Asteroid veličine dva autobusa GSP-a snimljen kako ide ka Zemlji, a onda u ponedeljak kad se približio bilo je jasno šta će se desiti

Astronomi iz opservatorije Mount Lemmon Survey u američkoj saveznoj državi Arizona otkrili su asteroid 10. maja i dali mu oznaku 2026JH2. Reč je o takozvanom Apollo asteroidу, grupi svemirskih tela čije orbite seku Zemljinu orbitu oko Sunca.

Prema podacima NASA-ine baze JPL Small-Body Database, asteroid se Zemlji najviše približio u ponedeljak nešto pre 18 časova po istočnoameričkom vremenu. U tom trenutku bio je udaljen svega 24 odsto prosečne distance između Zemlje i Meseca i oko dva i po puta dalje od orbita u kojima se nalaze brojni geostacionarni sateliti koji omogućavaju telekomunikacije i vremenske prognoze.

Iako na prvi pogled zvuči zabrinjavajuće, naučnici ističu da nema nikakve opasnosti od udara.

„2026JH2 će bezbedno proći pored Zemlje“, rekao je Ričard Binzel, profesor planetarnih nauka sa MIT-a i tvorac Torino skale za procenu rizika od udara svemirskih objekata.

On objašnjava da su ovakvi prolazi zapravo mnogo češći nego što ljudi misle.

„Objekti veličine automobila prolaze između Zemlje i Meseca skoro svake nedelje. Asteroidi veličine autobusa prolaze kroz naše kosmičko susedstvo nekoliko puta godišnje. Tek poslednjih godina razvijamo sisteme dovoljno osetljive da možemo da ih uočimo“, rekao je Binzel.

Pre nego što su razvijene moderne metode posmatranja, ovakvi objekti bi jednostavno proleteli potpuno neprimećeno.

Naučnici veruju da asteroid potiče iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera. Povremeni sudari među asteroidima, kao i gravitacioni uticaj Jupitera, mogu da izbace manja tela iz njihovih putanja i pošalju ih prema unutrašnjem delu Sunčevog sistema, uključujući i blizinu Zemlje.

Iako astronomi mogu da prate njegovo kretanje, njegova tačna veličina i dalje nije potpuno poznata.

Problem je u tome što teleskopi prilikom otkrivanja novih objekata uglavnom mere samo količinu vidljive svetlosti koju asteroid reflektuje. Naučnici ne mogu odmah da znaju koliko je njegova površina tamna ili svetla, pa zato ista količina svetlosti može da znači ili manji sjajniji objekat ili mnogo veći tamni asteroid.

Patrik Mišel, astrofizičar iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja u Francuskoj, objasnio je da bi za precizno određivanje veličine bila potrebna infracrvena posmatranja, jer je infracrveno zračenje direktno povezano sa veličinom objekta. Međutim, takva posmatranja su mnogo komplikovanija i retko se koriste pri prvom otkrivanju novih asteroida.

Na osnovu trenutnih procena, smatra se da asteroid ima između 15 i 30 metara u prečniku.

Ukoliko je bliži manjoj proceni, bio bi sličan meteoritu koji je eksplodirao iznad ruskog grada Čeljabinska 2013. godine, kada je udarni talas polomio prozore i povredio oko hiljadu ljudi. Ako je bliži većoj proceni, njegova veličina bila bi slična objektu koji je eksplodirao iznad Tunguske u Sibiru 1908. godine i sravnio ogromne površine šume.

Ipak, za razliku od tih istorijskih događaja, 2026JH2 neće ni ući u Zemljinu atmosferu, pa ne postoji nikakav rizik od eksplozije.

„Iako deluje veoma blizu, asteroid je i dalje dovoljno daleko da apsolutno nema razloga za brigu“, naglasio je Mišel.

On ipak dodaje da je veoma teško dugoročno predvideti putanje ovakvih objekata, pa naučnici ne mogu potpuno da isključe mogućnost da neki asteroid jednog dana promeni kurs prema Zemlji.

„Dobra vest je da trenutno ne postoji nijedan poznati asteroid koji predstavlja ozbiljan rizik za narednih oko sto godina, koliko otprilike unapred možemo pouzdano da računamo njihove putanje“, rekao je.

Naučnici već sa velikim uzbuđenjem čekaju april 2029. godine, kada će mnogo veći asteroid Apofis proći još bliže Zemlji, na udaljenosti od samo oko 32.000 kilometara.

„Takav blizak prolazak objekta te veličine događa se jednom u nekoliko hiljada godina“, rekao je Mišel. „Biće toliko svetao da će moći da se vidi golim okom iz Evrope, Afrike i delova Bliskog istoka.“

Za razliku od Apofisa, asteroid 2026JH2 biće vidljiv samo manjim teleskopima na veoma tamnim lokacijama i biće oko sto puta preslab da bi ga ljudsko oko moglo videti bez pomoći instrumenata.

Žan-Lik Margo, profesor planetarnih i svemirskih nauka sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, upozorio je i na problem sa postojećim sistemima za praćenje asteroida.

Poznati teleskop Aresibo urušio se 2020. godine, dok je NASA-ina Goldstone antena trenutno van funkcije zbog velikih popravki. Bez radarskih podataka, naučnici imaju manje mogućnosti da precizno procene potencijalni rizik od udara.

Margo navodi i da su astronomi do sada otkrili svega oko jedan odsto svih asteroida bliskih Zemlji u veličini sličnoj 2026JH2.

„Zato nije iznenađenje što je ovaj objekat primećen tek nekoliko dana pre najbližeg prolaska pored Zemlje, kada je postao dovoljno svetao da ga teleskopi registruju“, rekao je on.

Iako to zvuči zabrinjavajuće, svetske svemirske agencije poslednjih godina ulažu sve više novca u sisteme za rano otkrivanje potencijalno opasnih asteroida kako bi čovečanstvo imalo što više vremena za reakciju u slučaju stvarne pretnje.