Dečaci, čuli ste selektora, vratite košarku kući

Svaka čast, ali muka je svakom prosečnom navijaču Srbije dok gleda kako ti momci sa Pirineja dižu trofeje kao na fabričkoj traci, što bi naš narod rekao - kao da im ih je tata kupio.Rade to poslednjih godina u svim mogućim kategorijama. Svako malo može da se pročita "Španci uzeli zlato", koliko god nas bolelo što nismo u poziciji da gledamo svoje kadete, juniore, mladu reprezentaciju, seniore sa žutim medaljama oko vrata. Samo pročešljajte gde su Španci sve to radili u skorije vreme i nervirali nas jer mi imamo balkon ispred Skupštine i on zvrji prazan. A nije da ne bismo znali kako da proslavljamo titule.Evo malog podsećanja: prošle godine sa timom koji nije bio favorit "furija" je postala seniorski evropski prvak, dok su nas, kao prve favorite, zaustavili Italijani, "ludilo" Đanmarka Poceka i trojke Marka Spisua.Pre nešto više od mesec dana seniorke Španije igrale finale Evrobasketa, a pre otprilike tri nedelje su momci postali prvaci sveta do 19 godina. Mogu oni negde da imaju sreće, ali ovo već nije slučajno.Još sad udaraju na evropsko zlato u kategoriji do 18 godina. Pa mnogo bi im bilo, zar ne? Protivnik je Srbija, igra se u Nišu i Čair će sigurno biti pun i bučan kao što je bio i u subotu i prethodnih dana kada je igrao naš nacionalni tim.Ne treba biti mnogo mudar, pa reći da će svaki uzvik i zvižduk biti neophodan da bi se igrači Nenada Stefanovića digli kad uđu u periode praznog hoda. Bilo ih je i u prošlim utakmicama, ali su nadoknađeni talentom.Nikola Topić, Bogoljub Marković, Pavle Nikolić, Andrej Mušicki, Aleksa Ristić, Mitar Bošnjaković, Đorđe Ćurčić... To su neki od momaka kojima je selektor Nenad Stefanović posle polufinala sa Nemačkom poslao samo jednu, jedinu poruku, istovremeno upućenu i publici u Nišu.

"To je to, sutra svi u Čair, košarka se vraća kući", samouvereno je izgovorio Stefanović posle arhiviranja Nemaca.Pa, dečaci, šta da vam kažem - poslušajte selektora! Navijači će da odrade svoje, red je na vas. Pet godina su naši juniori bez zlata u Evropi, momci do 20 godina od 2015, a kod kadeta najviše škripi, jer od 2007. tu nema najsjajnijeg odličja.Poneka bronza ili srebro i to je to. Nismo više razmaženi kao što smo bili s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih, ali nismo se baš toliko ni odvikli i odrekli košarke da tako retko vidimo svoju reprezentaciju na najvišem stepeniku pobedničkih postolja.Više je nego jasno da se Španija ne šali, zbog čega često možete da vidite kako kukamo da su oni postali zemlja košarke.Teško je priznati, ali jesu. Ako se pitate zašto, odgovor je složen, a rezultati govore za sebe. I kad naprave smene generacija, rezultati ostaju, što znači da Španija nešto radi dobro, baš kao i Francuska, čiji je selektor seniora, Vensan Kole, ispratio i juniorsku ekipu.U privatnoj prepisci mi kaže da su im falila četvorica dobrih igrača, a da u polufinalnom porazu od Španije nije štimao povratni ili izlazni pas od "četvorki" i "petica" ka bekovima, dok ni pravih rešenja za zonu nije bilo.Dakle, kad vam čovek koji za mesec dana ima Mundobasket sa svojim seniorskim timom tako precizno secira juniore, onda znate kakva je posvećenost na svim nivoima potrebna da bi se rezultati pravili u kontinuitetu, što rade i Francuzi.

A kad se vratimo na priču o Špancima, sećamo se živo one generacije sa Huan Karlosom Navarom, braćom Gasol i ostalima koji su godinama uzimali medalje i pobeđivali nas i na kvalitet, ali i na bezobrazluk svojstven pobednicima.Ta generacija je "raspalila" ovo što danas gledamo kod svih uzrasta "furije", kao što su oni nekad gledali kako to radimo mi i pažljivo hvatali beleške.Ovi dečaci Srbije sada su na prvenstvu u Nišu podsetili na onaj nastup seniora u Turskoj 2001. Niko nije mogao da im doaka i sve su pobeđivali dvocifrenom razlikom, sem Turske u finalu. Nikom sličan scenario zasmetao i sada kad to mogu da urade naši juniori.Kada je Horhe Garbahosa, danas funkcioner FIBA Evrope i gost u Nišu, još aktivno igrao košarku, mnogi ovi Stefanovićevi dečaci nisu ni krenuli u prvi razred osnovne škole.Mi stariji ga odlično pamtimo kao čoveka preko kog je Miloš Teodosić dao onu trojku u četvrtfinalu Mundobasketa u Istanbulu 2010. Ta trojka nije značila medalju, jer je Srbija kasnije pokradena protiv Turaka, pa je na kraju ostala i bez bronze.Ali, ta trojka je bila kraj mnogih frustracija naših košarkaških navijača koje su Španci godinama sejali uzimajući svaki pehar koji im se našao nadomak ruku.Garbahosa je u Niš stigao da bi dodelio pehar pobedniku turnira i nema sumnje da bi svako u Srbiji voleo da ga vidi razočaranog kao te 2010. dok Stefanović i njegovi klinci vraćaju košarku kući. Neka im je sa srećom, trebaće im.BONUS VIDEO Izjava selektora Nenada Stefanovića posle polufinala Evrobasketa