Banke i paprena poskupljenja: Održavanje računa je bilo 150, sada je 500 dinara

Mediji navode da bi usluge poput naknade za vođenje računa, održavanje kartice, provizije za podizanje novca sa bankomata, mobilno i elektronsko bankarstvo i druge usluge koje banke nude svojim korisnicima, mogle da poskupe i do 200 odsto.Iako nisu sve banke povećale cene svojih usluga, mnogi korisnici su već počeli da dobijaju obaveštenja o novim cenama koje na snagu stupaju prvog avgusta. Tako će izdavanje serije čekova umesto 200, koštati 300 dinara, vođenje računa poskupeće za oko 80 odsto, hitno izdavanje kartice koštaće 400 dinara, iako je do sada bilo besplatno, dok će isporuka na kućnu adresu zabeležiti povećanje preko 15 puta – umesto 50, koštaće čak 800 dinara."Pre nekoliko dana sam čitao cenovnik jedne banke, koja je već sada nekim kategorijama svojih klijenata održavanje računa povećala sa 150 na 500 dinara, dok je za standardne klijente poskupelo sa 250 na 500", kaže Gavrilović.Ko kontroliše bankarske cenovnike?Naš sagovornik objašnjava da je veliki problem to što banke nemaju nikakvu regulativu i mogu da menjaju cenovnik svakodnevno, a sve se svodi na to da klijenti te promene mogu da prihvate ili da promene banku."Narodna banka Srbije ne pokušava nijednim svojim potezom da ograniči takvo ponašanje banka,a da im nametne neku regulativu, neke rokove, da im kaže 'ako ste povećali cene sad, narednih godinu dana ne smete' ili da to povećanje ne sme da bude veće od stope inflacije, to bi imalo smisla. Sada je bankama dopušteno da rade šta one hoće", objašnjava Gavrilović, dodajući da će cene biti vrlo slične u svim bankama.On ističe da ukoliko NBS uskoro ne uspostavi određeni mehanizam za kontrolu promene cena bankarskih usluga, one mogu drastično da skoče.Konstatuje da prosečnom korisniku banka "uzme" minimum 1.000 dinara mesečno – za održavanje računa, transakcije sa eBankinga, gde svaka košta po 30 dinara, a treba uračunati i provizije na podizanje novca na bankomatima neke druge banke, u kojoj nemate račun.Takođe, objašnjava da su cene bankarskih usluga u Srbiji na nivou Evrope, gde se održavanje računa plaća tri do pet evra na mesečnom nivou, ali su plate daleko ispor evropskog standarda.Ima li osnova za poskupljenja?Gavrilović napominje da je u celoj priči najbitnije to da ne postoji ekonomsko opravdanje za ovoliko poskupljenje."Ako poskupi gorivo, taksista će povećati cenu jer mu od tog goriva zavisi posao. Od čega banka toliko zavisi da bi podigla cene dva ili tri puta? Koji su se to troškovi njima povećali pa moraju da povećaju usluge? Poskupela su i neka osiguranja, a ako ih pitate zbog čega, oni će reći da svi dižu cene, pa i oni žele da zarade. Ako imate firmu koja radi u plusu, profitabilna je, ne možemo da kažemo da je podigla cene zbog krize, jer nema krize ako si profitabilan", objašnjava naš sagovornik.Kako zaštititi svoj novčanik?Iako gotovo da nema osobe koja nije korisnik bankarskih usluga, naš sagovornik ističe da je jedini način da se svi potrošači zaštite od novog "udara na novčanik" jeste da svedete svoje odnose sa bankama na minimum."Recimo, suprižnici ne moraju da imaju dva računa – zašto biste plaćali održavanje dva računa. Drugi primer, račune koji su sitni možete da platite za tri meseca unapred, te tu platite jednu transakciju umesto tri", kaže Gavrilović.BONUS VIDEO Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=daliinakojinainnarodnabankasrbijetitigraaneodinflacije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3207482"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram