Zašto je Mirotić ljudina i kako ugasiti požar srpske košarke

Košarka 27. jan. 202120:30 > 20:33
Podeli:
Foto:EPA-EFE/TOMS KALNINS/Zoran Lončarević/Nova.rs

Nikola Mirotić košarkaški je fenomen već dugi niz godina, poznat je i po humanitarnom radu, a zanimljivo je i da već godinu dana sarađuje sa "Fortius Talent", iz koje je u Nova.rs kao gost došao Bojan Nikolić, predstavnik male, skromne agencije i jedan od mlađih agenata na srpskoj i evropskoj sceni.

O Mirotiću odavno više govore dela i humanitarne akcije koje sprovodi u delo uz organizaciju „Srbi za Srbe“, o košarkaškim kvalitetima se odavno već sve zna.

PROČITAJTE JOŠ

Bilo je i o tome reči u razgovoru sa Nikolićem, koji je poseban akcenat stavio na dešavanja u srpskoj košarci i na nižim nivoima od ABA i evroligaškog.

Srpska realnost u rangovima koji bi trebalo da rađaju nove talente nije sjajna, mnogi talentovani treneri su nam otišli u Kinu, ali za početak, Bojan se predstavio široj javnosti.

„Već šest godina sam košarkaški agent, pre godinu dana je otvorena Fortius agencija u Španiji. Ideja te agencije je Nikola Mirotić, tu je Jadran Vujačić, košarkaški trener koji radi već dugo godina. Izbacio je gomilu igrača, Marka Todorovića, Nikolu Ivanovića, dosta tih mladih igrača koji su po Evropi, Nemačkoj i španskim klubovima. Tu je i Zoran Milovanović iz Kraljeva i jedan španski advokat Manuel Gonzalez, to je mala i odabrana ekipa, više porodičnog tipa.“

Foto: Srbi za Srbe

Kako je došlo do saradnje sa Mirotićem, koji je ipak najzvučnije evropsko ime?

„On je imao jednog agenta sa kojim je radio od početka, to je bio španski agent Igor Krespo, sarađivali su do pre godinu dana, i dalje imamo super saradnju sa njim, bio je organizovan i produžetak ovog ugovora, i mi planiramo da sarađujemo dalje sa njim, naročito što se tiče NBA. Ima NBA licencu i jednostavno, to je tržište na koje tek planiramo da se uključimo sa agentskim radom i mi bismo pokrivali sve tad. Nekako je došlo do toga da i Mirota polako razmišlja šta će raditi po završetku karijere i veoma je moguće da će biti deo naše agencije vrlo brzo i na drugi način“.

Kako je sarađivati sa Nikolom, jer svi znamo koliko toga čini u humanitarnom radu i posvećuje se svima van parketa?

„Nikola je nestvaran u svakom smislu te reči, on je nenormalno normalan čovek. Skroman, posvećen porodici, Bogu, privržen i nije mnogo teško ni sarađivati sa njim. Ti kada si s njim, to osetiš. Pričamo najnormalnije i onda izađeš u javnost, „može jedna slika, može druga“. Onda tek vidiš koja je to veličina kod navijača. Kad čovek zna šta želi, a Nikola zna šta želi, onda se lako dogovorite sve. Precizan je, konkretan, posvećen. Profi u svakom smislu te reči, na terenu i van, pa onda sve ide lako, nema tenzije, nema ničega.“

Dešava li se i da agencija njemu pomaže u ostvarivanju humanitarnih akcija?

„To je neka ideja i nas kao agencije, iako smo imali pojedinačno nekog svog udela u tim stvarima, naravno, ni približno kao Nikola. Ali ideja je da kao agencija budemo u budućnosti direktno uključeni u takve akcije, sa ljudima sa kojima već sarađujemo, u skladu sa svojim mogućnostima. U tom pravcu ide, da li će to biti Srbi za Srbe ili još neka organizacija, videćemo.“

Kako je došlo do produžetka njegovog ugovora sa Barselonom?

„Nikola je već bio u Barseloni i odradio je prvu godinu ugovora, nakon toga je Barsa je izrazila želju da produži na još pet godina. Imao je važeći ugovor na još dve godine, ali on se dobro snašao i oni su prepoznali da je ta godina bila korona i onda bi ga praktično izgubili na duže vreme, jer četvrta godina je bila opciona. Nisu hteli da rizikuju, prave ozbiljnu infrastrukturu u klubu, prave novu halu i ideja je da Barsa bude opet na vrhu Evrope. Nikolu su prepoznali kao domaćeg igrača koji to može da iznese. Neko ko će pomoći mladima, ko će držati svlačionicu. Kada je bila situacija takva da se smanje plate zbog korone, Nikola je ustao i svi su se složili oko toga. Držao je ekipu i oko toga žele da grade sve.“

Bojan Nikolić Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Niste sarađivali kada je odlučio da napusti NBA, iako je tamo bio etabliran igrač koji je mogao da bira gde će da igra. Da li vam je izneo kako je došlo do odluke da se vrati u Evropu?

„U tom trenu nismo zvanično sarađivali, imao je nekoliko ponuda na stolu i otvorila se ova opcija sa Evropom. To je Nikola prepoznao kao dobru opciju za sebe, porodicu i nastavak karijere. Nikola je neko ko je zvanično najplaćeniji igrač u Evropi i navikao je da probija te granice, rekorde i standarde, i to je bilo nešto što je jako primamljivo. Kako vreme prolazi, sve smo sigurniji da je to bio pravi potez. Na kraju, treba razmišljati o porodici i budućnosti posle završetka karijere.“

Pored Nikole, koga još zastupa agencija?

„Tu je Dušan Miletić, momak iz Partizana na pozajmici u Borcu iz Čačka, igra dobro i zadovoljni smo, smatra se velikim potencijalom, verovatno i za NBA, ali videćemo kako će se sve razvijati, svašta se desi za godinu dana. Za duži vremenski period, on je fokusiran i dobro radi, pametan je i vredan, mi smo tu da mu pomognemo i podržimo u svemu kao mladu granu. Mislim da to ide u super pravcu, tu je i Nikola Gašić, momak u drugoj ligi i Fer Pleju, dobar i vredan momak, napreduje. Pavle Mišić je u Zvezdi, Bodin Radulović u Partizanu, to su sve mlađi momci. I tu je jedan španski igrač, Erik Gandol, on je u Hospitaletu, jako dobro organizovanom klubu u Barseloni. Zadovoljni smo urađenim, ima momaka koji mogu predstavljati jednog dana sam vrh u Evropi i svetu. Na dobrom smo putu da ozvaničimo saradnju sa još nekim momcima.“

Kako ste Vi ušli u agentski posao?

„Pre šest godina sam krenuo, malo iznenada. Kao mali sam igrao košarku, na juniorskom nivou, bavio sam se drugim stvarima, pre šest godina se nekako sve otvorilo da ponovo radim, da se vratim u košarku. To je možda i jedna od najlepših stvari koja mi se desila, da se vratim u sport koji najviše volim. Bilo je svega, trnovito, teško, ali korak po korak, napravila se dobra ekipa. Kao porodica smo, bilo je nekih prečica koje nisam hteo da iskoristim, bio je malo duži put, ali eto, došao sam do nečeg što sam želeo. Iza mene je agencija koju sam ja osnovao i koju sada vode Ognjen Kužeta i Milan Piljević. Mladi su, perspektivni, verovatno i bolje od mene rade taj deo posla, imamo super saradnju.“

Ispostavilo se da srpski agenti imaju veliku ulogu na evropskom nivou?

„Ima dosta agenata, mislim da su srpski agenti u samom vrhu, što je dobro, dobra je konkurencija i možemo jedni druge da dižemo gore, motivišemo, pomažemo ako bude prilike. Ima tu nekoliko sjajnih agencija, svaka ima neku svoju politiku i svaki igrač bi trebalo da odabere šta mu najviše odgovara. Za nekog sigurno nismo najbolji, za nekog drugog jesmo. Nekome više odgovara da bude deo velikog sistema, neko da bude u ovakvom porodičnom krugu. Ja volim konkurenciju i motiviše to čoveka, tera te da budeš bolji iz dana u dan. Najviše iz toga profitira igrač jer ima veliki izbor, može da izabere šta je najbolje za njegov razvoj, ko je za njega pravi. To može malo da popravi i imidž našoj košarci, to je jedna naša obaveza, da radom doprinesemo, nije sve u novcu i tom uspehu, mora nešto da se ostavi i da se vrati srpskoj košarci. Kad čovek na kraju dana legne mirno da spava, znajući da je nekom pomogao, to nema cenu, čak i kad nije direktno deo tvoje agencije. Nisu svi predodređeni da igraju za reprezentaciju, tu imaš 20 igrača, ali što ne pomoći nekom drugom. Kažu da ima dosta agenata, slažem se i ne slažem. Uvek može da bude više, ima puno igrača i nije dobro da mali broj agencija vodi računa o tolikom broju igrača. Uvek ima igrača, tako može da se ostavi prostor i nekim mladim agentima, sa druge strane, igrači mogu dobiti malo bolju pažnju, da se neko više posveti njima i njihovim problemima.“

Koliko srpski igrači imaju svesti o tome da se bore za svoja prava i koliko znaju da se izbore za svoje mesto i budućnost?

„Moja filozija je da mladi igrač treba da sluša trenera, a ne agenta. Ali, dosta toga se tu i promenilo nažalost, ali hajde da ne analiziramo baš preduboko stanje u srpskoj košarci, nije najsjajnije, ali najlakše je kritikovati. Hajde da uradimo svi nešto za nas, da popravimo i da bude bolje, da motivišemo trenere i klubove. Da je dobro, nije, ali jednostavno, to su mladi igrači koji nemaju ni životnog iskustva i koji u KLS nemaju ni igračkog često. Njima je teško i mladi igrač ako želi da ide negde, mora da poznaje ljude, dobar deo sportskog prava, kako sve funkcioniše i da pretpostavi koji je najbolji vrhunac za njega u datom trenutku. Bolje je da si u agenciji koja će ti pomoći da napraviš pravi korak, nekad je korak unazad pravi, da bi posle napravio dva napred. Neki igrači bi stalno više i više, ali stalno su tu negde i nikad ne naprave pravi korak. Hajde da se vratimo korak nazad, pa se tu afirmišeš i posle preskočiš par koraka. Bilo bi dobro da se i na nivou države više uloži u stručni kadar koji radi sa ljudima, ne kažem da nije ovaj kadar dobar, ali jednostavno je potreban veći kadar koji će na nivou kluba voditi računa o momcima. Da se prave dugoročni projekti. Na nama je da barem mi motivišemo klubove da razvijaju igrače, da se napravi stabilan osnov i da pomognemo klubu, da bi klub pomogao nama.“

Bojan Nikolić Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Kakva su primanja igrača u srpskoj košarci?

„Dosta su niska primanja u našoj košarci, ima dosta klubova iz KLS koji igraju ABA 2 ligu, tu su malo bolja primanja i sve zavisi od ekipe. U Srbiji to je, hajde da kažemo, od 500 do možda 2.000 evra. Bolji igrači mogu da uzmu preko 1.000 evra, ali sve zavisi opet od ekipe. Ima nekih timova koji imaju ograničen budžet, ali dobru organizaciju i rezultate. Ima ekipa koje više troše, a rezultati nisu na tom nivou. Ima i do sreće, ali to je taj neki prosek, što je za profi sportistu malo. Jer i taj u KLS i u Evroligi moraju da se hrane zdravo, da ulaže u sebe i telo. Nije to lako ako mesečno imaš nekoliko stotina evra. Još kad si mlad, a niko mladom neće da da veliki ugovor. Moraš da vodiš računa o telu, da paziš na psihu, fizičku pripremu, a vodiš trku sa nekim ko ima mnogo više novca da ulaže u sebe. Ima svega.“

Kako vidite, na primer Čačane, za koje sada igra Miletić?

„Čačak je Čačak, organizovan klub sa toliko legendi i tradicijom, zadovoljni smo kako sve funkcioniše, uvek možda fali malo više hrabrosti za mlade, što razumem. To je primer dobre organizacije, dominirali su prošle godine u ABA 2, bili su sve bolji i pojačali su se. Zasluženo su tu gde jesu, dobro rade i imaju dosta domaćih mladih igrača.“

Koliko je korona poremetila tržište i na koji način?

„Mislim da je korona tržište najviše poremetila na tom nižem nivou, srednjem. Najviše utiče na niži nivo, klubovi koji su se borili da uđu u neki viši rang, ostali su prosto da ostanu bez budžeta, sve ide nadole. Npr. neko ko je igrao za 100-ak hiljada evra sad igra za 60.000, neki čak i za 40.000. Neki klubovi su hteli da guraju mlade igrače, a pada i motivacija sa ovim padom prihoda, poremetilo se sve dosta. Nažalost, to je nešto sa čim moramo da živimo. Korona je tu i ne možemo da prestanemo da živimo. Mi kao Srbi smo barem naučili da se borimo i sa težim stvarima, borili smo se i sa bombardovanjem, možemo i sa virusom.“

PROČITAJTE JOŠ...

Menjaju li scenu Koreja, Japan i Kina u Evropi?

„Oni ulažu dosta novca, ali ne mislim da će to uticati na smanjenje kvaliteta, tu uglavnom idu igrači u poznim godinama i završavaju karijeru. Ali u perspektivi, to ne znači da neće ići u budućnosti jer stalno povećavaju ugovore i neko jednostavno može tamo da dobije 50 posto veći ugovor. Nekom Amerikancu može biti i svejedno da li će igrati Evroligu, razmišljaće o više novca. Mislim da smo i mi jeftino iz zemlje iznosili to košarkaško znanje, ima trenera koji ovde nisu mogli da nađu posao, a otišli su tamo da rade, po mom mišljenju za mali novac. Jednostavno, jeftino smo prodali znanje i pitanje je koliko oni tamo mogu to da usvoje, Kinezi i Japanci. Oni tamo imaju samo stabilnost, ovde se ne zna nažalost. Ima dobrih projekata ovde, ali ne mnogo, moje mišljenje je da treba da ih ima barem 30-ak. i na nivou B lige i na nivou KLS. O ABA da ne pričamo, tu treba da imamo Zvezdu i Partizan kao glavne klubove koji će se boriti za trofeje, ostali treba da budu projekti. Borac, FMP, moraju da budu projekti da rade sa mladima, to je osnova za reprezentaciju i putokaz za ostale u nižim rangovima. Moramo da čuvamo znanje, da to ne uzimaju Kinezi. Moraju da budu dobro plaćeni ti treneri, možda treba drugačije raspoređivati taj novac, za kvalitetniji kadar, da ti treneri ne idu u inostranstvo. Ili kad odu, da odu za neki novac koji ima smisla. Nadam se da nas neće prešišati ovi sa istoka.“

Mnogi u Srbiji su osetljivi na strance, i Ratko Varda je svojevremeno podigao glas kada je u jednoj KLS petorci video sve strane igrače?

„Ja mislim da je to katastrofa. Vraćam se na to da nije sve u novcu i rezultatima, moramo da vodimo računa o nekim drugim stvarima. Imam drugare koji navijaju za Zvezdu i Partizan i prestali su da gledaju zbog toga. Neće, jednostavno. Evo, sad je Zvezda uradila pravu stvar, vratila je malo domaće igrače i imaju veću ulogu. Možda imaju isti broj stranaca, ali ti stranci imaju nekako ograničenu ulogu, ili su zvezde. Evo kako je Ognjen Dobrić odigrao fantastičnu utakmicu čim je dobio malo slobode. Mislim da bi pravilima trebalo da se to ograniči na, na primer, četiri stranca, i da ti stranci imaju ozbiljan razlog zašto su tu. Da li je bolji ili perspektivniji… Govorim o svima sada, ne o večitima, dešavalo se da dođe stranac, nema rezultata, ti stranci imaju odličnu statistiku i odu. I onda, nije problem u strancima, ali oni se ovde razigraju, mladi ne dobiju šansu, stranci odu u drugu zemlju, dobro to naplate. A mi, šta smo dobili? Ranije je bilo mnogo više hrabrosti sa mladim igračima, mi smo zemlja košarke i moramo da proizvodimo mlade, da im damo šansu.“

Da li je problem  što su ugovori sa njima jednostavno na godinu dana, odrade i odu?

„Ima primera kroz FMP koji je sjajno radio, na primer, Bolden i tako neki igrači, dovedeš ga i platiš, ali vežeš na dve ili tri godine, i onda kad ode, ode za nadoknadu. Mislim da je veća zarada od mladog igrača ako ga afirmišeš, jer transferi u košarci nisu veliki, da bi predstavljali ne znam kakvu razliku u budžetu. Mogu, ali to je jednom u ne znam koliko godina. Mnogo je bolje dovedeš mladog za pristojnu platu i od njega napraviš brend, promovišeš ga za reprezentaciju ili ga vežeš emotivno za klub.“

Znate li za primere nekih pristojnijih transfera u nižem rangu?

„Iz KLS ne znam da li je bio neki ozbiljan transfer, za mlade je to moguće i takav je bio i jedan pristojan transfer Dušana Miletića iz Sloge u Partizan. Sve zavisi, da ne ulazim u iznose, zavisi od godinama u kojim igrač ode, kakva je namera za razvoj. Imali smo primer da su vanserijski talenti otišli za male iznose poput Jokića, bilo je direktnih odlazaka u NBA po iznosima koje propisuje NBA u tom trenutku. Da li je to 700-800.000 dolara, to je svakako nešto što se isplati. Eto, Smailagić je otišao direktno iz Koteža, ljudi sa kojima je radio su dobro znali kakav talenat imaju. Znali su šta rade, momku su objasnili kakav je put, i on je verovao, na kraju se isplatilo. Ima i situacija gde sve zavisi od toga ko lepše ispriča priču igraču, pa krene samo za onim što mu je primamljivije. Ali bolje je biti surovo iskren prema igraču, čak i kad mu ne prija to. Ali ako vidi da se sve odvija kako treba u realnim okvirima, onda ispadne bolje.“

Ko dovodi afričke igrače u Srbiju i kakva je tu perspektiva?

„Ima dosta ljudi sa dobrim konekcijama sa afričkim zemljama i to je super za te momke neafirmisane, jeftini si i skroz nepoznati. Ali dosadašnje iskustvo je pokazalo da mora da prođe mnogo momaka da bi barem jedan pojavio, ko će odskočiti. Ovi koji su došli iz tih zemalja nisu nešto mnogo pokazali, što ne znači da neće. Sve zavisi, imaju fizički fenomenalne predispozicije i sve zavisi ko i kako radi sa njima. Ima klubova sa dobrom skautingom, ali nije samo do toga, ‘ima tamo neki mladi i dobar je’. Potrebno je da ga gleda neko ko zna kako će se razviti i profilisati, kom klubu ga treba predložiti.“

Šta posebno izdvajate u svom radu i svoje agencije kao najupečatljiviji trenutak?

„To je dogovor sa Nikolom, svakako je nešto od bitnijih detalja. Pre toga, dogovor i saradnja sa Dušanom Miletićem. On je potekao iz Poleta iz Ratine, to je bila druga ekipa Kraljeva u tom trenutku. Onda je došao u Slogu i posle toga je bilo još lepih momenata. Ali to je bila prekretnica. Nije sve u talentu, treba momak da bude i na zemlji, vredan, fokusiran i da ima potencijal, malo i sreća da ga posluži, ovaj momak je to zaslužio.“

Kako je tekla saradnja koju ste imali sa Miletom Ilićem i Milanom Gurovićem?

„Mile je moj drugar i imali smo saradnju dok je on bio u Bahreinu. To je bilo simpatično jer je ovde bio veliki sneg, a on mi je stalno slao slike sa nekih bazena. Malo me je nervirao. Šalim se, a što se tiče Gurovića, šampion sveta, u svakom smislu te reči. Radi fenomenalno, individualno, radi sa decom i uvek je bio najmotivisaniji. Sa Milanom sam radio kada je bio u FMP i otišao u Vršac. Posle nekoliko meseci je došlo do raskida, ima milion faktora, ali i danas smo u kontaktu i uvek je dobar da motiviše. Pitanje je koliko je on to i želeo na kraju da radi kao klupski trener, ali u ovome što radi individualno je fenomenalan. Ima halu i akademiju.“

Da li bi i srpskoj košarci bilo bolje kada bi se takvi asovi uključivali u rad sa talentima, poznato je da je Gurović uticao na razvoj Gudurića i Dobrića?

„Prvo tim momcima znači da jedan Milan Gurović dođe da radi sa njima. Znamo kakav je bio šuter, znači to njima, treba da se više angažuju možda ti neki stariji treneri, kao mentori, da budu tu na utakmici, na klupi, da se radi individualno sa momcima. Bili bi dobri i savetodavno.“

Kako vidite svoju agenciju u budućnosti?

„Ideja je da radimo na porodičnom principu, da to ne bude kliše. Stvarno smo jako vezani jedni za druge. Svakom je u interesu da uzme najboljeg igrača, nama je bitno da uzmemo jednog najboljeg, a ne 20. Ali ne najboljeg u smislu da je najbolji košarkaš. Nego i da je najbolji čovek, bitna je radna etika, kakav je prema drugima. Bitno je videti u koga treba ulagati, ne mislim tu samo na novac, nego na energiju, vreme, konekcije… Neka je taj broj momaka ograničen, ali će oni dobiti punu pažnju. I kad je dobro i kad je loše.“

Kakav je bio put Miletića?

„Miletić, na primer, nije imao devojku kad je bio igrač nižeg ranga, sad se svašta izdešavalo u njegovom životu, promenio se život, navike, odnos prema drugima, odnos prema njemu. Kad smo išli iz Kraljeva u Beograd kada je prelazio u Partizan, pričali smo i rekli smo mu da će sve biti drugačije. Do sada si razmišljao da li će biti plata na vreme… Ne pričam da Sloga to nije radila na vreme, nego da je totalno druga dimenzija doći u Partizan. Ali ono što nisi imao kao probleme, sada ćeš imati. Navijači, uprava, menadžeri, novinari, na kraju čak i devojke koje saleću, konkurencija… Sve se menja, sada Bože zdravlja ima devojku, biće u braku i drugačije je sve, ne razmišljaš da ideš na žurku nego da budeš sa porodicom. I agencija mora da poznaje privatno život igrača, da zna šta se dešava.“

Dešavaju se i veliki prelasci uz vrbovanja igrača koji menjaju agenciju koja ih zastupa – kako na to gledate?

„Ima toga u svakom poslu, to su normalne stvari, sve zavisi kako se to odvija. OK je da neko zove tvog igrača direktno kao agent i hoće da ga preuzme, ali je problem kada se klub umeša u to, pa preko klupskih struktura vrši pritisak, to nije dobro. Treba pričati o tome, jer to nije dobro ni za klub ni za igrača. Dok je konkurencija umerena, pristojna, sve je u redu.“

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar