Legende o legendi za Nova.rs: Bora - poslednji genijalac

“Borin doprinos je bio nemerljiv. Srpska, mogu slobodno da kažem i evropska košarka imala je pet stubova: Boru, Rašu (Šapera), Nebojšu (Popovića), Acu (Nikolića) i Ranka (Žeravicu). Nažalost, danas je otišao i njen poslednji vojnik. Neshavtljiv gubitak za sve nas”, tužnim rečima kaže za Nova.rsBratislav Bata Đorđević, trener čiji rad je utkan u armiju reprezentativaca SFRJ.Bogatu košarkašku karijeru Bora je počeo kao uspešan igrač, nastavio kao još uspešniji trener, pa, kako grubo zvuči, funkcioner u Košarkaškom savezu Jugoslavije i FIBA, koja je s njegovim dolaskom počela da se meteorski uzdiže na svetskoj lestvici.“Njih petorica su postavili temelje košarke kod nas. Znali su koliko je struka važna. Bora je sve vreme, pokazivao veliku nesebičnost da svo znanje prenese svima, ljubav, želju. Sve plodove takvog rada možete videti u stvaranju ne jedne, ne dve, ni tri, već dugu seriju uspešnih generacija igrača i trenera koji su pisali istoriju naše i svetske košarke”.Bata ističe još jedan od Borinih kapitalnih poteza:“Uvideo je pet (najvažnijih) faktora: mladi igrači, struka, mediji, finansije i funkcioneri. Uspeo je sve da ih poveže i usmeri ih ka istom cilju, a to je razvoj košarke”.Vest o odlasku košarkaške i ljudske gromade, teško je primio i legedndarni trener Bogdan Tanjević.“Da bih vam najbolje opisao koliko je Bora veliki, prepričaću vam moj odgovor kada su me pre 15-ak godina pitali šta mislim o njegovoj kandidaturi za predsednika KSS. Bora može da bude jedino kandidat za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, jer bi današnji svet jedino sa njim na čelu UN, ličio na nešto”, kaže Tanjević za Nova.rs.Čika Bora je, po funkciji, dugo bio najmoćni košarkaški čovek na svetu.“Teško je da se izmeri koliko je zadužio evropsku košarku, pa mogu slobodno da kažem i svet. Ali, kod njega nikada niste mogli da osetite bilo kakvu gordost zbog toga, jer je zapravo nije imao. Posedovao je neverovatn šarm. Uvek je kroz šalu, na pravi način, znao da vam ukaže na loše poteze, da se nikad ne osetite povređeno".

Prisetio se Tanjević i jednog od poslednji susreta sa Stankovićem.“Nažalost, bilo je na ispraćaju još jednog velikana, Ranka (Žeravice). Uvek sam ga zvao tata Bora, a on mene Glavočević. Priđem i kažem mu pred svima: 'Ljubim ruke, tata Boro'. Iz poštovanja za sve što je uradio za košarku. On se nasmeši i uzvrati: 'Glavočeviću, još jedino nisi bio u Bugarskoj i Makedoniji'. Da život može da traje 120-130 godina i da je Bora mogao da bude na čelu FIBA bar još deset…”Mirko Novosel, jedan od stanovnika “Kuće slavnih” sa ovih prostora, takođe žali za odlaskom prijatelja i saradnika.“Uh, teško je. Nažalost, zbog ove situacija u Evropi, neću moći da dođem na sahranu. Iskreno moje saučešće Borinoj porodici i svima u Beogradu. Ostali smo i bez poslednjeg stuba naše košarke, genijalca, najvećeg čoveka u istoriji sporta SFRJ. Ostao sam bez prijatelja, saradnika...”, ne može Novosel da zadrži emocije.Novosel je jedan iz plejade koji je takođe imao ogroman uticaj, ali kako kaže, veliki podstrek je dobio upravo od Bore.“Bio sam trener Lokomotive u sezoni 1970/1971 kada me je Bora pitao da li bih da preuzmem kadetsku i juniorsku reprezentaciju kao profesionalac. Prihvatio sam. Posle dve godine, Ranko je otišao sa mesta selektora, pa sam ja preuzeo seniorsku reprezentaciju...”, prisetio se za Nova.rs Novosel, za čijeg je selektorskog mandata od 1972. do 1976. SFRJ bila dva puta prvak Evrope, jednom svetski i olimpijski vicešampion.

Vratio se još nekoliko godina nazad, kako bi pokazao Borino vizonarstvo.“Bora je doneo odluku da se sa letnje kluspke sezone pređe na zimsku. U tom momentu je bila samo jedna košarkaška dvorana, u Slavonskom Brodu. Ali, onda su počele da niču druge... Takođe je odlukom da igrači ne mogu da odu u inostrastvo pre 30, odnosno najranije pre 28 godine uslovno, bez prava na angažovanje stranaca, stavio akcenat na razvoj talenata. To je zapravo bio početak puta Jugoslavije ka svetskom vrhu u kojem je posle bila decenijama”.Ipak, Novosel dodaje da je Bora nije samo sebično msilio na našu košarku, nego i na svetsku.“Pogledajte, njegovim odlaskom u FIBA, košarka je počela da se ubrzano razvija. Uspeo je od FIBA da stvori ubedljivo najbolju svetsku sportsku organizaciju”.O Bori su pričali ljudi koji su imali, kako sami kažu, ogromnu čast da rade s njim, a generacijama, ne samo u regionu, ostaje da izučavaju karijeru čoveka koji je gotovo ceo svoj život podario košarci i koja u Evropi ne bi bila to što jeste da nije bilo njega.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram