Tramp odložio napad na Iran zbog tajnih pregovora, objavljen najnoviji predlog Teherana

Američki predsednik poslednjih nedelja često koristi društvene mreže kako bi pretio Teheranu, ali i tvrdio da je mirovni sporazum nadohvat ruke. Ipak, uprkos tim porukama, nema znakova da je postignut konkretan napredak u pregovorima koji bi trajno zaustavili sukob.

Primirje je zaustavilo najveći deo nasilja posle šest nedelja američko-izraelskih vazdušnih udara i iranskih odgovora, ali je situacija i dalje veoma nestabilna. Tramp je ranije upozorio da je prekid vatre „na aparatima“, dok pojedini izraelski mediji pišu da bi borbe uskoro mogle da budu nastavljene.

U objavi na društvenim mrežama Tramp je naveo da su ga lideri nekoliko zalivskih država zamolili da „odloži planirani vojni napad na Iran“, koji je navodno bio zakazan za naredni dan, jer su u toku „ozbiljni pregovori“.

On tvrdi da su Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija posredovali kod Vašingtona zbog mogućnosti postizanja sporazuma koji bi bio „vrlo prihvatljiv“ za SAD i koji bi sprečio Iran da dođe do nuklearnog oružja.

Tramp je dodao da je američkoj vojsci naredio da odustane od planiranog udara, ali da istovremeno bude spremna za „potpuni i masovni napad“ na Iran u svakom trenutku.

Novi iranski predlog

Njegova izjava usledila je nakon tvrdnje portparola iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmaila Baghaeija da je Pakistan prosledio Vašingtonu novi iranski predlog za okončanje sukoba.

Najnoviji mirovni predlog Teherana predviđa okončanje neprijateljstava na svim frontovima, uključujući i Liban, povlačenje američkih snaga iz područja blizu Irana i nadoknadu štete za razaranja izazvana američko-izraelskim ratom, objavili su danas iranski državni mediji.

Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Kazem Garibabadi rekao je da Teheran traži i ukidanje sankcija, oslobađanje zamrznutih sredstava i okončanje američke pomorske blokade zemlje, javila je novinska agencija Irna, prenosi Rojters, navodeći da se novi uslovi Irana nisu mnogo promenili u odnosu na prethodni predlog Teherana, koji je američki predsednik Donald Tramp prošle nedelje odbio kao „besmislen“.

Iranska agencija Tasnim, pozivajući se na izvor blizak pregovaračkom timu, objavila je da su SAD pristale da tokom pregovora ublaže sankcije na izvoz iranske nafte.

Za sada nema nezavisne potvrde tih tvrdnji, a pregovore prate brojne kontradiktorne izjave i propagandne poruke svih strana koje pokušavaju da javnosti predstave pregovore kao uspešne.

Retorika je i dalje veoma oštra. Iranska Revolucionarna garda zapretila je da bi mogla da uvede dozvole za internet kablove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, dok su drugi zvaničnici poručili da će taj strateški prolaz ostati pod „iranskom kontrolom“, što bi moglo da znači i naplatu prolaska brodovima — nešto što Vašington smatra neprihvatljivim.

Baghaei je izjavio da je Iran spreman za svaki scenario i upozorio da Teheran zna kako da odgovori „i na najmanju grešku protivničke strane“.

Američki portal Aksios objavio je da bi Tramp danas trebalo da se sastane sa savetnicima za nacionalnu bezbednost kako bi razgovarali o mogućem nastavku vojnih operacija.

Tramp: Sporazum je blizu

Ipak, kasnije tokom dana Tramp je na događaju u Beloj kući rekao da je došlo do „vrlo pozitivnog razvoja događaja“ i ponovio tvrdnju da je sporazum blizu, uz insistiranje da Iran neće posedovati nuklearno oružje — što Teheran i dalje negira da želi.

„Postoji velika šansa da pronađu rešenje. Ako možemo da izbegnemo bombardovanje, biću veoma srećan“, rekao je Tramp.

Iako su američko-izraelski vazdušni napadi uglavnom zaustavljeni, Iran je nastavio sa ograničenim napadima dronovima prema zalivskim državama u kojima se nalaze američke vojne baze.

Jedan napad dronom izazvao je požar u nuklearnoj elektrani u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dok je Saudijska Arabija saopštila da je presrela tri drona.

Iran je pojačao pritisak na UAE nakon što je Tramp najavio pomorsku misiju za otvaranje Ormuskog moreuza, ali je operacija suspendovana posle samo 48 sati.

Analitičari ocenjuju da je rat ušao u fazu zastoja, jer su obe strane pod velikim pritiskom da sukob okončaju, ali bez dovoljno političke volje za ozbiljne ustupke.

Tramp se suočava i sa unutrašnjim političkim problemima pred kongresne izbore u novembru, pošto Bela kuća strahuje da bi rast cena goriva i dugotrajni sukob mogli da ugroze šanse republikanaca da zadrže kontrolu nad Kongresom.

Iran se, sa druge strane, suočava sa dubokom ekonomskom krizom, rastom inflacije i mogućim jačanjem nezadovoljstva građana prema vlastima.

Organizacija HRANA, koja prati stanje ljudskih prava u Iranu, saopštila je da je od početka rata krajem februara do početka maja zabeležila više od 4.000 hapšenja zbog optužbi za špijunažu, ugrožavanje nacionalne bezbednosti i komunikaciju sa stranim medijima.

Istovremeno raste zabrinutost zbog talasa pogubljenja u Iranu. Organizacije za ljudska prava tvrde da je od početka sukoba pogubljeno najmanje 26 muškaraca koje vlasti smatraju političkim zatvorenicima, dok je još šest osoba obešeno pod optužbom da su špijunirali za Izrael.

Prema podacima HRANA-e, u američko-izraelskim napadima na Iran poginulo je najmanje 3.636 ljudi, među kojima više od 1.700 civila.

Sukob se nastavlja i u Libanu. Izrael je izveo nove vazdušne udare na jug zemlje, dok je Hezbolah saopštio da je pokrenuo nove napade na izraelske snage uprkos produženju primirja koje su podržale SAD.

Novo produženje prekida vatre između Libana i Izraela na 45 dana stupilo je na snagu nakon treće runde pregovora održanih uz američko posredovanje.