Foto: Shutterstock

Iako od početka godine cene sirove nafte na svetskim berzama beleže pad takva situacija se uglavnom ne odražava na maloprodajnu cenu goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Razlog je formula po kojoj se određuje cena naftnih derivata u našoj zemlji a koja se ne zasniva na ceni sirove nafte već zavisi od cena benzina i dizela na regionalnom tržištu.

Krajem maja i tokom prve sedmice juna cene „crnog zlata“ na svetskom tržištu beležile su pad, a prevashodan razlog za to je što se rast najvećih svetskih ekonomija, u prvom redu kineske, usporava što je jasan signal da će potražnja za naftom oslabiti.

Shodno tome, prve sedmice ovog meseca cena barela nafte tipa „brent“ smanjila se za 1,6 odsto na 74,7 dolara a 14. juna dostigla je iznos od 72 dolara po barelu. U međuvremenu, došlo je do rasta cene barela „brenta“ i on u ovom trenutku dostiže oko 76 dolara, prenosi Danas.rs.

Bez obzira na to može se sa punim pravom zaključiti da su cene sirove nafte u rapidnom padu jer su početkom godine dostizale i nivo od 117 dolara po barelu a sada je njena cena, kao što se može videti iz iznetih podataka, znatno niža.

S druge strane, iako cena sirove nafte pada, to automatski ne znači da će doći do pada cena goriva na pumpama u Srbiji.

Tako su, primera radi, 2. juna maloprodajne cene goriva ostale nepromenjene u odnosu na period s kraja maja.

Sedam dana kasnije evrodizel je dostigao maksimalnu cenu od 184 dinara za litar, dok je cena benzina evropremijum BMB bila 178 dinara za litar. Drugim rečima dizel i benzin poskupeli su za po dva dinara.

Od prošlog petka u 15 sati dizel košta maksimalno 184 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB iznosi 177 dinara za litar. To znači da je cena evrodizela ostala ista kao prethodne sedmice, dok je benzin pojeftinio jedan dinar.

Da bi se suzbili negativni efekti svetske energetske kirze nadležni u Srbiji ograničavaju maksimalnu cenu goriva na benzinskim pumpama kada je reč o evrodizelu i benzinu evropremijum BMB.

Ono što vozače veoma zbunjuje je činjenica da sniženje cene nafte na svetskim berzama istovremeno ne znači da će se korigovati cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Do nižih maloprodajnih cena goriva može doći samo u slučaju pada cena na referentnoj regionalnoj berzi prema kojima se formira cena benzima i dizela za vozače na pumpama u našoj zemlji.

Na ovaj način, cene goriva u Srbiji se praktično „naduvavaju“ jer se ne formiraju na osnovu cene sirove nafte već su parametar cene kotacija (poslednjih cena po kojima se trguje) naftnih derivata na berzi u Đenovi u luci Lavera.

Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru.

To sve u značajnoj meri povećava cenu benzina u Srbiji koji je zbog toga skuplji nego u primera radi u Mađarskoj gde se cena zasniva na ceni sirove nafte na berzama.

Vlast u Srbiji je svojevremeno ovakav način određivanja maloprodajnih cena goriva obrazložila time „da naftnim kompanijama koje posluju u našoj zemlji u kriznim uslovima kada se ograničava maksimalna cena benzina i dizela treba omogućiti da ostvare profit“.

Stručna javnost naglašava da na visoku cenu goriva u Srbiji utiču i velika državna zahvatanja kroz akcize i druge dažbine jer s obzirom da su aktivnosti industrije na niskom nivou oporezivanje predstavlja faktički jedini siguran način za popunjavanje budžeta.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Danas da maloprodajne cene benzina i dizela, direktno zavise od veleprodajnih cena, a na njih ne utiče samo i isključivo cena sirove nafte.

„U određivanju veleprodajnih cena derivata nafte, pored cene sirove nafte, od velikog je značaja i niz drugih faktora, kao što su referentne kotacije derivata nafte, kurs dinara u odnosu na dolar, transportni troškovi, troškovi osiguranja, međunarodna situacija i drugo. Kada se porede kretanja maloprodajnih cena u različitim zemljama, treba imati u vidu da se politika oporezivanja energenata, pa i motornih goriva, veoma razlikuje od zemlje do zemlje. Ova razlika je posebno izražena poslednjih dve godine kada su države uvodile, menjale i ukidale različite mere za ublažavanje efekata globalne energetske krize. Tako da ključnu razliku u maloprodajnoj ceni goriva kreiraju države određivanjem ne samo poreskih opterećenja, već ukupnih dažbina koje se plaćaju u prometu goriva“, zaključuje on.

***

BONUS VIDEO – Izlila se nafta kod Zagreba

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar