Lepotica koju obožava ceo svet, Novakov veliki prijatelj i "loš dečko belog sporta" - deset najvećih neostvarenih teniskih čuda

Povrede, pritisak, porodični problemi ili jednostavno nedostatak volje pretvorili su obećanja u „šta bi bilo kad bi bilo“. Donosimo priče o deset igrača i igračica čiji je talenat obećavao sve, a realnost im je uzela gotovo sve snove.

Donald Jang (SAD)

Amerika je verovala da u rukama ima čudo od deteta – Donald Jang je kao šesnaestogodišnjak osvojio juniorski US Open i postao najmlađi broj 1 junior na svetu. Njegova levica, brzina i osećaj za igru obećavali su budućeg šampiona. Međutim, preveliki pritisak roditelja koji su mu bili treneri, konstantna pažnja medija i manjak discipline počeli su da uzimaju danak. Umesto da sazri, Jang se pogubio u sopstvenim kontradikcijama – umeo je da zablista protiv velikih imena, ali nikada nije pronašao kontinuitet. Karijeru je završio bez ijedne ATP titule i sa osećajem da je mogao mnogo više. Danas igra piklbol i savetuje mlade da ne naprave iste greške koje su koštale njega.

Čung Hjeon (Južna Koreja)

Čung je 2018. godine postao nacionalni heroj kada je na Australijan openu srušio Novaka Đokovića i stigao do polufinala – prvi Korejac kome je to pošlo za rukom. Njegova defanziva, snažan bekhend i psihološka čvrstina nagoveštavali su dolazak nove sile. Ali telo nije izdržalo – problemi sa vidom, povrede leđa i zglobova potpuno su mu usporili karijeru. Posle tog velikog bljeska usledile su godine lutanja po ITF turnirima, bez značajnijeg rezultata na ATP turu. Da ga je zdravlje poslužilo, mnogi veruju da bi mogao da osvoji grend slem – ovako je ostao večiti “šta bi bilo kad bi bilo”.

Aravan Rezaí (Francuska)

Francuskinja iranskog porekla bila je senzacija 2010. godine, kada je u Madridu redom pobeđivala Venus Vilijams, Žistin Enan i Mariju Šarapovu i podigla najveći trofej u karijeri. Njeni udarci bili su možda i najmoćniji u tom trenutku na WTA turu, a temperament i agresivnost donosili su joj publiku na noge. Ali iza kulisa vodila je bitku koju je teško dobiti – otac, istovremeno i trener, bio je nasilan i problematičan, što je dovelo do stalnih sukoba i psiholoških lomova. Umesto nastavka uzlazne putanje, usledili su padovi, pauze i povratci bez prave snage. Rezaí i dalje igra po nižim turnirima, ali priča o njenom usponu i padu ostala je opomena koliko privatni život može da uništi talenat.

Nik Kirjos (Australija)

Malo ko je doneo toliko uzbuđenja tenisu kao Nik Kirjos. Sa 19 godina izbacio je Rafaela Nadala sa Vimbldona, a kasnije je pobeđivao i Federera i Đokovića. Njegov servis, trik udarci i šou na terenu činili su ga magnetom za publiku. Ali, kao što je sam govorio – “ne volim tenis” – taj stav najbolje objašnjava zašto nikada nije stigao do velikih visina. Povrede, izostanak discipline i večiti sukobi s medijima pretvorili su ga u najpoznatiji primer protraćenog talenta. Finale Vimbldona 2022. ostalo je njegov najveći domet, a sada ga češće viđamo u komentatorskoj stolici nego na terenu.

Bernard Tomić (Australija)

Ako je Kirjos bio buntovnik, onda je Tomić bio oličenje arogancije. Kao tinejdžer stigao je do četvrtfinala Vimbldona i delovalo je da Australija ima naslednika Lejtona Hjuita. Njegova inteligentna i raznovrsna igra obećavala je trofeje, ali ga je sopstveni karakter sahranio – otvoreno je govorio da “mrzi tenis”, sukobljavao se sa saveznicima i medijima, dok je otac, poznat po skandalima, bio dodatna prepreka. Tomić je izabrao lakši put i vrlo brzo nestao iz ozbiljnog tenisa. Danas se njegov primer koristi kao školski za to kako talentu bez rada nema budućnosti.

Denis Šapovalov (Kanada)

Kada je sa 18 godina savladao Nadala u Montrealu, izgledalo je da je Denis Šapovalov novi Federer – levak sa prelepim jednoručnim bekhendom i hrabrošću da udara iz svih pozicija. Godinama je oscilirao, imao blistave trenutke, uključujući polufinale US Opena 2021, ali nikada nije uspeo da uveže rezultate. Povrede ramena, previše grešaka u ključnim poenima i česta menjanja trenera zaustavila su ga na putu ka vrhu. I dalje je mlad i aktivan, ali vreme prolazi, a Šapovalov sve više izgleda kao talenat koji neće do kraja ispuniti očekivanja.

Jelena Dokić (Australija / Srbija)

Jelena je sa 16 godina šokirala svet pobedivši Martinu Hingis na Vimbldonu, a ubrzo se probila do četvrtog mesta na WTA listi. Njena moćna igra i mentalna snaga činile su je ozbiljnom kandidatkinjom za grend slemove. Međutim, iza uspeha krila se strašna porodična priča – otac Damir, poznat po nasilnom ponašanju, držao je nju i porodicu pod terorom. Trauma, depresija i sukobi sa federacijama sprečili su je da razvije pun potencijal. Povukla se 2014, a danas je cenjena komentatorka i autorka dokumentarca “Unbreakable”, simbol hrabrosti i borbe protiv porodičnog nasilja.

Eženi Bušar (Kanada)

Kao finalista Vimbldona 2014. i članica top 5, Eženi Bušar je delovala kao buduća kraljica tenisa. Atraktivna, marketinški izuzetno jaka, postala je lice nove generacije. Ali karijeru su joj obeležile povrede, uključujući težak potres mozga, i stalne oscilacije u formi. Umesto trofeja, stizale su naslovne strane tabloida i pad na listi. Povukla se 2025. i sada traži sreću u piklbolu i medijskim angažmanima – dok se u tenisu pamti kao simbol izgubljene šanse.

Nikol Vaidišova (Češka)

Češka je u Vaidišovoj videla novu Šarapovu – sa 17 godina igrala je polufinale Rolan Garosa i ređala trofeje kao od šale. Njeni udarci bili su razorni, a samopouzdanje ogromno. Ali povrede ramena i leđa, nedostatak motivacije i rani brak sa Radekom Štepanekom odveli su je daleko od tenisa. Pokušala je povratak, ali nikada nije bila ista igračica. Od 2016. potpuno je van sporta, ostavljajući utisak jedne od najvećih propuštenih prilika.

Ana Čakvetadze (Rusija)

Ruskinja je bila prava zvezda u usponu – 2007. godine došla je do petog mesta na svetu i osvajala turnire lakoćom. Njena igra bila je precizna, brza, svedena na inteligenciju i osećaj. Ali iste godine njen život se preokrenuo – opljačkana je u sopstvenoj kući, što je ostavilo dubok psihološki trag. Povrede su se nizale, samopouzdanje nestalo, a karijera krenula nizbrdo. Povukla se mlada i danas radi kao komentatorka, ostavljajući utisak da je mogla da postigne mnogo više.