Košarkaši Srbije sleteli su u Beograd iz Manile u ponedeljak oko 23 sata i 40 minuta.
Sve utakmice Mundobasketa pratite u direktnim prenosima uz SBB na kanalima Sport kluba.
Dobro došli kući, majstori! Na aerodromu Nikola Tesla je veliki broj navijača našeg nacionalnog tima dočekao košarkaše iz ekipe Svetislava Pešića.
Procene idu od više stotina, pa do nekoliko hiljada i većina je u obeležjima crvene, plave i bele boje. Svima je zajedničko da su dobro raspoloženi posle velikog uspeha.
Vijorile su se trobojke dok se čekalo da se momci iskrcaju iz aviona kojim su iz Manile u ponedeljak poleteli za srpski glavni grad, dan i po nakon što su osvojili srebrnu medalju na Mundobasketu.
Poraženi su u finalu od Nemačke sa 83:77, ali su ispunili primarni cilj, plasman na Olimpijske igre u Parizu naredne godine. I svojim odnosom i pristupom su „kupili“ sve ljude u rodnoj zemlji.
Oni su i dvadesetak minuta posle sletanja još uvek bili u avionu u kom je tokom leta bilo mnogo različitih emocija. Među igračima je nastao muk kada je prošao Boriša Simanić, koji se sa ostatkom ekipe vraćao u posebnom delu aviona.
Boriša je ostao bez bubrega posle utakmice sa Južnim Sudanom, kada je dobio udarac u trup i zaradio je povredu koja je ujedinila i igrače međusobno i navijače u podršci timu.
Jedan od tih primera videli smo i po poruci momka koji se zahvaljuje košarkašima na prvoj medalji posle 2017. godine i koju im je ispisao na papiru.
Za to vreme su igrači prošli do pasoške kontrole, a ispred ih je čekao šou navijača koji su strpljivo stajali ispred kapije kroz koju je trebalo da prođu „orlovi“.
*
Oni su potpisivali lopte dok su čekali stvari, a kada su izašli, četrdesetak minuta otkako su dotakli tlo aerodroma, navijači su počeli da skandiraju.
Cika, vriska i na smenu: „šampioni, šampioni“ i „Srbija, Srbija“, orilo se prostorijama aerodroma, na kom se našao i Strahinja Stojačić, basketaš Srbije.
Strahinja je nedavno sa reprezentacijom osvojio zlato na Evropskom prvenstvu, pa su mu vikali: „MVP, MVP“, dok je potpisivao lopte.
Među navijačima je bilo i onih koji su doleteli čak iz Afrike i čekali četiri sata na zlatne momke sa srebrnim medaljama.
„Svi za jednog, jedan za svi“, odzvanjalo je kada se sa košarkašima pojavio i selektor Svetislav Pešić dok je Bogdan Bogdanović mahao, a Aleksa Avramović je bio nasmejan.
Njemu su skandirali: „Sil***o si Nemce, Aleksa“, ali su onda navijači ponavljali i ime Boriše Simanića i Marka Gudurića.
„Ne znam šta si me pitao, ali sam presrećan smo što sam video ove ljude ovde da nas bodre i što ih je ovde večeras došlo toliko. Hvala im na tome, nadam se da su uživali u onome što smo im priredili kao ekipa i kao tim. I to je to“, rekao je Bogdan Bogdanović, kapiten ekipe Srbije.
Filip Petrušev je dodao da se za ovakve momente živi i zbog njih se počinje sa igranjem košarke.
„Bogdan kapiten, jedan je Bogdan kapiten, Bogdan kapiten“, vikali su za to vreme okupljeni Srbi, dok je selektor Pešić po glavi milovao Aleksu Avramovića kad su njemu skandirali.
Srpske reprezentativce sada čeka odmor i sabiranje utisaka, pošto im se na licima video umor posle duge tri nedelje i još duža dva meseca od okupljanja nacionalnog tima.
*
*
*
Orlovi su u prve tri utakmice do vrha napunili mrežice Kine, Portorika i Južnog Sudana, a dodatnu motivaciju dala im je Mozzart fondacija koja za svaki poen donira 1.000 dinara, a za svaku trojku 10.000 dinara. Na samo tri meča u grupnoj fazi takmičenja prikupljeno je 694.000 dinara, koji će se usmeriti za razvoj sporta među školarcima.
BONUS VIDEO: Stefan Jović, Filip Petrušev i Bogdan Bogdanović posle povratka iz Manile