Žurka sa Markusom i Kvinsijem, Đenka i zaboravljeni centar

Košarka 20. apr. 202017:14 > 21. apr. 2020 10:14
Podeli:
Čarls Dženkins i Markus Vilijams; Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Oni kojima je srce crveno-belo verovatno zamišljaju da nekada u istom trenutku na parketu vide petorku Markus Vilijams, Čarls Dženkins, Bili Beron, Kvinsi Miler, Obina Ekezie. Naravno, da je to moguće kada su svi na vrhuncu karijere.

Mogli bi po pozicijama i drugačije da se slože pet odabranih, i teško je iz klupske istorije izvući najbolje igrače koji nisu sa ovih prostora… Prednost u izboru Nova.rs dobili su upravo oni koji su pisali klupsku istoriju i nosili dres Crvene zvezde kada je ostvarivala najbolje rezultate u ovom veku, a to je upravo bilo sredinom decenije koju ispraćamo.

I oni koji su kvalitetom uspeli da ostave trag pod obručima na ovim prostorima.

MARKUS VILIJAMS (2014/2015)

PROČITAJTE JOŠ

U nedelju je ABA liga podsetila na petogodišnjicu od čuvene partija Markusa Vilijamsa. Američki plej je 19. aprila 2015. za manje od 10 minuta ubacio Partizanu čak 17 poena zaredom, na gostovanju u polufinala plej-ofa.

Bukvalno sam je presudio večitom rivalu, te odveo Zvezdu u ABA finale i ujedno čekirao joj kartu za Evroligu. Bila je to sigurno jedna od najboljih, ako ne i najbolja partija Markusa Vilijamsa u crveno-belom. Sigurno najbolja sekvenca jednog stranca u „zemlji košarke“.

A imao ih je odličnih… Živopisna karijera dovela ga je u Beograd leta 2014. i bio je deo generacije koja je u sezoni 2014/15. osvojila triplu krunu i igrala Top 16 elitnog takmičenja. Podigao je trofeje Kupa Radivoja Koraća, ABA lige i prvaka Srbije. U Evroligi je prosečno beležio 9,7 poena, 3,2 skoka i 6,1 asistenciju za skoro 26 minuta po meču.

Bio je i rekorder Evrolige po broju asistencija na jednom meču, sa 17 uspešnih dodavanja u novembru na gostovanju Galatasaraju. Godinu kasnije kao rekoder ga je nasledio Stefan Jović sa kojim je delio svlačionicu u Zvezdi.

Vilijamsovo dodavanje bez gledanja za Luku Mitrovića izabrano je i za drugu najbolju asistenciju u Evroligi za proteklu dekadu. Ali, sve ono što je američki plejmejker radio na parketu ne može tek tako da se opiše.

Imao je neverovatan smisao za igru, njegove lopte bile su magične, radio je sve ono čime je Miloš Teodosić godinama oduševljavao evropsku publiku i dizao na noge. Svi istinski ljubitelji košarke uživali su u Markusovim potezima, koji nisu potrajali duže od sezone…

U julu 2015. je objavljeno da je Vilijams bio pozitivan na marihuanu i izrečena mu je suspenzija do kraja novembra iste godine. Iako je u međuvremenu produžio ugovor sa Zvezdom, krajem 2015. saradnja je prekinuta i više se takav majstor nije pojavio u crveno-belom dresu.

ČARLS DŽENKINS (2013-2015, 2016/2017, 2019-)

Kada se kaže Čarls Dženkins, navijači Zvezde imaju dve asocijacije – Đenka i Budiveljnik, nadimak i meč koji je obeležio njegovo bitisanje na Malom Kalemegdanu. Dva puta je odlazio i vraćao se kući, kako sam kaže.

Amerikanac sa srpskim pasošem verovatno je najomiljeniji strani košarkaš među zvezdašima. Bilo je boljih igrača, mnogo više lošijih, ali Đenkin odnosno prema dresu ne meri se samo suvim kvalitetom.

Ponikao je na čuvenom Univerzitetu Hofstra i jedan je od svega četvorice u istoriji na tamošnjem koledžu kojima je povučen dres iz upotrebe. Prve dve NBA sezone je proveo u Golden Stejtu, kratko se zadržao u Filadelfiji, da bi najbolje partije beležio u Zvezdi.

Stigao je 2013. na Mali Kalemegdan i, poput Vilijamsa, bio je deo najuspešnije generacije i jedan od osvajača triple krune u sezoni 2014/2015. Isti uspeh ponovio je dve sezone kasnije, kada je izabran za najkorisnijeg igrača finala ABA lige i u idealnu petorku regionalnog takmičenja.

Prethodno je zauvek ušao u srca zvezdaša… U prvoj sezoni, kada je ekipa ispala iz Evrolige u Evrokup, Čarls Dženkins je pokazao svu lepotu košarke na jednoj utakmici.

Pobedi nad Budiveljnikom u četvrtfinalu, u Areni pred rekordnim brojem gledalaca za klupske evropske okvire, doprineo je sa 29 poena, od čega je čak 18 nanizao u finišu meča i produžetku. Bio je to znak za večnu ljubav Đenke i zvezdaša.

Borbenost, strast, energija, posvećenost, profilisani defanzivac, racionalan u napadu – sve su karakteristike koje krase Đenku. I zbog kojih ga navijači obožavaju kao nijednog drugog inostranog košarkaša.

Bio je i u Armaniju (2015/16), i u Himkiju (2017-2019), ali nikad nigde nije igrao kao u Zvezdi. Posebno je saradnja sa Dejanom Radonjićem bila od izuzetnog značaja i za njegov razvoj, i za sjajne partije.

„Čarls Dženkins je Crvena zvezda u svakom pogledu. Čak je i Srbin u svakom pogledu. Đenka oseća klub, odlično poznaje sistem, zna sve kako funkcioniše ovde“, rekao je direktor KK Crvena zvezda Filip Sunturlić uoči početka ove sezone za „Meridian sport“.

I opet, kao prilikom drugog mandata, i na početku trećeg se dosta tražio, nije to bio onaj stari Dženkins. Ipak, za sve što je uradio, ima prilično veliki „kredit“ kod navijača, što je još važnije kod čelnika kluba, pa je drugim povratkom nastavio niz od 228 utakmica koliko je imao upisanih do ove sezone.

BILI BERON (2018-)

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Velika dilema je bila da li Bili Beron ili Jaka Blažič na trojci. Iako Amerikancu to nije primarna pozicija, dobio je prednost jer nismo želeli da među strance ubrajamo igrače sa prostora bivše SFRJ. Zato čovek kome su možda navijači i najbrže počeli da skandiraju ime.

Struka kaže da je nešto viši (svega 188 cm i igra beka) sigurno bi bio NBA igrač, ovako se ostvaruje u Evropi. Ima pravi, školski šut i jedan od najlepših izbačaja.

Preko Lijetuvos Ritasa, Šarlroe, Mursije i Eskišehira stigao je među crveno-bele leta 2018. godine. Prošle sezone je bio među najboljim igračima u ekipi Milana Tomića i dao je ogroman doprinos odbrani domaćeg trona, odnosno osvajanju ABA lige i povratku u Evroligu.

O tome koliki je značaj na igru imao svedoči i MVP priznanje u ABA plej-ofu za prošlu sezonu. I ne samo to…

Ostaće upamćen po košu (posle tri koraka) u poslednjoj sekundi finala sa Partizanom kojim su došli do 76:75 i 3-1 u seriji i osvojili 20. titulu državnog prvaka. Trojkom u poslednjoj sekundi presudio je i Megi za plasman u finale ovogodišnjeg Kupa Radivoja Koraća, u kojem je Zvezda posle poražena od večitog rivala.

Iako je kratak vremenski period, koš za titulu, partije kakve je generalno pružao i brojni kvaliteti koje poseduje bili su dovoljni da se nađe među odabranima.

Kada je reč o procentima, ove sezone je u Evroligi prosečno postizao 11,6 poena (44,3% za dva, 40,3% trojke) uz 2,7 skokova i 2,2 asistencije za 24:36 minuta po utakmici.

KVINSI MILER (2015/2016)

Zvezdaši pamte da je debitovao tako što je ušao tri sekunde(!) pre kraja utakmice i to na gostovanju Metalcu. Jer, kod Dejana Radonjića zaista ime protivnika nije bilo važno u tom smislu. Miler je došao sa reputacijom bivšeg NBA igrača i vrlo brzo je pokazao zašto je imao mesto u najjačoj ligi na svetu. I zašto ga je izgubio.

Osnovni problem je konstantnost, možda bi se moglo reći i posvećenost. Ali, kada je hteo da igra, radio je to na izuzetno visokom nivou, i bio je gotovo nezaustavljiv u reketu.

Američki krilni centar takođe je ostavio trag u sezoni kada je osvojena tripla kruna, ona druga u Radonjićevoj eri. A Miler je bio jedan od ključnih faktora istorijskog uspeha.

PROČITAJTE JOŠ

Zvezda je čekala rasplet na NBA tržištu i kako Miler nije dobio poverenje Bruklina posle Letnje lige, stigao je u oktobru na Mali Kalemegdan. „Četvorka“ je bila neophodna crveno-belima posle brojnih povreda, posebno Luke Mitrovića.

Skrenuo je pažnje na sebe kako trojkama, tako i prodorima i zakucavanjima uz ogromnu energiju koju je nosio u sebi. I koju je pokazivao samo kada je raspoložen, jednostavno, nije imao isti pristup svakom meču, ali je i te kako doprineo plasmanu među 16 najboljih u Evroligi.

To govori i 14,1 poen i 5,7 skokova po meču, dovoljno da bude izabran i u drugu najbolju petorku Evrolige za sezonu 2015/2016.

U junu 2016. otišao je u Makabi iz Tel Aviva, ali je tada počeo i strmoglav pad u njegovoj karijeri. Brose Bamberg i Pirati iz Portorika nisu klubovi u kojima je mogao da pokaže sav potencijal, ali povratka u Evropu više nije bilo.

Za to je Miler najviše sam kriv, mogao je mnogo više nego što je postigao. Jer, Huventud je napustio bez ijednog meča pošto nije bio fizički spreman, dok je sa Cibonom potpisao ugovor koji je bio raskinut istog meseca uoči početka ove sezone.

Obina Ekezie; Foto: Peđa Milosavljević/Starsport

OBINA EKEZIE (2002/2003), ali i MAIK CIRBES (2014-2016, 2018/19)

Nešto mlađi se sigurno slabije sećaju Obine Ekeziea, nekadašnjeg moćnog centra iz Nigerije. Istina, na „petici“ je mogao da se nađe i Maik Cirbes, zbog svih uspeha u Radonjićevoj eri, ali je red da se zvezdaši prisete i nekoga od stranaca iz starije „garde“.

Snažni, sada 44-godišnjak, u Zvezdi je igrao 2002. i 2003. i sigurno je jedan od dominantnijih centara koje se našao na ovim prostorima. Karijeru je prethodno gradio u NBA, Vankuver ga je izabrao kao 37. pika na Draftu 1999, a branio je i boje reprezentacije Nigerije.

Crveno-bele je pojačao pred kraj godine, u periodu kada ekipa sa Malog Kalemegdana nije imala previše uspeha. Ipak, uspeo je da ostavi trag na 25 utakmica, na kojima je ukupno postigao 357 poena, u periodu Zmaga Sagadina i Aleksandra Trifunovića na klupi, u premijernoj sezoni Jadranske lige. Tada je Zvezdin dres nosio i Skuni Pen, a sezona se pamti po čuvenoj eliminaciji od Zadra u polufinalu regionalnog takmičenja.

Zato je Maik Cirbes u izbori najbolji šesti igrač. Jedinstveni je primer kako je Nemac „postao“ Srbin. Zaljubio se u Beograd i našu zemlju, i potpunu afirmaciju doživeo je u Crvenoj zvezdi. Najavio je i da će živeti u srpskoj prestonici kada završi karijeru…

Stigao je u avgustu 2014. godine, u predstojećim sezonama ispisao već pomenutu klupsku istoriju. Zajedno sa Stefanom Jovićem činio je jedan od najboljih tandema na evroligaškim parketima.
Iako centar, imao je neverovatnu smirenost prilikom slobodnih bacanja koju je posebno demonstrirao u finalu sa Cedevitom za ABA titulu u prvoj sezoni.

Igrao je i sa Bobijem Marjanovićem, kratko sa Sofoklisom Skorcijanitisom, a kasnije se odlično dopunjavao sa Vladimirom Štimcem. Što se tiče elite, posebno ga pamte Real i Himki, protiv kojih je gurao Zvezdu ka Top 16.

Drugi mandat, prošle sezone, obeležile su daleko slabije partije i pored ogromne želje koju je pokazivao.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar