50 dinara po litru.
„Mogu da se složim da su ratari prošli katastrofalno sa cenama ove godine, ali to nije samo u Srbiji. Ne postoji zemlja gde je kukuruz skuplji nego u Srbiji, svaki dan se čujem sa evropskim ministrima i svuda je cena pšenice i kukuruza takva kakva jeste, a još veći problem je što nema kupaca, teška poljoprivredna godina“, rekla je Tanasković.
Istakla je da „apsolutno nije istina da je poljoprivrednik u Srbiji ove godine očajan i ugrožen, a da svi drugi nisu“.
BONUS VIDEO: Analiza budžeta Srbije za 2024.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar