Ko su "zaboravljeni" u novom paketu državnih mera

Treći paket državne pomoći, vredan  249,4 milijarde dinara, što zajedno sa prethodna dva čini  osam milijardi evra namenjenih za pomoć privredi, podazumeva isplatu tri puta po pola minimalca za zaposlene, isplatu 60 evra punoletnim građanima, 50 evra penzionerima, nove kredite iz garantne šeme privrednicima, piše N1.Posebno je najavljena  i sektorska pomoć: ceo minimalac za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, za turističke vodiče i rentakar agencije. Gradski hoteli ponovo će dobiti 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi, dok će autoprevoznici dobiti 600 evra po autobusu tokom šest meseci.Ministar finansija Siniša Mali je, predstavljajući novi paket mera, na konkretno pitanje da li će se subvencije odnositi i na hostele i apartmane precizno odgovorio da – neće, već samo na gradske hotele."Država nije sektorski pomogla turizam ni u jednom paketu mera do sada, pa ni u ovom najnovijem, iako je prepoznat kao najugroženiji. Od 4.250 radnika u turizmu, koliko ih je bilo u martu prošle godine, do danas je bez posla ostalo ukupno 1.945 radnika. Nema nijednog sektora u Srbiji koji je otpustio toliko radnika", kaže Dragan Subotić.On ističe da je od 1.200 turističkih agencija, koliko ih je poslovalo prošlog proleća, do sada zatvorena 221 i da ih je još 175 najavilo zatvaranje u narednih 30 dana.Pomoć će se, kaže, ponovo linearno isplaćivati."Najavljeno je da će cela minimalna plata biti namenjena turističkim agencijama, rentakaru i turističkim vodičima. Kada se pomene u medijima pomoć turističkim vodičima, ona se uzima zdravo za gotovo.  Od 2.400 turističkih vodiča, koliko ih se nalazi u registru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, svega 14 je moglo da uzme tu pomoć prošle godine. Jer se isključivo odnosila na one vodiče koji imaju registrovanu delatnost i plaćaju poreze i doprinose", ukazuje Subotić.Status turističkih vodiča je, kaže, godinama bio neregulisan."Najveća većina turističkih vodiča, kada nešto nije regulisano, nije ni izvršila tu prijavu, niti plaća poreze i doprinose. Oni se sada kategorišu nešto kao frilenseri. Sa turističkim agencijama su radili po ugovorima o  privremeno-povremenim poslovima ili ugovoru o delu –  samo za broj dana za koji se angažuju. Takvi ugovori ne podrazumevaju penzijsko-invalidsko osiguranje, agencija po tom ugovoru plaća za vodiča samo doprinose za zdravstveno osiguranje i to u periodu njegovog trajanja. Ti ugovori su uvek zaključivani na onoliko dana koliko traje putovanje i prestaju da važe čim se putovanje završi", objašnjava Subotić.Taj odnos između turističkih agencija i vodiča je, navodi, regulisan na ovaj način."Ali, nije regulisan sam status turističkih vodiča, koji nemaju u našem sistemu apsolutno nikakvu mogućnost da na pravi način svoj posao legalizuju i plaćaju državi poreze i doprinose. Zato je u decembru 2020, tu pomoć države u vidu minimalne zarade dobilo samo njih 14. I tako će biti i sada", navodi Dragan Subotić.

Bez povrata novca

On ukazuje i na problem sa zamenskim vaučerima."Ako Vlada Srbije u roku od dva meseca ne kreira paket pomoći za turističke agencije, doći će do bankrota velikih organizatora putovanja. A, to znači da će oni oni čuveni zamenski vaučeri za nerealizovana putovanja propasti, jer nisu osigurani, pošto polisa ne važi u vanrednoj situaciji. To znači da neće povrata novca, a reč je, po računici ministarstva o 85 miliona evra", upozorava Dragan Subotić.On dodaje da ne vidi razlog zašto se ne formira prava sektorska pomoć turizmu."U Federaciji BiH je, na primer, turističkim agencijama isplaćena jednokratna bespovratna pomoć. U proseku je iznosila – 36.000 evra po agenciji", zaključuje Subotić.Šta kaže Unija poslodavacaUnija poslodavaca smatra da su poslednje mere Vlade Srbije za podršku preduzećima odmerene i u skladu sa onim što je privreda zahtevala."Ako su po rečima ministra finansija Siniše Malog mere od izbjanja krize do danas dostigle 900 miliona evra, odnosno oko 20 odsto bruto društvenog proizvoda, onda moramo da budemo realni i da kažemo da je ta pomoć veoma značajna", kaže za portal N1 direktor Unije poslodavaca Srđan Drobnjaković.Unija poslodavaca će, kakonavodi Drobnjaković, insistirati da se ne stane sa jednokratnim ili kratkoročnim merama pomoći privredi.„One jesu nužne, ali nisu dugoročno rešenje. Privreda u Srbiji bila je opterećna i pre izbijanja pandemije kovida 19,  zato je nužno opšte poboljšanje uslova privređivanja. Mi tu pre svega mislimo na parafiskalne namete, kojih u pojedinim opštinama ima i više od 500. Takođe smo u ime preduzeća ukazali na potrebu da se promeni naplata poreza na dodatu vrednost, odnosno da se PDV naplaćuje po realizovanoj, a ne po izdatoj fakturi“, ukazao je Drobnjaković.On je naveo da je u trećem paketu napravljen fokus na sektore koji su najviše ugroženi krizom, kao što su ugostiteljstvo i turizam.„Upravo je Unija poslodavaca u prethodnim mesecima ukazivala da je podrška kritičnim oblastima, da tako kažemo, precizniji lek nego pomoć svima“, istakao je Drobnjaković.

Preveliki nameti

Nove mere države ipak su zaboravile na pojedine privrednike, smatra Milena Amon, zastupnica udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije"."Zaboravljeni su svi oni koji nisu gradski hoteli. Za onaj dodatni minimalac zaboravljeni su turistički vodiči. Zaboravljeni su oni kojima je drastično pao prihod a Ministarstvo finansija ih nije navelo u šiframa za pomoć: organizatori događaja koji ne rade već godinu dana. Zatim, butici venčanica, dekorateri, fotografi, igraonice…  Svi oni kojima je drastično pao prihod, a koji su potpuno zaboravljeni", kaže Milena Amon za portal N1.Ona ističe da je neophodno da država pomoć daje selektivno, u skladu sa padom prihoda."A ne paušalno, po šiframa delatnosti gde upadnu i oni koji nemaju gubitke. Jedina dobra mera je 600 evra po autobusu koje će dobijati autoprevoznici tokom šest meseci2, navodi Amon.Ona se osvrnula i na činjenicu da će prvi put pomoć od države dobiti i velike kompanije."Velika preduzeća i inače u svojim godišnjim planovima imaju rezerve. Ali, pitanje je – kolike. Kakav problem može da ima velika firma koja drži trgovinski lanac? A, mala preduzeća nemaju rezerve, jer su godinama unazad preopterećena. Jedva preživljavaju zbog nameta na rad koji su visoki, zbog visoke cene zakupa, koja nije smanjivana sve ovo vreme. Na to treba dodati i novi namet – eko taksu koju plaćaju svi preduzetnici i preduzeća, potom velike naknade za isticanje naziva firme na spoljnim zidovima… ", navodi Milena Amon.

Najvažnije sačuvati radna mesta

Novi paket mera prokomentarisala je i Srpska asocijacija menadžera.Kako ocenjuju u saopštenju, novi paket mera za pomoć privredi došao je  "u pravom trenutku, jer je sada najvažnije da se sačuvaju radna mesta, pre svega u malim preduzećima, da privred krene u ekonomsku ofanzivu, da se pronalaze novi izvori finansiranja rasta, da se podstakne privreda da odgovori na veću tražnju, prvo domaću, a onda i regionalnu, pa i svetsku".Ova asocijacija smatra da će najveći doprinos oporavku privrede dati – brza i efikasna opšta vakcinacija.„Nove mere nam u periodu vakcinacije praktično čuvaju radna mesta i podržavaju pre svega, one koji su najugroženiji, one – najmanje. U tom smislu sad polako treba da uđemo u neku vrstu tranzicije kroz garantne šeme i kroz druge oblike finansiranja da probamo da odgovorimo na sve izazove“, smatra Slobodan Đinović, član Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera.On ukazuje da je u prvom trenutku zabeležena kriza ponude, kroz koju smo prošli uz prvi paket mera."Sada imamo situaciju da naziremo početak povećanja tražnje. Nove mere treba da sačuvaju naše potencijale da možemo da odgovorimo tražnji", istakao je Đinović dodajući da će paketi koji će uslediti posle ovog morati da omoguće različite načine finansiranja rasta privrede.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram