Koliko sati sna je idealno da ustanete sveži i odmorni? Naučnici objavili rezultate istraživanja

Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, optimalno trajanje sna tokom jedne noći kreće se između 6,4 i 7,8 sati. Sve manje od šest sati smatra se kratkim snom, dok više od osam sati može ukazivati na probleme koji utiču na zdravlje čitavog organizma.

Tim istraživača sa Medicinskog centra Irving Univerziteta Kolumbija analizirao je podatke gotovo pola miliona ljudi iz Velike Britanije i došao do zaključka da su i nedovoljno i prekomerno spavanje povezani sa bržim starenjem organa.

„Premalo i previše sna povezano je sa ubrzanim starenjem gotovo svakog organa, što dodatno potvrđuje koliko je san važan za održavanje zdravlja organizma, metaboličke ravnoteže i pravilnog rada imunološkog sistema“, rekao je Junhao Ven, docent radiologije na Univerzitetu Kolumbija.

Naučnici su primetili da su osobe koje spavaju između 6,4 i 7,8 sati pokazivale najmanje znakova biološkog starenja. Kod ljudi koji redovno spavaju kraće ili duže od toga primećeni su veći rizici od različitih zdravstvenih problema, uključujući depresiju, metaboličke poremećaje i kognitivni pad.

Zašto previše sna može biti problem

Iako mnogi veruju da duži san automatski znači bolji odmor, istraživanja poslednjih godina pokazuju da stvari nisu tako jednostavne. Prekomerno spavanje često se povezuje sa hroničnim upalama, slabijom fizičkom aktivnošću, depresijom i povećanim rizikom od srčanih bolesti.

Studija objavljena u European Heart Journal pokazala je da osobe koje redovno spavaju više od osam sati imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti u poređenju sa ljudima koji spavaju umeren broj sati. Naučnici smatraju da predugo spavanje može biti znak da organizam već vodi borbu sa skrivenim zdravstvenim problemima.

S druge strane, nedostatak sna već godinama se povezuje sa ozbiljnim posledicama po zdravlje. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti upozorava da hronično neispavanost povećava rizik od dijabetesa tipa 2, gojaznosti, visokog krvnog pritiska i slabljenja imuniteta.

Mozak posebno trpi zbog manjka sna

Tokom sna mozak prolazi kroz proces „čišćenja“ tokom kojeg uklanja štetne proteine i toksine koji se nakupljaju tokom dana. Naučnici sa Univerziteta Ročester ranije su otkrili da se tokom dubokog sna aktivira takozvani glimfatički sistem, svojevrsna mreža za uklanjanje otpada iz mozga.

Kada osoba ne spava dovoljno, taj proces postaje manje efikasan, što može povećati rizik od neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti. Nekoliko velikih istraživanja pokazalo je da ljudi koji godinama spavaju manje od šest sati imaju slabije pamćenje i brži pad kognitivnih sposobnosti u starosti.

San i depresija su povezani

Istraživači sa Kolumbije u novoj studiji navode i moguću vezu između neredovnog sna i razvoja depresije. Problemi sa spavanjem odavno se smatraju jednim od glavnih simptoma depresivnih poremećaja, ali sve više dokaza ukazuje na to da loš san može biti i jedan od uzroka.

Studija Harvardske medicinske škole pokazala je da osobe koje pate od nesanice imaju dvostruko veći rizik od razvoja depresije u odnosu na ljude koji redovno spavaju.

Koliko sna je zapravo dovoljno

Iako potrebe za snom mogu varirati od osobe do osobe, većina stručnjaka danas smatra da je sedam sati sna optimalna mera za većinu odraslih ljudi. Ključ nije samo u broju sati, već i u kvalitetu sna i njegovoj redovnosti.

Lekari savetuju odlazak na spavanje u približno isto vreme, izbegavanje ekrana pred san i ograničavanje kofeina u večernjim satima kako bi organizam mogao da prođe kroz sve faze dubokog i regenerativnog sna.