„Ja sam u proizvodnji mleka 20 godina i nemam nijedan normalan ni pametan komentar na ovo što država radi sa uvozom mleka. Da vi od agrarne zemlje pravite uvoznika – katastrofa“, počinje priču za Nova.rs Dejan Trajković, vlasnik farme krava iz Skorenovca u okolini Kovina.
On kaže da je to što Srbija uvozi mleko „najveća budalaština“, a da je sama proizvodnja mleka sistematski uništavana godinama unazad.
„Sada država opet pribegava istom načinu izlaženja na kraj sa krizom, a sve se svodi na to da su uništili stočarstvo i na to da ćemo da uvezemo. Pride su sada zabranili izvoz mleka. To je katastrofalno, kriminalno i tužno“, kaže Dejan.
I zaista, pored gomile stvari koje naša država uvozi, a koje baš i nema smisla da uvozi, mleko i mlečni proizvodi i meso i mesne prerađevine su „najkritičniji“.
Pročitajte još:
Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od januara do septembra ove godine Srbija je uvezla „mlečne proizvode i ptičja jaja“, proizvode koji su stavljeni u zajedničku kategoriju, u vrednosti od 162,9 miliona evra, dok je izvoz tih proizvoda vredeo 141,6 miliona evra.
Što se tiče mesa i prerada od mesa, ove proizvode smo u tom periodu uvezli u vrednosti od 174,7 miliona evra, dok je izvoz vredeo 85,4 miliona evra.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Nova.rs kaže da ne zna koji više podatak treba da se pojavi da bi se shvatilo u kolikom nam je stočarstvo „u kanalu“.
„Mi smo u prvih šest meseci ove godine uvezli 300.000 tovnih svinja i još toliko podmlatka. Od svinjarstva zadovoljavamo 90 odsto potreba države, što, dakle, nije dovoljno i onda moramo da uvozimo. Kada je o mlečnoj industriji reč, mi imamo samo 220.000 grla. Ranije sam govorio da smo mi samodovoljna zemlja, ali mi se čini da to više nije tako“, dodaje Galetin.
Ističe da je nastao sistematski problem koji država očigledno ne ume da reši.
„Nemamo dobru agrarnu politiku, neodgovorna je i stočarstvo nestaje. Kada nam recimo Nemci ponude mleko u prahu, mi prihvatimo, a onda naši stočari imaju problem“, navodi naš sagovornik.
I predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Milan Borić saglasan je sa time da je stočarstvo u ozbiljnom problemu.
„Mislim da je ratarstvo na visokom nivou u Srbiji, voćarstvo je takođe dobro, ali stočarstvo je u alarmantnoj poziciji. Bitna je agrarna politika, ali i udruživanje poljoprivrednika koje je u Vojvodini, za razliku od Centralne Srbije, razvijeno. Država negde može da pomogne, negde ne“, smatra Borić.
A Dejan Trajković smatra da bi državi trebalo jedno 5-10 godina da popravi trenutnu situaciju i osmisli valjanu strategiju.
„Treba da se sve provuče kroz zakon. Kada imate zdravu politiku da seljak može da zarađuje od svog rada, onda će se ljudi vratiti u poljoprivredu i na selo. Po mom mišljenju, trebalo bi da se uradi i regionalizacija, da se napravi strategija u kom se delu države šta radi, u zavisnosti od podneblja“, zaključuje Trajković.
Ipak, iako najviše kuburimo sa mesom i mlekom, ovo nisu jedine „nelogične“ namirnice koje uvozimo.
Naime, Srbija uvozi i pasulj, beli luk, krompir, paradajz…
Žarko Galetin to objašnjava time što smo kao država u gomilu Međunarodnih ugovora o slobodnoj trgovini ušli, faktički, nespremni.
„Ti ugovori su suštinski dobra stvar, ali morate u to ulaziti spremni. Ako u to uđete nespremni, imate situaciju da jedete beli luk iz Kine koji više izgleda kao ping pong loptica nego kao luk, ali koji je jeftiniji, a to je našem stanovništvu glavni kriterijum. Nama u strukturi porodičnog kućnog budžeta čak 34 odsto ide na hranu, a u Nemačkoj 11 odsto. Što je siromašnije stanovništvo, sve više troši na hranu“, kaže Galetin.
Na kraju, naš sagovornik je izneo još jedan poražavajuć podatak – Srbija čak uvozi i peciva i hleb.
„Naravno da je na to uticaj imao dolazak stranog maloprodajnog lanca u Srbiju, sa kojim su došla i ta peciva i hleb. Ali, sve što je pre nekoliko godina izgledalo potpuno neverovatno, sada se dešava“, zaključuje Galetin.
BONUS VIDEO Dušan Nikezić: Ono što nam sledi je nestašica mesa, čeka nas slična situacija kao sa mlekom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare