Krah još jednog velikog Vučićevog ponosa: Austrijanci kupili "Mitros" za samo 800.000 evra, Srbija uložila 5,8 miliona evra, a sada stavljaju katanac na fabriku

Menadžment Mitrosa obavestio je radnike da je doneo “tešku odluku” i da gasi proizvodnju. A, pre samo sedam godina, na svečanom otvaranju austrijski Gierlinger najavljen je kao “investicija budućnosti”.Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, rekao je da je Mitros “klasična priča o neuspeloj privatizaciji i ponovnom uzdizanju privrede” i ponosno izjavo da je Srbija pomogla sa 5,8 miliona evra za zapošljavanje 300 radnika i sklapanje ugovora sa 700 poljoprivrednika za otkup mesa.

Na otvaranju je poručio i da bi Vojvodina “uz primenu savremenih tehnologija mogla da hrani pola Evrope”.Novi vlasnik fabrike Joahn Girlinger, iz pozicije partnera, najavio je da će Mitros biti rentabilno preduzeće i te svoje reči potvrdio obećanjem “da neće nestati iz Srbije”, što sa ove distance otvara mnoga pitanja.“Samo da znate da ne želimo strpati novce u džepove i pobeći, već želimo to što zaradimo dalje da investiramo”, svečano je obećao Girlinger.Sada iz fabrike Mitros duvaju drugačiji “ivesticioni vetrovi”.Vlasnici i uprava preduzeća obaveštavaju radnike da gase proizvodnju, ali ne navode konkretne razloge, već samo da je ta odluka doneta na “osnovu detaljne analize poslovanja”.U šturom saopštenju “mole javnost za strpljenje”, te dodaju da im je primarno da budu “pravični prema zaposlenima”, kao i da se “proces odvija u skladu sa zakonom da se prava radnika u potpunosti ostvare”.Ipak i ovakva briga poslodavca, ne može da pokrije činjenicu da će oko 400 radnika ostati bez posla.Kako su Austrijanci “osvojili” MitrosFabrika mesa “Mitros” osnovana je još 50-tih godina prošlog veka i dugo je važila za jednog od lidera u klaničnoj industriji SFRJ. Ovaj gigant iz Sremske Mitrovice u najsjajnijim danima zapošljavao je oko 1.250 radnika.

Posle ratova 90-tih i tranzicionog perioda, industrija prerade mesa počela je da propada, a fabrika je privatizovana 2005. godine. Tada je vlasništvo preuzela kompanija Svislajon Takovo, ali ni to nije potrajalo.Mitros je četiri godine kasnije, 2009. otišao u stečaj, a u tom trenutku imao je 150 zaposlenih.Fabrika je tavorila u stečaju punih šest godina, bile su organizovane i tri neuspele prodaje, a na četvrtoj se pojavila austrijska kompanija Gierlinger.Odbor poverilaca Mitrosa je u januaru 2015. godine prihvatio ponudu od 800.000 evra koju je dao Girlinger, a mediji su tada pisali da je Mitros “otišao upola cene”.Svečano otvaranje obnovljenih pogona organizovano je u aprilu 2016. a novi austrijski vlasnici tada su izjavili da su u tehnologiju i izgradnju novih objekata uložili 20 miliona evra.

Tadašnji premijer Aleksandar Vučić, najavio je da će, uz već datu pomoć od 5,8 miliona evra, “država pomoći izvoz proizvoda u Kinu i Rusku Federaciju”.Umesto izvoza, Srbija uvozi mesoSpecijalizovani portal za agroekonomiju agrosmart.net u svojoj analizi o zatvaranju Mitrosa, istakao je da već godinama nema izvoza mesa iz Srbije.Ovo su potkrepili podatkom da se u Srbiji za Afričku kugu svinja znalo još 2019., ali da država nije na vreme reagovala. Naveli su i da je u Srbiji iste godine ukinuta vakcinacija svinja protiv klasične svinjske kuge, te da od te godine iz Srbije “nije otišao ni gram mesa u EU”.“Samo za prvih sedam meseci ove 2023. godine uvezeno je oko 18.000 tona svinjskog mesa. Procena analitičara je da u Srbiju iz uvoza stiže oko 50.000 tona mesa godišnje. Vlada Srbije je za ovu godinu odobrila ukupan uvoz oko 500.000 prasića. To neće doprineti oporavku stočarstva, već će otići u potrošnju. Stočarstvo je devastirano”, piše agrosmart.net.Koji su još strani investitori uzeli pare i otišliMitros nije jedini, a nije ni prvi, koji je od države dobio subvencije za zapošljavanje, pa zakatančio fabriku. Na hiljade radnika ostalo je bez posla, a isparili su i milioni evra državnog novca.

Tokom jula ove godine pogone je zatvorila turska tekstilna industrija Džinsi u Leskovcu. Nemačka Fabrika Gruner u Vlasotincu ovog leta je otpustila preko 200 radnika, a u Vranju je 2021. italijanski Geoks zatvorio fabriku i bez posla ostavio 1.200 radnika.Proizvodnju je ugasila i fabrika “Šinvon” u Nišu, sestrinska firma južnokorejske “Jure”.Bez posla su ostali i radnici turske tekstilne kompanije “Berteks” iz Kragujevca, fabrike koja je takođe bila korisnik državnih subvencija.

Država je davala ogromna podsticajna sredstva mnogim stranim investitorima, ali sve češće čujemo svedočenja radnika iz tih fabrika o lošim uslovima za rad, neisplaćenim zaradama, pretnjama otkazima, pa je po svemu sudeći pitanje ko će sledeći zatvoriti proizvodnju i napustiti Srbiju.BONUS VIDEO: Afrička kuga preti Srbiji - ima li razloga za brigu

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram