Cure jezivi detalji o zločinu u Hrvatskoj: Kako je osuđeni ubica završio na slobodi pa ubio mladića koji mu je dostavio picu

Zločin se dogodio u subotu oko 23 sata, na terasi Aleksićeve porodične kuće. Prema dostupnim informacijama, mladić je došao da preda porudžbinu, a osumnjičeni je u njega ispalio više hitaca iz vatrenog oružja.

Nakon pucnjave je pobegao, a Drniš je preko noći pretvoren u grad pod blokadom. Policija je zatvorila ulaze i izlaze, na ulicama su bili specijalci sa dugim cevima, korišćeni su dronovi, helikopteri i potražni psi, a građanima je poručeno da ostanu u kućama, spuste roletne i ne prilaze osumnjičenom.

Potraga je završena u ponedeljak ujutru. Policija je saopštila da je pedesetogodišnjak uhapšen i priveden na kriminalističko istraživanje. Prema navodima hrvatskih medija, pronađen je nedaleko od svoje kuće, navodno go, sakriven u blizini objekta u kojem se mogao skloniti. Pojavile su se i informacije da je pokušao da zavara policijske pse posipajući biber za sobom. Osumnjičenog je, prema neslužbenim navodima, locirao dron tokom noći.

Međutim, hapšenje nije donelo olakšanje kakvo bi se očekivalo. U Drnišu su, pored tuge zbog ubijenog mladića, ostali bes i pitanje koje se ponavlja iz kuće u kuću: kako je moguće da je čovek sa takvom prošlošću bio na slobodi, bez ozbiljnog nadzora?

Ubio ženu i planirao još ubistava

Aleksić je, prema informacijama koje su objavili hrvatski mediji, već bio osuđen za ubistvo. Kao osamnaestogodišnjak je 1994. godine ubio mladu ženu, Marijanu Sučević, a za taj zločin je kasnije osuđen na zatvorsku kaznu. Nakon izlaska na slobodu, prema tvrdnjama meštana, godinama je izazivao strah u okolini. Komšije tvrde da je pretio, da su ga se ljudi plašili i da se „samo čekalo“ kada će ponovo doći do tragedije.

Posebno uznemirava podatak da mu je policija 2023. godine pronašla improvizovano vatreno oružje i municiju. Protiv njega je, prema navodima, pokrenut postupak zbog nedozvoljenog posedovanja oružja, ali suđenje nije počelo. Meštani dodatno tvrde da je tada kod njega navodno pronađen i spisak žena koje je planirao da ubije. Zvanične potvrde svih detalja još nema, ali i ono što je poznato dovoljno je da otvori ozbiljna pitanja o radu policije, pravosuđa i sistema psihijatrijskog nadzora.

Luka M. je, prema rečima ljudi koji su ga poznavali, bio uzoran učenik, sportista i košarkaš. Njegova smrt potresla je školu, klub, prijatelje i celu lokalnu zajednicu. Još strašnija je okolnost da on te večeri, prema navodima medija, nije ni trebalo da ide na tu adresu. Navodno je zamenio kolegu koji se plašio da odnese porudžbinu Aleksiću.

Upravo ta rečenica najteže optužuje sistem: ako se jedan dostavljač plašio da ode na nečiju adresu, ako su komšije godinama govorile da je opasan, ako je čovek već bio osuđen za ubistvo i potom prijavljivan zbog oružja, kako je moguće da niko nije reagovao dovoljno ozbiljno?

Zbog ubistva su u Drnišu zatvorene škole i vrtići, a i posle hapšenja ta odluka je ostala na snazi. U Zadru je najavljen tihi protest pod nazivom „19 minuta šutnje za Luku“, kao simboličan oproštaj od mladića koji je imao samo 19 godina, ali i kao poruka institucijama da ovakve tragedije ne smeju ostati samo još jedan slučaj iz crne hronike.

Ovo ubistvo više nije samo priča o jednom osumnjičenom i jednoj žrtvi. To je priča o rupama u sistemu, o opasnim ljudima koji nestanu iz institucionalnog vidokruga čim odsluže kaznu, o sudskim postupcima koji godinama stoje, o oružju koje se pojavljuje u rukama već osuđivanih nasilnika, ali i o zajednicama koje žive u strahu dok država reaguje tek kada bude kasno.