5
Godina koja je na izmaku je sa sobom odnela i veliki broj sportista koji su pisali njegovu istoriju kako na svetskom, tako i na lokalnom nivou.
Gubitke su pretrpeli svet košarke, fudbala, atletike, streljaštva…
Već u januaru sportska javnost je ostala zatečena nakon vesti da je preminuo nekadašnji rekorder u skoku udalj, Danial Jahić. Dvostruki šampion Jugoslavije i jednom Balkana, oborio je državni rekord u dvorani skokom od 8,02 metra 13. februara 1999. godine, i dve decenije je stajao na snazi, pre nego što ga je 2019. nadmašio Strahinja Jovančević.
Jahić je umro 19. januara od posledica zaraze koronavirusom, u manastiru Ćelije.
Četiri dana pre Jahića, preminuo je čuveni košarkaški trener Mihajlo Vuković, koji je u karijeri tri puta osvojio Evroligu u konkurenciji žena.
U februaru je stigla tužna vest iz Hrvatske, gde je u Koprivnici u 60. godini preminuo čuveni rukometaš Zlatko Saračević.
PROČITAJTE JOŠ...
„On je imao specifičan smisao za humor, i kao takav je podizao raspoloženje u ekipama koje je vodio, u kojima je trenirao, gde je igrao. Taj neki bosansko-hercegovački humor je meni uvek bio drag, simpatičan. Nekako se ljudi sa tog podneblja razlikuju od drugih sa prostora bivše Jugoslavije. To su ti neki detalji koji ostaju u sećanju. Malo je nezgodno kad te neko pita ovako, a pod stresom si, šokom, ne možeš da se setiš. Ali imao je on i uzrečicu, kada bi u klub došao neko ko nije bio preterano dobar, on bi rekao: ‘Ne igra dobru odbranu, ali je zato neefikasan u napadu.’ Takvi neki detalji, to su stvari koje ostanu. Tu njegovu izreku i danas koristim“, rekao je u intervjuu za Nova.rs Saračevićev nekadašnji saigrač, čuveni Veselin Vujović.
Prvog dana marta košarkaši Partizana su dobili vest da je umro jedan od najboljih centara u istoriji crno-belih, Milenko Savović. Šampion Evrope sa crno-belima preminuo je od posledica koronavirusa.
Istog dana, svet je napustio i nekadašnji mladi reprezentativac Jugoslavije u fudbalu i kasnije selektor „vatrenih“, ali i reprezentacije Crne Gore, Zlatko Kranjčar. Kao uzrok smrti navedena je „kratka ali teška bolest“.
U martu su preminula još dva sportska velikana, čuveni hokejaš Partizana i reprezentacije Jugoslavije, Aleksandar Anđelić 24. marta, odnosno Vladmir Mladenović, nekadašnji reprezentativac Jugoslavije u odbojci, koji je 28. marta poginuo pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.
Svet rukometa je još jednom zaplakao kada je 12. aprila u Beogradu preminuo čuveni trener Vuk Roganović.
Crn niz nastavljen je u maju, i to 8. dana petog meseca u godini, kada je sa životne scene sišao Miodrag Skale Gvozdenović, reprezentativac u odbojci i član ekipe koja je u dresu Jugoslavije osvojila prvu medalju na šampionatima Evrope, pošto je 1975. godine kući doneo bronzu.
Pet dana kasnije usledio je udarac koji još uvek boli srpski fudbal, pošto je od posledica koronavirusa umro Milan Kosanović. Nekadašnji član stručnog štaba Crvene zvezde koji je sa Vladanom Milojevićem utabao put kojim tim sa Marakane još uvek ide bio je u bolnici, ali nije uspeo da se oporavi od zaraze virusom.
„Nije kraj – Liga šampiona“, rekao je Kosanović nakon što je Zvezda u trećem kolu kvalifikacija za plasman u elitno takmičenje izbacila Spartak iz Trnave. Usledio je antologijski meč sa Salcburgom i najveći uspeh crveno-belih posle Barija.
Malo posle Kosanovića iznenada je preminuo i Stefan Andonović, bivši šampion Srbije u plivanju.
Na Vidovdan, 28. juna preminula je čuvena atletičarka Vera Nikolić, nekadašnja svetska rekorderka, jedina iz Srbije, dvostruka prvakinja Evrope, 1966. i 1971. godine.
Čuveni Milan Živadinović, nekadašnji fudbaler i trener Crvene zvezde, selektor Jugoslavije i jedan od najpoštovanijih fudbalskih stručnjaka u Srbiji umro je od posledica moždanog udara. Pored izuzetno bogate karijere, tokom koje je predvodio i reprezentacije Iraka, Jemena, Gane i Mjanmara, Bard će ostati upamćen i po izjavi da je „2:0 najopasniji rezultat„, koju i danas koriste mnogobrojni fudbalski stručnjaci.
Samo dan kasnije, preminuo je Nenad Stekić, čuveni atletičar koji je 1975. godine bio najbolji sportista Jugoslavije, da bi iste godine postavio evropski rekord sa 8,45 metara.
„Zdravko Čolić je skakao za Sarajevo i na takmičenju izgubio od mene za pola metra. Kad je video kako skačem, odustao je i počeo da se ozbiljno bavi muzikom. A tada sam i ja čuo Čolu kako peva, pa sam rekao sam sebi: ‘Bolje ti je da skačeš’. Taj naš susret na takmičenju je zapravo izrodio dva šampiona, jednog u pevanju, drugog u skakanju“, pričao je Stekić.
U julu nas je napustio i jedan od najpopularnijih igrača Crvene zvezde sa sredine 20. veka, Ivan Toplak. Za Zvezdu je odigrao 210 utakmica, osvojio četiri titule, dva Kupa Jugoslavije, a sa reprezentacijom je stigao do ronze na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine.
Početkom septembra preminula je još jedna legenda jugoslovenskog fudbala, Danilo Popivoda. On je preminuo u Crnoj Gori 9. septembra u 75. godini života.
Istog dana je sa životne scene sišao Ivko Plećević, legenda jugoslovenskog tenisa i čovek koji će zauvek ostati upamćen u istoriji kao vlasnih automobila kojim je Beogradski fantom pravio haos po ulicama prestonice i izluđivao policiju.
„Ono što je interesantno, ni jedna sitnica iz kola mi nije falila. Sve je bilo tu, i skupocene naočare, meni veoma važne. Naravno, taj auto sam odmah prodao I kupio novi, takođe „porše“. Eto, snimljen je i film po ovom događaju, verodostojno je, ima puno dokumentarnih delova, mislim da je sve skladno upakovano u jednu celinu. Ima specifičan šarm kojim je odisao Beograd sedamdesetih godina“, preneo je njegove reči Teniski savez Srbije.
Druga polovina septembra bila je izuzetno bolna, pogotovo za ljubitelje košarke.
Prvo je 15. septembra preminula Žana Lelas u 51. godini. Čuvena košarkašica koja je sa ženskom reprezentacijom Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Seulu osvojila srebrnu medalju.
Pravi šok usledio je dan kasnije, kada je srpska košarka doživela jedan od najvećih udaraca u novijoj istoriji, pošto je ostala bez Dušana Dude Ivkovića. Nekadašnji trener Partizana, Olimpijakosa, selektor Jugoslavije i Srbije ostavio je iza sebe dve titule prvaka Evrolige, jednu titulu u Jugoslaviji sa Partizanom, dok je reprezentaciju odveo do čak četiri zlata – tri evropska i jednog svetskog, te olimpijskog srebra.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.
Naredni veliki udarac doživeo je niški rukomet, pošto je u 50. godini umro Vladimir Stanojević. Slavu je stekao u dresu Železničara, čiji je drugi strelac u istoriji, a po odlasku uz Niša radio je u Novom Pazaru, turskoj Tašovi, te Hefeiju u Kini, gde je i preminuo od posledica srčanog udara.
U smiraj septembra, tačnije 27. dana ovog meseca, stigla je šokantna i tužna vest za navijače Partizana, pošto je Boban Petrović, dvostruki šampion Jugoslavije sa Partizanom u periodu od 1976. do 1985. godine, poginuo u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Južnoafričkoj Republici.
Petrović je u trenutku smrti imao 64 godine.
Samo dve nedelje kasnije, još jedan čuveni košarkaš koji je pisao istoriju Partizana je zauvek otišao. Dragutin Miško Čermak, član reprezentacije Jugoslavije koja se 1970. godine u Ljubljani popela na krov sveta, umro je u Beogradu u 77. godini.
Osam dana posle Čermaka, u kliničkom centru u Nišu umro je golman koji je u istoriju jugoslovenskog fudbala ušao zahvaljujući golu koji je postigao protiv Veleža iz svog kaznenog prostora, Dragan Pantelić. Doduše, to je bio tek jedan od 29 golova, koliko je dao u svojoj karijeri. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 19 mečeva. Pantelić je preminuo od posledica koronavirusa.
Petog dana novembra svet je napustila Mirjana Mašić Jovović, najtrofejnija sportiskinja u istoriji Partizana. Tokom karijere koja je trajala više od 20 godina osvojila je 67 medalja na međunarodnim takmičenjima u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji, od toga 17 odličja na svetskim i evropskim prvenstvima. Tri puta je obarala svetski rekord (dva puta kao član ekipe i jednom u pojedinačnoj konkurenciji), dok je u domaćim okvirima osvojila više od 400 odličja.
Novi udarac Partizan je doživeo 19. novembra, kada je umro legendarni golman hokejaškog kluba i jedan od najvećih šmekera jugoslovenskog sporta, Rašid Šemsedinović. U svojoj karijeri koja je trajala preko tri decenije odigrao je 335 utakmica u klupskoj, još 53 u reprezentativnoj kategoriji, dok je Partizanov dres nosio 16 godina. Umro je u svojoj 80. godini.
No, ipak je najbolnije tek sledilo po crno-bele, pošto je 3. decembra otišao po mnogima najveći u istoriji najpopularnijeg sporta u Humskoj, Momčilo Moca Vukotić. Po mnogima najveći fudbaler u istoriji Partizana preminuo je nakon kraće i teške bolesti. Vukotić je za Partizan odigrao 791 utakmicu, po čemu je bio rekorder sve dok ga nije nadmašio Saša Ilić.
Samo dva dana kasnije još jedna izuzetno bolna vest je obišla čitavu planetu. Stevan Jelovac, košarkaški reprezentativac Srbije, nekadašnji igrač Crvene zvezde i uzdanica atinskog AEK-a, umro je od posledica moždanog udara koji je doživeo krajem novembra.
Poslednja u nizu tragedija dogodila se 24. decembra, kada je preminuo Nemanja Milosavljević, bivši fudbaler Vojvodine, Radnika iz Surdulice, i trener Grafičara. U trenutku smrti imao je 25 godina.
Ni u ostatku sveta nije bilo ništa lakše, gotovo iz dana u dan stizale su vesti o smrti legendarnih sportista. Tenis je ostao bez grend slem pobednika Tonija Traberta, čuvenog Badža Petija, i čoveka bez kog je moderan tenis gotovo nezamisliv, legendarnog Manola Santane.
Fudbal je ostao bez Gerda Milera, legende Mančester sitija Kolina Bela, čuvenog levog beka Lidsa Terija Kupera, osvajača Svetskog prvenstva Rona Flauersa…
Svet Formule jedan izgubio je Frenka Vilijamsa, čoveka koji je bio jedan od pionira razvoja „najbržeg cirkusa na svetu“, ali i Antoniju Terci, ženi koja je uticala na veliku promenu u aerodinamici.
Čuveni bokser Lion Spinks, poznat kao čovek koji je pobedio Muhameda Alija, umro je u februaru.
NBA liga je tokom 2021. godine izgubila Marka Itona, ikone Juta Džeza, zatim petostrukog člana Ol-star ekipe, trenera Pola Vestfala, i čoveka koji je pisao istoriju Los Anđeles Lejkersa i primljen u Kuću slavnih, Eldžina Bejlora.
Ne bi trebalo zaboraviti ni Henka Arona, jednog od najvećih bejzbol igrača u istoriji.
U američkom fudbalu dogodio se niz tragedija, pa su tako preminuli bivši igrač Tampa Bej Bakarnisa Vinsent Džekson, jedan od najboljih hvatača u istoriji takmičenja Demarijus Tomas, čija smrt je potresla čitavu planetu, ali i trojica trenera koji su pisali istoriju ovog sporta – Hauard Šnelenberger, Marti Šotenhajmer i na kraju, čovek bez kog NFL ne bi bio popularan koliko jeste, čuveni trener, komentator i zaštitno lice jedne od najpopularnijih video igrica, Džon Meden.
BONUS VIDEO Željko Obradović o svom kumu Dušanu Ivkoviću
Pratite nas i na društvenim mrežama:
