Serijal:: Putinove bombe po našim džepovima Autor: Slađana Đermanović
Serijal:: Putinove bombe po našim džepovima Autor: Slađana Đermanović

Gasna, devizna i prehrambena panika u Srbiji preterana je, ali nije sasvim bez osnova. Narodni radar ovoga puta uhvatio je ispravnu frekvenciju: dok ruske trupe marširaju ka Kijevu i na srpske džepove padaju bombe. Analiza "Nove" pokazala je da će u makar pet sfera domaće privrede i finansijskog sektora pretrpeti značajan udarac, što zbog rata i opšte nesigurnosti, što zbog sankcija Rusiji - iako im se nismo pridružili.

Za početak, osim problema sa kojima bi mogle da se suoče ruske firme koje posluju u Srbiji i obrnuto, srpske koje posluju u Rusiji, opasnost preti i srpskim poljoprivrednicima koji svoja dobra izvoze u Rusiju. Kada je u pitanju uvoz proizvoda iz Rusije, skok cena gotovo je zagarantovan.

Kako za “Novu” objašnjava ekonomista Vladimir Gligorov, Rusija će se suočiti sa problemom povećanja zavisnosti ruske privrede od izvoza nafte i gasa, s obzirom na to da upravo ove sirovine predstavljaju najveći izvor stranih sredstava, a poslovanje će biti otežano i u svemu ostalom.

Ukrajina, rat
Foto: Ilya Pitalev / Sputnik / Profimedia

“Srpska privreda ne može da zameni ruski uvoz iz ostatka sveta, koji će se značajno smanjiti. Na duži rok, povećaće se ponuda energenata sa drugih strana, a poskupeće ruski uvoz, tako da će ruska privreda trpeti negativna kretanja u uslovima trgovine, dakle u odnosu cena uvoza i cena izvoza”, kaže Gligorov.

Ukoliko se osvrnemo na probleme sa kojima će biti suočena Srbija, bitno je istaći da naša država nema alternativne izvore energije, te će biti negativno pogođena više nego druge države, koje će se okrenuti drugim snabdevačima.

“Taj problem nije moguće rešiti posebno zbog političke zavisnosti od Rusije upravo posredstvom veza u energetskom sektoru. Rusija je svetu mnogo manje važna nego što je to slučaj sa Srbijom, a srpska privreda je irelevantna i za Rusiju i za svet, osim u slučaju kada je reč o sprovođenju sankcija”, objasnio je naš sagovornik.
Prema rečima brokera Nenada Gujaničića, cene proizvoda koje Rusija izvozi, biće zasigurno povećane.

Foto: Reuters, Profimedia, Slađana Đermanović/Nova.rs

S druge strane, sve vodi ka tome da će štetu pretrpeti I srpski poljoprivrednici koji svoje proizvode izvoze u Rusiju.

Srpsko-ruski biznis

* Prošle godine Srbija je u Rusiju najviše izvozila sveže i sušeno voće, više od 148 tona, u vrednosti od oko 114 miliona evra. Posle toga, više od skoro 16.500 tona guma za automobile, vrednosti skoro 69 miliona evra, zatim slede lekovi, pribor za odeću, hartija i karton.

* Srbija je u Rusiju izvezla jabuke u vrednosti od 94 miliona dolara i to je u poslednje dve godine naš najveći izvozni proizvod u ovu zemlju.

* U 2021. u odnosu na prethodnu godinu, izvoz za Rusiju je povećan za 9,3 odsto i iznosio je 996,2 miliona dolara, a osim jabuka, čarapa i guma Srbija je u ovu zemlju izvozila i hartiju i karton, hranu za pse i mačke, lekove.

“Ovakav udar na ruske građane svakako će smanjiti njihovu tražnju. Zamislite šta bi se desilo u Srbiji kada bi dinar oslabio 30-40 odsto, kao rublja, za toliko bi i pala kupovna moć”, objašnjava Gujaničić. Ako zanemarimo logističke troškove i sam način distribucije te robe, koji će definitivno poskupeti, glavni problem poljoprivrednika skoro sigurno će biti značajno umanjena tražnja i negativne kursne razlike.

“Ako je neko, recimo, prodao robu Rusiji u rubljama, on će sada automatski dobiti, u našoj valuti ili evrima, 30-40 odsto manje novca”, kaže Gujaničić, objašnjavajući zbog čega će srpski poljoprivrednici koji direktno rade sa Rusijom teško profitirati tokom aktuelne krize. Važno je i to što rast cena sirovina i berzanskih roba stavlja dodatni pritisak na inflaciju koja je, i mimo ove ukrajinsko-ruske krize, bila gorući problem širom sveta, te će čitava ova situacija dodatno komplikovati pitanje inflacije koja će, uz ovaj rast cena energenata i žitarica koje izvoze Ukrajina i Rusija, dodatno dobiti na snazi.

BONUS VIDEO: Skup podrške Ukrajini u Beogradu

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar