Rekao je da su ljudi kao "kuga na Zemlji": Napunio je 100 godina i jedini je čovek koji je potpuno promenio naš pogled na svet - zato mu se svi dive

Još 2022. godine Ujedinjene nacije dodelile su mu prestižnu nagradu „Champion of the Earth“ za životno delo. Pisac Sajmon Barns tada je u čestitki objavljenoj na portalu Tortoise napisao da će, ukoliko svet jednog dana zaista bude spasen, Atenboro za to učiniti više nego bilo ko drugi u istoriji čovečanstva.

Tokom duge karijere koristio je svoj ugled kako bi upozoravao na klimatsku krizu, uništavanje prirode i opasnosti koje čovek ostavlja iza sebe. Njegov smiren način govora i pažljivo birane reči ostavljali su snažan utisak na publiku širom sveta. U čuvenom serijalu „Planeta Zemlja“ rekao je rečenicu koja je postala svojevrsni moto njegovog rada: „Danas možemo da uništavamo ili da negujemo prirodu. Izbor je na nama.“

Atenboro je tokom života dobio 32 počasna doktorata i čak dve viteške titule, a uspeo je da postane fenomen i u eri društvenih mreža. Kada je 2020. godine otvorio Instagram nalog, za samo četiri sata i 44 minuta prikupio je više od milion pratilaca i tako oborio rekord platforme.

Njegov uticaj bio je toliko veliki da je premijera BBC-jevog dokumentarca „Plava planeta II“ 2017. godine izazvala ogromnu pomamu u Kini. Interesovanje gledalaca bilo je toliko veliko da su lokalni mediji izveštavali o privremenim problemima sa internet mrežom zbog ogromnog broja ljudi koji su pokušavali da gledaju program istovremeno.

Atenboro 2012. godine našao se među britanskim kulturnim ikonama koje je umetnik Piter Blejk izabrao za novu verziju legendarne naslovnice albuma „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ grupe Bitlsi.

Njegov stoti rođendan izazvao je lavinu reakcija na društvenim mrežama. Jedna od najpopularnijih šala bila je da je Atenboro sada „zvanično prestar za Lego kockice“, jer na kutijama čuvene igračke decenijama stoji preporuka da su namenjene uzrastu od četiri do 99 godina. Šala je ubrzo postala viralna, a danska kompanija Lego odlučila je da reaguje na veoma simpatičan način.

Objavili su fotografiju klasične Lego kutije, ali sa jednom važnom promenom. Umesto oznake „4-99“, stajalo je „4-100+“, uz poruku: „Srećan 100. rođendan, ser Dejvide Atenboro. Ne postoji starosna granica za one koji nikada ne prestaju da se igraju.“ Dodatno su naglasili da su pravilo promenili upravo njemu u čast porukom: „Ažurirano za vas, ser Dejvide.“

Mnogi su nakon toga predložili Legu da napravi posebnu kolekciju inspirisanu prirodom i životinjskim svetom iz Atenborovih dokumentaraca. Među brojnim čestitkama za njegov jubilej izdvojili su se i video National Geographica, kao i ogromni portret iscrtan na jednoj britanskoj plaži.

Dejvid Frederik Atenboro rođen je 8. maja 1926. godine u Engleskoj kao srednji od trojice braće. Njegov stariji brat Ričard postao je jedan od najpoznatijih britanskih glumaca i reditelja, poznat po ulozi Džona Hamonda u „Parku iz doba jure“, ali i kao reditelj filma „Gandi“, koji je osvojio Oskara 1982. godine. Mlađi brat Džon radio je kao direktor u kompaniji Alfa Romeo.

Atenborova televizijska karijera traje više od sedam decenija. Prvi put se pojavio na ekranu 1953. godine u emisiji „Animal Disguises“, a nedavno je radio i na Netfliksovom dokumentarcu „A Gorilla Story: Told by David Attenborough“.

Još kao dečak bio je fasciniran prirodom. Veliki uticaj na njega ostavilo je predavanje poznatog britanskog pisca i zaštitnika prirode Grej Oula, pravim imenom Arčibald Belani, kojem je prisustvovao sa bratom Ričardom 1936. godine. Posebno ga je pogodilo upozorenje da čovečanstvo uništava prirodu bez razmišljanja o posledicama. Ta ideja ostala je osnova njegovog životnog pogleda.

Nakon studija prirodnih nauka na Kembridžu i služenja vojnog roka u britanskoj mornarici, 1950. godine prijavio se za posao na BBC radiju. Umesto toga ponuđen mu je program obuke za televiziju, iako tada gotovo da nije ni gledao televizor. Ipak, prihvatio je ponudu i 1952. postao deo BBC-ja.

Na početku niko nije verovao da će biti dobar televizijski voditelj. Kasnije je ispričao da su nadređeni smatrali kako ima „prevelike zube“ za televiziju i da ga ne bi trebalo vraćati pred kamere. Međutim, slučajnost je promenila sve. Kada se jedan voditelj razboleo, Atenboro je uskočio kao zamena i publika ga je odmah zavolela.

Njegova povezanost sa prirodoslovnim emisijama počela je kroz serijal „Zoo Quest“, emitovan prvi put 1954. godine. Emisija je pratila ekspedicije tokom kojih su snimane egzotične životinje u prirodnom okruženju. Vremenom je postao jedno od zaštitnih lica BBC-ja, a kasnije i direktor kanala BBC Two.

Na toj funkciji imao je ogromnu ulogu u razvoju moderne televizije. Uveo je televiziju u boji britanskoj publici, podržao eksperimentalne programe i dao zeleno svetlo kultnoj humorističkoj emisiji „Monty Python’s Flying Circus“. Takođe je doveo snuker na BBC jer je smatrao da sport sa obojenim kuglama savršeno pokazuje prednosti televizije u boji.

Ipak, odbio je mogućnost da postane generalni direktor BBC-ja jer je želeo da se vrati snimanju dokumentaraca. Ta odluka obeležila je ostatak njegove karijere.

Bio je narator legendarne serije „BBC Wildlife on One“, koja se emitovala punih 28 godina, ali i brojnih drugih dokumentaraca poput „Plave planete“ i „Planete Zemlje“. Njegov polušaputavi stil pripovedanja postao je prepoznatljiv širom sveta.

Serijal „Život na Zemlji“ iz 1979. godine smatra se revolucijom u dokumentarnom programu. Zahvaljujući novim tehnikama snimanja, publika je prvi put mogla da vidi brojne životinjske vrste u njihovim prirodnim staništima. Upravo tokom tog serijala dogodila se jedna od najčuvenijih scena u istoriji dokumentarnog filma, kada mu je prišla trogodišnja planinska gorila po imenu Pablo i legla preko njega.

Posle tog susreta izgovorio je rečenicu koja se i danas često citira: „U pogledu koji razmenite sa gorilom ima više značenja i međusobnog razumevanja nego sa bilo kojom drugom životinjom koju poznajem.“

Više od 40 biljnih i životinjskih vrsta nazvano je po njemu. Među njima su prastari morski gmizavac Attenborosaurus i posebna vrsta vilinog konjica sa Madagaskara. Ipak, postoji jedno stvorenje kojeg se užasava. „Zaista mrzim pacove. Držao sam otrovne paukove, zmije i škorpije bez straha, ali kada vidim pacova, ja prvi pobegnem“, rekao je 2021. godine.

Njegovi dokumentarci promenili su način na koji se snima priroda. Timovi sa kojima je radio razvijali su potpuno nove tehnike snimanja kako bi prikazali životinje i biljke na način kakav publika nikada ranije nije videla. Koristili su ubrzano snimanje kako bi pokazali rast biljaka i donosili kadrove iz delova sveta u koje kamere ranije nisu zalazile.

Vrhunac njegove karijere za mnoge predstavlja serijal „Planeta Zemlja“ iz 2006. godine. Na projektu se radilo pet godina, a u tom trenutku bio je najskuplji dokumentarni serijal koji je BBC ikada snimio i prvi realizovan u visokoj rezoluciji. Emitovan je u više od 130 zemalja.

Atenboro je čitavog života branio ideju javnog servisa i smatrao BBC jednim od najvećih britanskih dostignuća. Često je upozoravao da bi smanjenje finansiranja moglo ozbiljno da ugrozi kvalitet programa.

Tokom života izazivao je i kontroverze, posebno zbog svojih stavova o prenaseljenosti planete. Ljude je jednom prilikom opisao kao „kugu na Zemlji“ i upozoravao da neograničen rast populacije nije održiv. Smatrao je da su obrazovanje i veća prava žena ključni za stabilizaciju nataliteta širom sveta.

Govoreći o religiji i prirodi, često je pominjao parazitskog crva Onchocerca volvulus, koji može izazvati slepilo kod dece u Africi. Time je želeo da pokaže koliko mu je teško da poveruje da je svet sa tolikom količinom patnje stvoren kao čin savršenog milosrđa. Ipak, naglašavao je da upravo evolucija najbolje objašnjava raznovrsnost života na Zemlji.