Svedoci smo da državljane Srbije plaši akutelna rusko-ukrajinska kriza – prave se zalihe i kupuju besmislene količine brašna, ulja, šećera i lekova. S druge strane, možda se pitate da li su ovakva, krizna vremena, dobar trenutak da svoj novac uložite u nešto veliko. Stručnjaci za portal Nova.rs objašnjavaju na koji način treba razmišljati pri donošenju ovakvih odluka.
Na pitanje u šta je pametno uložiti novac trenutno, finansijska savetnica Karolina Herbut kaže da ne postoji jedan tačan odgovor. Ono što je važno jeste da sagledate sve svoje opcije, kao i ono što one sa sobom nose.
Nekretnine – uvek sigurna investicija
Kako je u razgovoru za portal Nova.rs istakla Katarina Lazarević, agent za nekretnine, još uvek je nezahvalno prognozirati kako će se čitava situacija u Ukrajini odraziti na tržište nekretnina u Srbiji. Ipak, kriza može da dovede do poskupljenja građevinskih materijala.
„Ipak, bez obzira na krizu, još uvek je veoma isplativo uložiti u nekretninu“, rekla je ona.
Popularni su i plemeniti metali
Kako Herbutova objašnjava, postoje ljudi koji deo novca kojim raspolažu ulažu u investiciono zlato ili neki drugi plemeniti metal.
Berze i investicioni fondovi mogu da budu isplativi
„Trenutno su u bankama kamatne stope za dinare od nula do tri odsto, maksimalno do četiri na godišnjem nivou. Kada odlučite da trgujete na berzi, ili uložite u investicione fondove koji su vezani za akcije ili balansirane investicione fondove, tu možete potencijalno da očekujete neki povraćaj od pet odsto“, objašnjava Herbutova, naglašavajući da ni ovo, ipak, nije uvek zagarantovano.
Prema njenim rečima, kada neko raspolaže većom količinom novca, pre svega treba da se informiše o tome da li im je bitnije da sačuvaju ili povećaju vrednost onoga što ulažu.
Kako naša sagovornica objašnjava, kada se ljudi inormišu šta zapravo podrazumeva investiranje na berzi ili u investicione fondove, tek tada shvate da su im bliži tradicionalni, konzervativni načini investiranja ili da ipak nisu spremni na rizik.
Osiguranje života kao opcija štednje
„Ovo takođe moži biti način za investiranje novca. Novac može da se uplati jednokratno, pa da se kroz par godina dobije određeni povraćaj“, objašnjava Herbutova.
Potražnja za kriptovalutama ne jenjava
Da kriptovalute pronalaze put do građana, čak i u kriznim vremenima, u razgovoru za naš portal istakao je Marko Živković iz ECD-a, prve menjačnice kriptovaluta u Srbiji.
„Kada je počela akutelna kriza u Ukrajini, tada je cena kriptovaluta krenula da pada. Verovatno su se ljudi uplašili i osetili da im je sigurnije da imaju keš kod sebe, nego da imaju virtuelne valute. Kako se situacija stabilizovala, tako je cena kripta krenula naviše“, kaže Živković.
S druge strane, usled pada vrednosti ruske rublje, ljudi su pokušali da kupe više bitkoina i drugih kriptovaluti, kako bi osigurali svoj novac.
„Ista stvar se, izgleda dešava i u Ukrajini. Dakle, ljudima koji beže, jednostavnije je da nose kriptovalute u mobilnom telefonu nego da nose keš sa sobom“, kaže Živković.
Kako naš sagovornik objašnjava, postoje ljudi koji trenutno vide dobru šansu i zbog toga čak ni u kriznim vremenima ne odustaju od ulaganja u kriptovalute.
„Biće interesantno da vidimo kako će ekonomske sankcije Rusiji da se vide kroz kriptovalute, zato što bitkoin i druge valute zaobilaze tradicionalne bankarske institucije. To što su ruske banke isključene iz SWIFT sistema, ne znači da još uvek ne može da se trguje“, objašnjava Živković.
Još jedan dokaz da su kriptovalute ne samo veoma bliska budućnost, već i sadašnjost, leži u činjenici da je Ukrajinska Vlada na samom početku krize, na zvaničnom Tviter nalogu objavila da svi ljudi sada mogu da pruže podršku državljanima te države kroz donacije bitkoina i itirijuma.
Banka pruža najveću sigurnost
„U ovakvim vremenima dešava se da ljudi povlače sredstva iz banaka, a što se tiče ulaganja, jedino u bankama imamo zagarantovanu kamatu, za razliku od bilo kojih drugih ulaganja, gde takvih garancija nema“, objašnjava Herbutova za portal Nova.rs.
Kako ona ističe, u banci je vaš depozit osiguran od strane agencije za osiguranje depozita.
„To znači da čak i ako banka ode u stečaj, ta agencija, iza koje stoji država Srbija, garantuje povraćaj depozita“, objašnjava naša sagovornica.
Pre investiranja – razmislite
Ponekad je, kako kaže Herbutova, potrebno da „posložimo kockice“ i razmislimo o ulaganju novca na više mesta.
To može da bude u različitim valutama, oblicima – možda će neko želeti deo u banci, deo u sefu u kući, a deo će uložiti u, recimo, plemeniti metal ili investicioni fond.
Kako naglašava, pre nego što poslušate bilo kog stručnjaka, potebno je da sami sa sobom razmislite o tome šta očekujete od svog ulaganja.
BONUS VIDEO Anketa gužve ispred beogradskih supermarketa – gužve zbog rata ili straha od nestašica
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare