Ceo svet treba da vidi šta i kako jedu grčki monasi - svaki post će biti mnogo lakši

Svakog proleća, tokom šest nedelja ili samo u Velikoj sedmici, milioni ljudi se upuštaju u Veliki post prihvatajući u susret Uskrsu način ishrane utemeljen na tradiciji, s naglaskom na povrću, mahunarkama i jednostavnoj pripremi hrane, bez mesa i mlečnih proizvoda.

U grčkom manastiru Svetog Avgustina i Serafima 40 monaha se posebno strogo pridržavaju ovih pravila, insistirajući na jednostavnim, ali ne i bezukusnim jelima.

Našli adekvatne zamene

Oni uzgajaju i beru većinu svojih proizvoda u manastirskim baštama, uključujući obilje tikvica i paradajza, prenosi SightMagazine i otkriva da su "monasi savladali metode za repliciranje poznatih ukusa i tekstura".

Krompir pečen u rerni premazuju tahinijem umesto uljem kako bi se obezbedila hrskavost, a domaći bujon od povrća daje jelima od sočiva moćan ukus.

„Maslinovo ulje se ne jede osim vikendom. Dakle, šta god da pripremite, bilo da je to mahunarke, kuvani kupus ili bilo šta drugo, neće sadržati ulje. I ne jedemo meso, ribu, mlečne proizvode, jaja i ulje“, rekao je otac Nektarije Mulaciotis, ljubazni iguman manastira svetog Avgustina i Serafima u Trikorfu.

"Dakle, jasno je što se fokusiramo na mahunarke. Ograničavamo se na povrće", prenosi Euronews.

Sudeći po fotografijama iz njihove kuhinje, tu važi pravilo - što šarenije i raznovrsnije, to bolje.

Svakako, pomaže i razumevanje toga zašto se posti.

"Trening duha"

Monasi dok jedu slušaju molitve koje se čitaju naglas, a otac Nektarije kaže da je praksa posta i praćenja ograničene ishrane neophodna za duboko razmišljanje i fokus potreban za duhovnu pripremu za Uskrs. On to upoređuje sa treningom izdržljivosti.

"Na isti način na koji neko ide u teretanu da oblikuje svoje telo, crkva je teretana za dušu", kaže otac Nektarije. "Ne možete se zaista moliti, učiti, pevati ili raditi bilo kakvu duhovnu vežbu sa punim stomakom", dodao je uz smeh.

Nektarije tvrdi da hranljiva, ali disciplinovana ishrana može doneti koristi koje se primenjuju van verskog okruženja koliko i unutar njega, kao što je osećaj veće samokontrole i poboljšane svesti.

Pravoslavni monasi tokom većeg dela godine poštuju pravila posta koji ograničavaju šta, kada i koliko jedu. Istraživači su decenijama proučavali njihovo zdravlje i unos hrane kako bi utvrdili da li ovi običaji pomažu sprečavanju srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i moždanog udara.

Poboljšanje zdravlja

Zaključak je da ova praksa može poboljšati zdravlje, od poboljšanja holesterola do bolje kontrole šećera u krvi.

"Ovih nekoliko dana posta, oko 50 dana, nisu dovoljni da izazovu nedostatak hranljivih materija, ali zaista mogu dovesti do poboljšanja zdravlja osobe, ako se to radi pravilno", rekla je Eirini Babaruci, nutricionistkinja nacionalnog atletskog tima.

Ističe da izbegavanje životinjske hrane koja sadrži zasićene masti pomaže u smanjenju holesterola. Gubitak težine može pomoći u kontroli šećera u krvi i snižavanju krvnog pritiska.

"Kada postimo duže vreme, svakako zato što izbegavamo unos životinjske hrane koja sadrži nezdrave masti, takozvane zasićene masti, videćemo razliku u holesterolu. Možda će doći i do promene težine, što će pomoći u kontroli šećera u krvi i smanjenju krvnog pritiska. Međutim, što je post duži, veći je rizik od nedostatka određenih hranljivih materija, kao što su vitamin B12 i gvožđe, koji se nalaze samo u životinjskoj hrani", rekla je.

Zato je "važno i šta jedemo, a ne samo šta izbegavamo“.

"Sa pravim kombinacijama možemo dobiti sve hranljive materije koje su nam potrebne", istakla je.