13
Dvocifrena inflacija u Srbiji, koja je veća iz meseca u mesec, utiče na živote svih građana – poskupljuju hrana, proizvodi za ličnu higijenu, a i cene energenata su porasle. U Evropi je situacija potpuno drugačija – inflacija pada i duplo je niža nego kod nas. Dok predstavnici vlasti uveravaju građane da je to uvozna inflacija, stručnjaci ipak misle potpuno suprotno - za visoke cene krive su Narodna banka i Vlada zbog kašnjenja sa merama, a inflacija je ipak više naša, nego tuđa, uvozna.
Vest da je crni luk poskupeo više od 200 odsto, te da sada kilogram umesto 60 ili 80, košta 130 ili 200 dinara, pravi je pokazatelj da, zahvaljujući inflaciji, građani Srbije sve gore žive i sve manje stvari mogu sebi da priušte. Ipak, građani sa malih ekrana i iz prorežimskih medija slušaju i čitaju da im nikada nije bilo bolje, da penzije nikada nisu bile veće, baš kao ni plate.
Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner dr Dejan Šoškić nema dilemu, za rast inflacije u Srbiji postoji nekoliko očiglednih razloga.
„Monetarna politika je zakasnila u svojoj reakciji najmanje 6 do 9 meseci i već nekoliko godina, od pandemije naovamo, vodimo ekspanzivnu fiskalnu politiku (razna davanja iz budžeta građanima pred izbore i sl.) koja podiže tražnju na tržištu. Očigledno je da nismo imali adekvatnu ni agrarnu politiku jer je i dalje inflacija u domenu hrane viša od ukupne inflacije, iako je Srbija oduvek proizvodila više hrane od svojih potreba“, smatra Šoškić.
U izjavi za Nova.rs, on ima i veoma jasne poruke koje bi svi zaduženi za ekonomsku politiku Srbije morali da čuju.
„Sistem mora biti pametno i celovito povezan (subvencije, otkupne cene, osiguranje, povoljni poljoprivredni krediti, prelevmani, carine….) da proizvođači poljoprivrednih proizvoda mogu dobro da zarade i imaju stabilnost u poslovanju, a da građani imaju povoljne cene hrane i da domaća prerađivačka industrija ima povljne cene inputa. To podrazumeva i efikasnost intervencija iz domaćih robnih rezervi i pametnu politiku izvoza koja će da štiti domaće tržište. Preterani rast cena poljoprivrednih proizvoda otkriva da svega toga uglavnom nema“, navodi naš sagovornik.
Problem vidi i u monopolistima na tržištu, ali i neefikasnim i slabim institucijama.
„Mi se ne pitamo ko i zašto izvozi hranu dok cene hrane rastu na domaćem tržištu, ali i da li postoje monopolističke strukture u širem domenu uvoza koje radi špekulativnih profita u doba tržišnih poremećaja kreiraju dodatnu inflaciju u zemlji i, naravno, dodatno obaraju životni standard građana. Očigledno je da je snaga institucija (stručno, nepristrasno i efikasno odlučivanje u interesu države tj. bez „političkog“ uplitanja) nužna ne samo za brži privredni razvoj i rast standarda građana, već i za svaku ekonomsku politiku ako želimo da je efikasna, pa i za onu koja je usmerena na obaranje inflacije“, zaključuje Šoškić
Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN rekao je za TV Nova S da je, kada su plate i penzije u pitanju, jedino važno da građani sada mogu da kupe jedan, a pre dve godine su mogli dva džaka luka.
Iako je svima jasno da je inflacija odavno uzela maha, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković očekuje da će inflacija, koja sada iznosi 16,1 odsto, na kraju godine biti upola manja nego na početku. Ipak, Ćulibrk smatra da u to ne veruje čak ni predsednik Aleksandar Vučić.
PROČITAJTE JOŠ
“Guvernerka je rekla da je ona uverena da će na kraju godine inflacija biti upola manja nego u januaru i februaru jer se situacija lagano smiruje. Mi sve vreme od naših zvaničnika čujemo da je inflacija uglavnom uvozna, ali kako se niko ne pita – ako smo uvozili inflaciju i ona je rasla, kako to da sada ne pada kada u svetu od septembra pada”, objašnjava Ćulibrk.
On ističe da je u februaru inflacija u Sjedinjenim državama pala na šest odsto, u Nemačkoj na 8,7, a kod nas je ipak porasla na 16,1 procenat.
“Zašto ne uvozimo inflaciju, zašto ne uvozimo kad ona pada, nego samo kad raste? Pa zato što nije tačno da samo uvozimo, nešto i sami pravimo. Odnosno ne mi, mi plaćamo, neko drugi pravi”, kaže Ćulibrk, dodajući da inflaciju prave Vlada i NBS.
“Narodna banka je po nekim mišljenjima kasno počela da podiže referentnu kamatnu stopu u nastojanju da se suzbiju ta inflatorna očekivanja. Uverena je da će držanje kursa na istom nivou već 10 godina sprečiti rast cena. Ispostavilo se da neće. Ispostavilo se da je to trebalo možda uraditi ranije, kasno se krenulo i zato mi i dalje imamo rastući trend cena – nama cene iz meseca u mesec sve više rastu”, kaže Ćulibrk, dodajući da taj trend još uvek nije doživeo pik nakon kojeg će krenuti da pada.
Suprotno stanju u Srbiji, inflacije je u drugim državama počela da se kreće nizbrdo. Ćulibrk upravo to ističe kao jasan pokazatelj da se nešto nije radilo kako treba.
Takođe, on podseća da se tokom pandemije trošilo mnogo novca, a bez obrazloženja. Ipak, on misli da trent “bacanja novca iz helikoptera” još uvek neće otići u istoriju. Sa izborima koji se bliže, Ćulibrk smatra da će se u tom maniru i daklje trošiti. Upravo zato on ni ne vidi da će se inflacija u Srbiji smiriti.
Potom, najavljuju se nova poskupljenja gasa i struje, što samo može da “potpali” inflaciju i njen rast.
Ćulibrk potom objašnjava da ljudi u Srbiji najviše novca troše na hranu, da prežive, a da nas tek tu čekaju problemi. Prošlogodišnja žetva, objašnjava Ćulibrk, je bazirana na setvi iz jeseni pre rata u Ukrajini, pre poskupljenja goriva. U narednom periodu će upravo hrana još da poskupi, zbog novih troškova.
BONUS VIDEO Prazan ceger za 1.000 dinara: Ispovest studentkinje iz Beograda o životu pod inflacijom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
