Mali dragulj, stavite ga na beskonačnu listu za gledanje: Kritika filma "Ovce i detektivi"

PIŠE: Jovan Semi Pjević

Ako vas dve rečenice opisa radnje odmah kupe, onda je to vaš film. Takvi susreti su, nažalost, sve ređi, a pogotovo danas, kada su mejnstrim bioskopski repertoari neretko zatrpani filmovima koji su, u najboljem slučaju, bespotrebno hvaljeni mediokriteti.

A onda se pojavi jedan mali film po imenu „Ovce i detektivi" (The Sheep Detectives). Na prvi pogled, deluje kao još jedan simpatičan dečiji film koji će nas nežno, skoro pa neprimetno, potapšati po glavi i brzo iščeznuti u ponor nebitnosti brže nego što ovca kaže „beee“. Međutim, ispod te naizgled bezazlene, „vunene“ površine se krije jedan od prijatnijih malih dragulja 2026. godine za koji se iskreno nadam da neće ostati skriven.

„The Sheep Detectives“ je film o, pa, ovcama detektivima. Kada njihov voljeni pastir Džordž Hardi bude iznenada ubijen, njegove ovce, inače veliki fanovi detektivskih romana, odlučuju da preuzmu slučaj u svoje papke i reše misteriozno ubistvo svog prijatelja.

Ako vas ova rečenica nije kupila, vrlo je moguće da ovo nije film za vas. Ako, međutim, tragate za filmom koji deluje bezbrižno, a zapravo ume da zatekne, razneži, možda i natera na poneku misao koju niste očekivali od priče o ovcama koje rešavaju ubistvo, onda ste, bojim se, pronašli svoj film.

Visokokonceptualni filmovi se često kreativno izgube upravo u pokušaju da po svaku cenu budu unikatni, drugačiji i dovoljno „posebni“ da se izdvoje iz velike ponude sličnih naslova. „The Sheep Detectives“, srećom, ne upada u tu zamku. Iza svoje naizgled blesave premise krije sasvim pristojno vođenu misteriju, sa iznenađujuće šarmantnim obrtima (čak i za dečiji film).

Ono što ga dodatno izdvaja jeste činjenica da najmlađim gledaocima ne servira samo onu večito prisutnu poruku da je „u redu biti drugačiji“, koja je u međuvremenu od važne lekcije postala više floskula. Ovaj film ide malo dalje, i nudi univerzalniju i iskreno lepšu misao: da teške stvari ne smeju da se zaborave i da ljudi koje smo izgubili nastavljaju da žive sve dok ih se sećamo. Pritom, film se bavi i prihvatanjem neizbežne smrti, što je ogromna stvar, pogotovo za mlađe. Takvi filmovi su retki i zato ovaj treba pogurati; stavite ga na beskonačnu listu za gledanje!

Iako je film očigledno većinski sniman u studiju, uz obilatu pomoć kompjuterskih efekata, dizajn njegovog bajkovitog sveta uglavnom funkcioniše. Taj nerealni vizuelni sloj je, naravno, sve vreme prisutan, ali kod filma ovog tipa to nije nužno mana. Naprotiv, kada već gledamo ovce koje istražuju ubistvo, možda je poštenije da se film ni ne pretvara da pripada stvarnom svetu.

Dizajn samih ovaca je jedan od uspešnijih elemenata filma. Svaki član stada ima dovoljno prepoznatljiv izgled da se lako razlikuje na prvi pogled. Tim za vizuelne efekte uspeva da nađe prihvatljiv balans između stilizacije i uverljivosti, ali ne i da potpuno izbriše osećaj da zapravo gledamo digitalna bića ubačena u pažljivo kontrolisan, studijski svet.

Film sam gledao sa sinhronizacijom na srpski jezik. Inače izbegavam da tako gledam filmove, pogotovo igrane. Nije baš idealno iskustvo kada se glumački nastup filtrira kroz drugi glas i jezik, a povremeno i kreativno sakati originalnost izvornog teksta. Ipak, katkad je takvo bioskopsko iskustvo i osvežavajuće.

Zbog toga ne bi bilo sasvim pošteno da ozbiljnije komentarišem glumačke i glasovne domete originalne postave, jer nisam mogao u potpunosti da ih iskusim. Ipak, treba pomenuti da originalna verzija okuplja zaista pozamašnu i poznatu ekipu. Hju Džekmen, Ema Tompson, Nikolas Braun, Hong Čau, Džulija Luis-Drajfus, Brajan Krenston i brojni drugi dali su glasove ovom bajkovitom svetu.

Domaći glumački ansambl čine Aleksandar Gligorić, Đurđina Radić Đix, Uroš Jovčić, Igor Đorđević, Elizabeta Đorevska, Kristina Jovanović Kika, ali i popularni influenseri i muzičari poput Džordžija, Ančićke i Srđana Čolića. Tu su i glasovi Maje Odžaklijevske i Milana Cacija Mihailovića.

Sve u svemu, u pitanju je solidno sastavljena ekipa talentovanih izvođača, koja očigledno razume kome je ovaj film prvenstveno namenjen. Njihov zadatak nije bio samo da „pozajme glasove“, nego da taj bajkoviti svet približe domaćoj publici, smanje jezički jaz i učine da priča o ovcama koje rešavaju ubistvo zvuči što prirodnije na srpskom jeziku. Rezultat je korektna i funkcionalna lokalizacija, pre svega za najmlađe gledaoce. Teško je adekvatno sinhronizovati filmove, a pogotovo igrane, te iskreno pohvaljujem ekipu!

„The Sheep Detectives“ je iskrena preporuka. Nemojte dozvoliti da vas naizgled uvrnuta premisa odvrati od filma koji je zapravo iznenađujuće topao, zabavan, duhovit i, što je najvažnije, smisleno poučan. Ovo je jedna od onih priča koje najmlađe mogu da nauče nekim iskonskim vrednostima, a malo starije da podseti na iste. Ovakvi filmovi zaista fale porodičnim nedeljnim popodnevima. Uz odličnu glumačku ekipu, (kako originalnu tako i domaću), zapravo solidno konstruisanu misteriju i vizuelne efekte koji uglavnom rade ono što treba, „The Sheep Detectives“ uspeva da vas barem na kratko podseti da na ovom, često prilično tmurnom svetu, ipak postoje i neke lepe stvari. Pritom, film traje oko sat i po vremena, te ćete imati vremena i za šetnju po lepom vremenu koje nam stiže!

Film je u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom zemlje od danas.