Sportisti širom sveta posvećuju godine svog života kako bi došli u priliku da oko vrata stave medalju na Olimpijskim igrama.
PROČITAJTE JOŠ
Iako se dele zlatna, srebrna i bronzana, medalje zapravo nikada nisu pravljene od pomenutih materijala.
Poslednji put kada je napravljena medalja od čistog zlata je bilo 1912. godine.
Japanci su za predstojeće Igre odlučili da naprave medalje od metala recikliranog direktno iz mobilnih telefona, kompjutera i drugog elektronskog otpada.
Olimpijski Komitet je odabrao japanskog umetnika Juniči Kavanišija i proveli su dve godine prikupljajući 79 000 tona gedžeta, uključujući više od 6 miliona mobilnih telefona.
Kampanju prikupljanja su nazvali “Svačija medalja” i dali su ljudima priliku da se osećaju posebno, pošto su svojim telefonom doprineli pravljenju medalja.
Tokom drevnih olimpijskih igara, sportisti koji su izašli kao pobednici nagrađeni su „Kotinosima“ ili vencima od maslina, koji su u Grčkoj smatrani svetom nagradom, predstavljajući najvišu čast.
?Domaćini #Tokyo2020 proizveli su 5000 medalja od 78.985 tona recikliranog materijala.
? Medalje koje će se naći oko vrata najboljih olimpijaca kreirane su od električnih uređaja, poput laptopova, digitalnih kamera i 6.2 miliona mobilnih telefona#RoadToTokyo pic.twitter.com/P3YViNIMpE— Team Serbia (@OKSrbije) July 13, 2021
Olimpijske igre ponovo su se rodile u Atini 1896. godine.
Ponovnim rođenjem nove prakse su ustupile mesto starijima i tako je započeo običaj dodele medalja – srebrnih za pobednike, dok su drugoplasirani dobili bakarnu ili bronzanu medalju.
Tek su 1904. godine u Sent Luisu po prvi put u upotrebu ušle zlatna, srebrna i bronzana.
Metali predstavljaju prva tri čovekova doba u grčkoj mitologiji: zlatno doba – kada su ljudi živeli među bogovima, srebrno doba – gde je mladost trajala sto godina i bronzano doba, ili doba heroja.
Tokom 20. veka, medalje su se razlikovale u obliku, veličini, težini, kompoziciji i slici koju su nosile.
Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je 1923. godine pokrenuo konkurs za vajare u dizajniranju medalja za Letnje igre.
Dizajn italijanskog umetnika Đuzepea Kasiolija izabran je za pobednika 1928. godine.
Na medalji je bio utisnut znak boginje Nike koji je u levoj ruci držao dlan, a u desnoj krunu za pobednika, u pozadini je prikazan Koloseum, a na zadnjoj strani je bila masa ljudi koja je nosila pobednika.
Dok je gradovima domaćinima bilo dozvoljeno da prerade naličje medalje počev od Igara u Minhenu 1972. godine, prednja strana se promenila samo tokom Olimpijskih igara u Atini 2004. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Do 1960. godine pobednicima medalje kačene kao bedževi, ali na Olimpijskim igram u Rimu su počele da se kao ogrlice kače oko vrata
Četiri godine kasnije, lanac je ustupio mesto trakama u boji.
Kina, koja je prvi put bila domaćin Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine, predstavila je medalje od materijala koji nije metal – žad.
Predstavljajući čast i vrlinu u tradicionalnoj kineskoj kulturi, dragi kamen ugraviran je u zadnji deo svake medalje.
U vreme kada je ekološka svest bila u porastu, Igre u Riju 2016. ušle su u istoriju kao prve gde su medalje pravljene od recikliranih materijala.
Ne samo da su medalje napravljene od 30 procenata recikliranog materijala, već su trake za koje su bile pričvršćene od 50 procenata reciklirane plastične boce, dok zlato nije sadržavalo živu.
Tokio je tako tragovima Rija odlučili na idu ka ekološkoj održivosti.
Idejni tvorac, Kavaniši je o svom projektu rekao.
„Nadam se da će medalje biti viđene kao posveta sportistima, odražavajući njihovu slavu i simbolizujući prijateljstvo“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
