Šta će sve poskupeti nakon cene nafte?

Već smo navikli da sa izvesnom strepnjom iščekujemo vesti o poskupljenju nafte na svetskom tržištu, jer se to gotovo neminovno odrazi i na poskupljenje goriva kod nas, a sada se postavlja i pitanje, da li će nestabilna situacija na Bliskom istoku, koja već predugo traje, da utiče i na poskupljenja u drugim sektorima.

Broker Nenad Gujaničić ističe da u samoj inflatornoj korpi, odnosno indeksu potrošačkih cena gorivo ne učestvuje toliko puno, ali kao što je poznato ono indirektno utiče preko maltene velike većine roba i usluga.

"Ovo je sada samo pitanje koliko će dugo potrajati i koliko će biti potrebno vremena da taj talas prostruji kroz čitavu privredu i da se reflektuje na potrošačke cene. Teško je reći u kojoj će to biti meri iz prostog razloga što su fluktuacije cene nafte izuzetno visoke na nedeljnom nivou i koreliraliju sa tim napretkom odnosno stagnicijom u pregovorima između Irana i Amerike. Pošle nedelje smo imali taj veliki skok, a one tamo nedelje veliki pad. Veoma je teško reći koji je to biti intenzitet ali je izvesno da će nekih posledica biti. I po pitanju inflacije na većinu roba i usluga ali i rasta kamata jer mislim da je ona prilično neizbežna", naveo je on.

On dodaje da će Evropska centralna banka u ovoj godini morati da poveća kamate što se inače nije očekivalo pre ovog rasta u martu i to je ono što najviše pogađa našu privredu i građane, iako mi nismo deo evrozone, ali, kako ističe Gujaničić, to je naš glavni trgovinski partner i od njega dosta zavisimo.

Sagovornik Nova.rs smatra da ne može mnogo da se učiti po tom pitanju, te da neko brine manje, a neko više.

"Nemate vi, ne znam ni ja kakav način da se borite protiv toga. Čak i da znate da će cena goriva biti hipotetički 300 dinara, nećete sigurno kupiti 5 buradi i držati ih u podrumu. Tako da u tom nekom smislu naši građani žive sa povišenim inflatornim pritiscima poslednjih nekoliko godina. Taj intentzitt je bio najjači 2022/2023 godine ali onih par godina koje su usledile posle, i one su donele nešto višu inflaciju", rekao je on.

Dodaje da ono što je novo u zadnjih nekoliko godina, a to nije ranije bio slučaj, je da je malo trebalo našim građanima da se priviknu na činjenicu da je kurs evra i dinara stabilan, a da imaju inflaciju.

"Tamo devedesetih građani su se štitili od inflacije tako što su za dinare kupovali marke. Sada nakon ove inflacije, koja je delimično bila uvezena iz inostranstva nije bila moguća takva vrsta zaštite. Sada i to iskustvo imaju naši građani. Nije lako zaštititi se od inflacije, osim da povećate prihode. Međutim, ako imate fiksni iznos plate nemate tu nekih odbrambenih mehanizama", istakao je Gujaničić.

Smatra da inflacija najviše utiče na siromašne građane, iz razloga što oni i najviše troše roba i usluga koje su najviše na udaru i koje najviše poskupe, a to su hrana, prevoz i troškovi stanovanja.

Ekonomista Goran Radosavljević ističe da ono što je kod nas problematično je da se cena derivata ne utvrđuje po osnovu cene nafte, već na osnovu kotacija derivata na Mediteranu, a te kotacije su i dalje visoke.

"U skladu sa tim su i cene kod nas rasle koliko su rasle. Cena sirove nafte je proteklih nedelja išla u rasponu od 85 do 120 ukupno. A sve vreme derivati poskupljuju, nije bilo smanjenja. Ovo poslednje povećanje daje signal, ali suštinski je da je tržište nestabilno. Velike varijacije se ne prenose odmah, ali kotacije zavise od raspoloživosti derivata. Trentno koliko sam video benzina i dizela ima dovoljno, sirove naftae ima, ima i rezervi, sa kerozinom je bilo problema. Ne stičem utisak da postoje ozbiljne pretnje nestašici. Vidim rast cena", rekao je on.

Dodaje da je sada i ruska nafta prisutna na tržištu, jer su skinute sankcije, ali da više nema jeftinijih derivata koji su dolazili sa Bliskog istoka, pa je sad tu pritisak na marže i na zarade i na profitabilnost komapnija.

"Što se tiče očekivanja rasta cena drugih proizvoda, cene derivata su priličkono visoke već neko vreme. Mi smo se borili sa cenom između 190 i 200 dinara u dužem periodu, a sada je več neko vreme za 10 posto iznad, uz smanjenje akciza. Realno je očekivati i kada se cene kotacija vrata na pre, da će cene derivata biti visoke, jer će se vratiti akciza. Ovo sada preko 200 dinara litar dizela i benzina je nova realnost. Defakto će to vrlo brzo krenuti da utiče na druge proizvode", naveo je.

Istakao je da je MMF već uradio projekcije nove inflacije koja će ići preko pet odsto, sa tendecijom da do decembra dođe na sedam odsto, sve u očekivanju rasta cena hrane, transporta...

"Nisu ta očekivanja kao što su bila 2022. i 2023. godine, kada su cene bile dvocifrene u gotovo celoj Evropi. Ne očekujem ogroman rast cena, ali ukoliko se bude desilo ovih sedam odsto kod nas, to je jako visoko. Sedam odsto rasta cena u decembru će pojesti kompletno rast plata i penzija. Suštinski onaj nominalni iznos o kojem vlast priča u realnim osnovama može biti potpuno anuliran, a to će uticati na kvalitet života", zaključio je sagovornik Nova.rs.