3
Ima li nade?
Srpski vaterpolo je, od raspada prvo Jugoslavije, a potom i državne zajednice sa Crnom Gorom, iz godine u godinu ne samo uspevao da opstane pri vrhu, već je reprezentacija predvođena Dejanom Savićem surovo gospodarila planetom, o čemu dovolljno govore dve vezane titule olimpijskog prvaka, te ukupno 16 osvojenih medalja od 2013. godine, od čega 14 zlata.
Kako je turnir u Tokiju bio zapravo kruna jedne generacije, suze na oproštaju „velike šestorke“ i „A sad adio“ značile su i kraj jedne spektakularne generacije, ali je budućnost svakako izgledala više nego svetla.
PROČITAJTE JOŠ...
Naime, Savić je u više navrata ponovio da smenu generacija srpski vaterpolo neće osetiti, i to sa razlogom – iako su Filip Filipović, Andrija Prlainović, Milan Aleksić, Stefan Mitrović, Gojko i Duško Pijetlović odlučili da reprezentativnu kapicu „okače o klin“, ulogu nosilaca igre je trebalo da preuzmu po mnogima u tom trenutku dva najbolja igrača Evrope (samim tim i sveta), Dušan Mandić i Nikola Jakšić.
Stvar je na prvi pogled postala još bolja kada je Novi Beograd prvo u aprilu 2021. dobio organizaciju završnog turnira Lige šampiona tri godine zaredom, a potom u oktobru iste godine predstavio tim za koji je momentalno bilo jasno da postoji sa ciljem da ovom klubu donese trofej najboljeg u Evropi. Uz Mandića su u klub došli i Viktor i Strahinja Rašović, Gojko i Duško Pijetlović, Nikola Jakšić, Radomir Drašović, Angelos Vlahopulos, mladi golman iz Brazila Žoao Pedro…
Na ovaj tim sezonu kasnije došao je i Španac Alvaro Granados, i bilo je jasno da u klubu ne žele „one and done“ sezonu, već da stvore tim koji će na duže biti konkurentan na svim nivoima.
No, umesto slave usledio je potop zbog kog bi najviše mogao da ispašta srpski vaterpolo.
Prvo su podmlađeni „delfini“ doživeli katastrofu na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj, gde su bez Nikole Jakšića, koji je u tom trenutku bio povređen, i Đorđa Lazića, zauzeli tek deveto mesto. No, da nešto ozbiljno ne funkcioniše postalo je jasno kada je Dejan Savić, nakon pobede nad Rumunijom za deveto mesto 17:1, na pitanje zbog čega nije bilo Dušana Mandića, rekao:
„Tim pravim ja i odlučujem ko će biti u timu, a to sigurno nije bila moja odluka.“
Savić je ubrzo potom otišao iz nacionalne selekcije, umesto njega na klupu je seo Uroš Stevanović, a fokus je sa reprezentativnog prešao na klupski vaterpolo. Opet je Novi Beograd, na čijem čelu je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, bio u centru pažnje. U tom trenutku vicešampion Evrope želeo je da po drugi put uzastopno u svom gradu dođe do prilike da se bori za titulu najboljeg na „starom kontinentu“, ali je krajem marta stigla vest da je Mandić suspendovan, nakon poraza u regionalnoj ligi od Juga u polufinalu nakon peterara, 4:2 (posle četiri četvrtine rezultat je bio 11:11).
Razlog – „stručna procena i analiza trenutnog stanja, forme i doprinosa ekipa“, rekao je na konferenciji za medije trener Novog Beograda, Živko Gocić, obrazlažući ovu reakciju.
Uspeo je Novi Beograd da osvoji titulu u Srbiji nakon eksplozije Granadosa, koji je Crvenoj zvezdi u finalu dao deset golova, ali je na bazenu „11. april“ Pro Reko drugu godinu zaredom protiv Novog Beograda u borbi za titulu prvaka Evrope slavio 14:11.
A onda novi šok – Novi Beograd je, gotovo niotkuda, saopštio da je Jakšić „slobodan da ide, ukoliko neko plati 150.000 evra“. U suprotnom, tvrde čelnici ovog kluba – naredne dve godine će provesti na tribinama.
Postavlja se pitanje kome je u interesu da uništi karijeru dvojici igrača koji su bili projektovani za nosioce igre nacionalnog tima?
Mandić je nakon prelaska u Ferencvaroš Urošu Stevanoviću javio da nije ni mentalno ni fizički u stanju da pomogne reprezentativnim drugovima, te će propustiti takmičenja u Istanbulu, Los Anđelesu i Fukuoki.
Jakšić se, bar zasad, nije oglašavao, ali je pitanje koliko uticaja je ovo imalo i na njega, i u kakvom stanju će kapiten „delfina“ biti mentalno, jer postoji mogućnost da, ukoliko ne zadovolji kriterijume tima sa Novog Beograda, naredne dve godine provede bez nastupa na profesioanlnom nivou.
Nije sporno da Jakšić ima ugovor sa klubom, te da, kao uostalom u svetu profesionalnog sporta širom sveta, Novi Beograd želi adekvatnu nadoknadu za rastanak sa jednim od najboljih vaterpolista sveta. Problem se krije u odnosu prema igračima, pošto je prvo Mandić suspendovan bez konkretnog objašnjenja, a potom je Jakšiću prvo zabranjeno u martu igra za reprezentaciju zbog povrede ramena, a potom mu je saopšteno da „nije zadovoljio“ i praktično ugrožena karijera.
Postavlja se pitanje da li je moralo tako? Odgovor je – naravno da ne. Čak i da su Mandić i Jakšić u potpunosti krivi za razvoj situacije, na Novom Beogradu, kao aktuelnom šampionu Srbije, te jedinom timu koji je, bar u trenutnoj situaciji, napadne sam krov Evrope, morali su drugačije da se postave prema vaterpolistima koji predstavljaju oslonac reprezentacije. Interes Novog Beograda je, valjda, da reprezentacija bude što kvalitetnija. Isto kao što je i reprezentaciji u interesu da srpsko prvenstvo bude što je moguće bolje.
Leto je tek počelo, pred nama su burni meseci, uz nadu da će se strasti smiriti, Jakšić poput Mandića pronaći klub, a na Novom Beogradu pokazati da im njihov lični interes nije preči od sporta koji je od prvog čoveka ovog tima, Aleksandra Šapića, vinuo među najpoznatije sportiste ne samo Srbije, već čitave Evrope.
BONUS VIDEO Suze Dejana Savića na aerodromu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
