Od sledeće godine moguća nova pravila za upis: Pogledajte koliko će vam bodova biti potrebno za upis u gimnaziju, a koliko za srednju stručnu školu

Profesorka Devete beogradske gimnazije Ana Dimitrijević smatra da je cilj Ministarstva prosvete da "iz mrtvih" podigne srednje stručne škole.

"Ministarstvo želi da podigne iz mrtvih stručne srednje škole u koje se upisuje jako malo učenika, što nije loše -i zbog nastavnika koji predaju te predmete i zbog samih zanimanja. Ali, opet, imate škole i zanimanja koje su davno prevaziđene. Svakako, ideja nije loša, mada verujem da je broj učenika sa manje od 70, a koji se upisuju u gimnaziju - minimalan. Mislim da uvođenje te mere neće promeniti sliku, odnosno sliku učenika u školama za minimalan procenat", navodi za Nova.rs profesorka Dimitrijević.

Većina gimnazije traži više od 70 bodova

Prema njenim rečima, većina gimnazija, posebno one u većim gradovima, upisuje đake sa više od 70 bodova.

Drugačije je, kaže, u prigradskim naseljima.

"Nema mnogo gimnazija koja upisuju decu sa manje od 70 poena. Te gimnazije su mahom u prigradskim naseljima i bude ih jedna, pa deca nemaju neki veliki drugi izbor u blizini i onda se neki odlučuju da idu u gimnaziju kao u najbližu školu i tako završe tako sa manjim brojem poena. Dece sa 60 bodova koja su upisala gimnazije je veoma malo".

Naglašava da bi prosvetni sistem pre trebalo da se bavi realnim uspesima đaka, a ne upisnom granicom za srednje škole.

“Kada gledate uspeh deteta, vi ne znate kakav je bio raspored tih ocena, pa je rezultirao nekom prosečnom ocenom. Nisu svi đaci imali dvojke i trojke iz svih predmeta. I to dosta zvuči diskriminatorno, jer vi ne dozvoljavate da deca odrede neke prioritete. Drugo, da ne zaboravimo da je gomili dece sa odličnim uspehom koji dođu u gimnazije, dosta napumpan taj uspeh i da tu ima dosta poklonjenih ocena, tako da to je sve onako diskutabilno”.

Dodaje da prag za upis u gimnazije može da padne, ali da sva deca imaju slabije uspehe koji su realni.

"Imam učenike koji su se kao odlični učenici upisali sa, na primer, 90 poena, a vi vidim da iz većine predmeta ta deca baš kaskaju i da je to pre svega za njih jedno mučenje, a i za nastavnika koji ne može da im pomogne adekvatno s obzirom na nedostatak osnove s kojom su došli. Jako je važno da iza te ocene stoji znanje i da to svi shvate i da jednostavno nekako postoji realna razlika između onih koji su izuzetni u nečemu, onih koji su dobri, ali ne izuzetni, onih koji su prosečni, onih koji su ispod proseka", smatra ona.

Direktor Građevinske škole Zvezdara Rade Zejak kaže za naš portal da ova tema nije nova, te da se o tome vodila diskusija ranije, kada je upis đaka u srednje stručne škole drastično opao.

"Često se dešava da veliki broj učenika bude na početku godine upisan u jednu školu, a onda već početkom školske godine prelazi u školu. Ambiciozni roditelji uvek gledaju da nađu neko mesto u gimnazijama jer je gimnazije, jelte, najbolja. I onda - sudar sa realnošću. Vide da se dete muči i da dobija loše ocene. Roditelji neće da budu relani i to je glavni problem", smatra direktor Zejak.

Naglašava da bi ovaj predlog za upisnu granicu mogao da bude dobar, ali pod uslovom da se poštuje.

"Meni se dešavalo, dok sam bio direktor gimnazije, da mi se pošalju učenici koji se primaju preko broja, sa manjim brojem bodova. I oni moraju da budu upisani, iako imaju jedva 50 poena, prosto je stigao zahtev za njih".

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić misli da ovaj potez, iako pozitivan, može dovetsi do gašenja nekih gimnazija i srendjihs tručnih škola.

"To je na neki način dobro u smislu da će izuzetno dobri đaci da se upisuju u gimnazije i srednje stručne škole. Međutim, strahujem da bi moglo doći do gašenja nekih gimnazija i srednjih stručnih škola u unutrašnjosti Srbije koje su već poluprazne", navodi on.

Dodaje da bi ovo novo pravilo za upis u srendju školu moglo da natera decu da više uče i postižu bolje rezultate.

"Do sada učenici sa relativno niskim postignućima i predznanjem upisivali obrazovne programe koji su po svojoj prirodi zahtevniji, što je za posledicu imalo otežano praćenje nastavnog procesa, povećani rizik od školskog neuspeha i napuštanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i otežan rad nastavnika u pogledu usklađivanja nastavnog procesa različitim potrebama i nivoima prethodnih znanja učenika. I to nbro. Možda će ovao novo upisno pravilo to rešiti", smatra Antić.

Inače, za učenike osmog razreda koji završni ispit polažu 15, 16. i 17. juna ove godine ova novina se ne odnosi, s obzirom na to da je u dopisu primena novog Pravilnika o upisu naznačena školska 2027/28. godina.