Izazivala pravila, pomerala granice, prkosila sistemu - kako je Don Frejzer platila brutalnu cenu zbog jednog spektakularnog poteza

Njen uspon počeo je 1956. na Olimpijskim igrama u Melburnu, gde je osvojila zlato na 100 metara slobodno sa svetskim rekordom i srebro u štafeti 4x100 m. Postala je nacionalna heroina, a to je bio samo početak. Na OI u Rimu 1960. ponovila je podvig: opet zlato na 100 m slobodno sa novim rekordom i srebro u štafeti. Tokom karijere oborila je 27 svetskih rekorda, a rekord na 100 metara držala je neverovatnih 15 godina, od 1956. do 1972.

Najveći trijumf došao je na OI u Tokiju 1964. Uprkos teškoj saobraćajnoj nesreći samo nekoliko nedelja pre Igara – gde joj je poginula majka, a ona zadobila povredu kičme – Don se vratila i osvojila treće zlato na 100 m slobodno. Postala je prva plivačica koja je osvojila zlato u istoj disciplini na tri uzastopne Olimpijade, rekord koji je dugo bio nedostižan. Ukupno je osvojila osam olimpijskih medalja: četiri zlata i četiri srebra.

Ali, Don je bila poznata i po buntovničkom duhu. Često se sukobljavala sa strogim rukovodstvom Australijskog plivačkog saveza (ASU) zbog pravila amaterizma, ograničenja i diskriminacije prema njoj kao devojci iz siromašne porodice. U Tokiju 1964. odbila je savete saveza i marširala na ceremoniji otvaranja, uprkos tome što je takmičenje bilo sledeći dan. Takođe je nosila kupaći kostim druge marke umesto sponzorskog, jer joj je bio udobniji.

Najveći skandal dogodio se posle njenog trećeg zlata. U noći 23./24. oktobra 1964., nakon slavlja u olimpijskom selu, Don je sa dvojicom prijatelja (australijskim zvaničnikom i hokejašem) otišla u noćnu šetnju po Tokiju. Cilj im je bio da "pozajme" olimpijske zastave kao suvenire – nestašluk uobičajen među sportistima tih godina. Stigli su do avenije ispred carske palate (Koko, rezidencija cara Hirohita), gde su bile postavljene velike olimpijske zastave sa pet krugova na jarbolima.

Prema njenim rečima, jedan prijatelj se popeo na ramena drugog da skinu zastavu. Uspeli su da uzmu jednu ili dve, ali japanska policija ih je uhvatila na delu. Odveli su ih u stanicu, gde su ih ispitivali. Don je pokazala zlatnu medalju i identifikaciju – policajci su bili zapanjeni što je baš ona umešana. Na kraju su ih pustili bez optužnice, a car Hirohito joj je kasnije dao tu zastavu kao poklon, kao gest dobre volje.

Međutim, mediji su razduvali priču, a ASU je iskoristio incident kao izgovor za kaznu. Već su imali sukobe sa njom zbog neposlušnosti: kritikovala je savezničke pravila, odbila sponzore i hodala bosonoga na ceremonijama. U martu 1965. suspendovali su je na 10 godina iz svih takmičenja, što je efektivno završilo njenu karijeru sa 27 godina. Don je uvek tvrdila da nije lično skinula zastavu, već samo pomagala prijateljima i ćutala da ih ne oda. Takođe je demantovala mit da je preplivala jarak oko palate (moat) – u intervjuu za Tajms 1991. rekla je: "Nema šanse da sam plivala taj jarak. Plašila sam se prljave vode, a taj jarak je bio užasan. Nisam ni prst umočila u njega." Zastava je bila na javnom mestu, ne preko vode.

Suspenzija je bila teška – izgubila je šansu za još rekorda, a proces je bio bolan. Borila se protiv odluke, apelovala, ali ASU je ostao tvrd. Kasnije je suspenzija skraćena na četiri godine (1969.), ali šteta je bila učinjena. Don je to videla kao nepravdu: "Nisam plivala za njihove zastave ili pravila, već za sebe i svoju snagu." Godinama kasnije, 1995., vratila se u Japan i simbolično se izvinila, vrateći repliku zastave.

Posle plivanja, Don se okušala u politici: bila je nezavisna poslanica u parlamentu Novog Južnog Velsa od 1988. do 1991. Posedovala je hotel u Balmejnu, bavila se konjskim trkama i humanitarnim radom. Napisala je autobiografije poput "Below the Surface" (1965.) i "Dawn: One Hell of a Life" (2001.), gde je opisala ceo proces – od borbe sa astmom, preko trijumfa, do sukoba sa sistemom.

Danas, sa 88 godina (2026.), Don je legenda: nosilac najviših australijskih odlikovanja (Companion of the Order of Australia, MBE), uvrštena u Kuću slavnih. Njena priča je o devojčici iz siromaštva koja je astmu pretvorila u snagu, pobedila svet i promenila pravila u ženskom plivanju. Buntovnica koja je platila cenu, ali ostala ikona.