Brod koji je spasio hiljade života nestao je u mraku: Posle 77 godina ponovo je pronađen, zamrznut u vremenu

U okviru ove velike bitke odigrala se i jedna od najžešćih pomorskih borbi u kojoj je učestvovala američka mornarica. Iako su Amerikanci imali ukupnu prednost u broju brodova i aviona, u bici kod Samara jedna njihova jedinica našla se suočena sa znatno nadmoćnijom japanskom flotom.

Formacija poznata kao Taffy 3, pod komandom kontraadmirala Kliftona Spragja, sastojala se od šest pratnih nosača aviona, tri razarača među kojima je bio i Johnston, kao i četiri razarača pratnje. Nasuprot njima stajala je moćna japanska flota sa četiri bojna broda, šest teških krstarica, dve lake krstarice i 11 razarača. Među njima je bio i Jamato, najveći bojni brod ikada izgrađen.

U toj neravnopravnoj borbi, američki razarači i brodovi pratnje, iako brojčano i vatreno slabiji, krenuli su direktno u napad kako bi kupili vreme nosačima aviona da se povuku. Suočili su se sa razornom vatrom japanske flote, uključujući i topove kalibra 460 milimetara sa Jamata, dok su sami raspolagali znatno slabijim naoružanjem od 127 milimetara i torpedima.

Bili su svesni da bi proboj japanskih snaga značio katastrofu i smrt hiljada Amerikanaca, ne samo na nosačima aviona, već i na transportnim brodovima koji su prevozili trupe za invaziju na Filipine.

Johnston, pod komandom kapetana Ernesta Evansa, uspeo je da nanese ozbiljnu štetu znatno većem protivniku, japanskoj teškoj krstarici Kumano. Ipak, japanski bojni brodovi su ga više puta pogodili, onesposobili i ostavili bez pogona svega dva i po sata nakon početka borbe.

Evans je tada izdao naređenje za napuštanje broda. Od ukupno 327 članova posade, preživelo je samo 141. Za hrabri protivnapad koji je gotovo sigurno spasio hiljade života, Evans je posthumno odlikovan Medaljom časti.

Bitka kod Samara odigrala se iznad Filipinskog rova, a decenijama se verovalo da su potopljeni brodovi zauvek izgubljeni u dubinama okeana. Međutim, 2019. godine, istraživački tim sa broda Petrel otkrio je olupinu razarača klase Fletcher na dubini od 6.456 metara.

U tom trenutku nije bilo moguće sa sigurnošću utvrditi da li je reč o Johnstonu ili o razaraču Hoel, koji je takođe potonuo u istoj bici.

Tek 2021. godine, kompanija Caladan Oceanic objavila je snimke koji su potvrdili da je u pitanju upravo USS Johnston.

Oni su koristili podmornicu sa posadom pod nazivom Limiting Factor, koja je izvela dva zarona od po osam sati, što su najdublji zaroni do olupine ikada izvedeni. Tokom istraživanja pronađen je pramac broda, a jasno se vidi i broj trupa 557, uprkos tome što je bio pod vodom gotovo 77 godina. Zabeleženi su i snimci komandnog mosta, topova i torpednih cevi.

Olupina je ostavljena na mestu na kojem je pronađena. Kao ratni brod američke mornarice potonuo u borbi, Johnston se smatra ratnom grobnicom i uživa zakonsku zaštitu. Zakon o potonulim vojnim plovilima iz 2004. godine štiti sve olupine američkih ratnih brodova širom sveta od pljačkaša, lovaca na blago i svih koji bi mogli da ih oštete.