Pokreni i podeli SUPER VAJB.

Iako je među košarkaškim znalcima njegovo ime i te kako značajno, među navijačima i u širem krugu zaljubljenika u sport pod obručima nije bilo baš tako, sve do Evrobasketa ove godine. Alan Ibrahimagić je uprkos svemu uspeo da osvoji zlato i ispiše istoriju košarke kao selektor, ali nezvanični.

Usred turnira zamenio je Aleksa Mumbrua, koji mu je prepustio glavnu reč i Nemačka je pod vođstvom Ibrahimagića pobedila Tursku u finalu sa 88:83.

Tako su Nemci bez poraza i sa devet pobeda došli do trona Evrope, a objedinili su evropsku i svetsku titulu, što je malo kome pošlo za rukom.

Na terenu su bili najbolji predvođeni Ibrahimagićem, koji nije hteo na silu da dolazi u centar pažnje, bez mrlje i skandala je došao do istorijskog uspeha i zaslužio je da mu se poklonimo.

Slučajni Beograđanin nije slučajno tu gde jeste

Ibrahimagiću je nenadano ukazana šansa kao asistentu u stručnom štabu usled zdravstvenih problema selektora Mumbrua (nasledio Gordija Herberta), koji se usred turnira vratio i počeo da vodi tim, ali je odlučeno da ipak Alan bude taj koji će biti glavni i najodgovorniji.

Mumbru je ostao na klupi, samo što je zamenio uloge sa Ibrahimagićem, pa je španski trener preuzeo funkciju pomoćnika. Na tome mu treba čestitati, jer bi malo koji trener mogao da stavi ego po strani i svetla najveće pozornice preusmeri ka nekom drugom, kome izgleda maksimalno veruje. To se i te kako isplatilo, ali zasluge dele Ibrahimagić i Mumbru, ali i ostatak stručnog štaba, koji je odlično spremao igrače za sve izazove ovog leta.

Podsetimo, Mumbru je zbog akutne infekcije bio hospitalizovan neposredno pred prvu utakmicu na Evrobasketu, a meč osmine finala protiv Portugala bio je prvi na kom je sa klupe vodio svoju ekipu. Međutim, kako je sa Ibrahimagićem sve kliknulo tokom grupne faze, u Rigi se moglo čuti kako su zadovoljniji njegovim vođenjem tima, pa je jedan nesrećan splet okolnosti sa sportskog aspekta za Nemce bio – pun pogodak.

Igrači obožavaju 47-godišnjeg stručnjaka i imaju veliko poverenje u njega, i to sa razlogom – prošao je kroz rad mnogih mlađih selekcija, sve ih dobro poznaje, između ostalih braću Vagner, Franca i Morica, kao i Justusa Holaca, i to se osetilo tokom turnira.

Videli se da ne štima baš sve protiv Portugala sve do poslednje četvrtine, Slovenci su ozbiljno namučili Nemce, ali su protiv Finske dodali gas kad je bilo potrebno za prolaz u finale. I tad je Ibrahimagić znao u svakom trenutku da „iseče“ tajm-autom potencijalni nalet rivala u polufinalu, čak i kada je imao ubedljivu prednost nije dozvoljavao Fincima da se eventualno približe i osete šansu za preokret.

Mnogima je zanimljiva biografija ovog „slučajnog“ Beograđanina, jer je objasnio da je samo rođen u prestonici Srbije i osim toga ga malo šta veže za naš grad.

„Ne zamerite, moram da ispravim – nisam baš iz Beograda. Rođen sam tamo, ali sam otišao posle tri dana, tako da nema posebne veze. Ali, imam ogromnu vezu sa košarkom sa prostora bivše Jugoslavije, jer sam odrastao u toj zemlji. Gledao sam sve te sjajne igrače, upijao košarkašku kulturu, to me je navelo da počnem da se bavim košarkom i ostanem u njoj. I dan-danas to pratim. Naravno, mnoge zemlje sada prolaze kroz teška vremena, ali u svima njima još uvek teče košarkaška krv – i kod mene svakako. To me je definitivno oblikovalo“, rekao je Ibrahimagić posle meča sa Finskom.

Put ga je vodio preko Australije do Nemačke i sada se oseća kao – Nemac. Mentalitet, stav i pedantnost je upio u zemlji svetskog prvaka i to se jasno vidi.

„Otišao sam sa 14 u Nemačku, pa sam imao kratak period u Australiji, pa opet nazad. U Nemačkoj sam se socijalizovao, tamo sam počeo da igram i treniram, dugo sam u tom sistemu. Osećam se kao domaći trener, stvarno mi je mnogo stalo do omladinske košarke u Nemačkoj. Zaista mi se sviđa. Mislim da smo uradili sjajan posao poslednjih godina. Moramo da nastavimo dalje, da nastavimo da radimo. Svaku utakmicu ovde gledamo kao priliku da pobedimo. Imamo odgovornost prema sledećoj generaciji i ovoj generaciji da nastavimo ovim putem“, ispričao je za „Sportal“.

Koliki uticaj je imao na mlađe selekcije Nemačke dovoljno govore svi uspesi koje je ostvario. Pod njegovom komandom je U20 reprezentacija osvojila bronzu na Evropskom prvenstvu 2018. i 2019. U junu ove godine je sa U19 selekcijom postao vicešampion sveta, dok je sa selekcijom Nemačke do 18 godina osvojio Evrobasket 2024.

Dakle, uspesi nemačkih mlađih selekcija definitivno imaju potpis Alana Ibrahimagića, koji je često bio i deo stručnog štaba A reprezentacija kod prethodnih selektora. Sve to govori da slučajni Beograđanin nikako nije slučajno u finalu Evrobasketa, a svoj tim odlično je vodio i protiv Turske, koja je bila najteži rival, ali je na kraju savladana na krilima Šrudera, F. Vagnera i Isaka Bonge.

Koliko je Ibrahimagić kvalitetan trener govori i to da je u finalu naspram sebe imao Ergina Atamana, ali može se reći da ga je nadmudrio u završnici i svakako da mu je pripao ovaj tesni okršaj dva izuzetno moćna tima.

Šampionski razgovor sa Ibrahimagićem na srpskom

Previše skroman sa zlatom oko vrata - tako bi ukratko mogao da se opiše razgovor sa Ibrahimagićem nakon finala u Rigi. Koliko je Ibrahimagić veliki, ne samo stručnjak, pokazao je posle zvanične konferencije nakon meča sa Turskom.

„Dosta smo umorni, stvarno kao čitav tim i stručni štab smo zajedno radili celo vreme, svi su pomagali, igrači su napravili nevrovatan posao, jednostavno daju podršku, bez razlike ko je tu, ko šta kaže, prema tome sve čestitke idu njima i kažem, srećan sam, ali najviše umoran“, prvo je rekao Alan Ibrahimagić na srpskom za Nova.rs.

Koliko je sve zasluge prepustio igračima videlo se i kada se Denis Šruder na konferenciji ubacio da ga hvali i pokazao koliko cela ekipa ima poverenje njega.

„To je pomoglo da možemo ovo da obavimo. Od prvog trenutka, kada je bilo jasno da će možda ovo potrajati odsustvo selektora Aleksa Mumbrua, čitava ekipa me je podržavala bez problema. Jednostavno, biti deo ovakve ekipe koja piše istoriju, ne samo nemačke, rekao bih i svetske košarke, je velika čast“.

Bliže je Ibrahimagić opisao utakmicu iz njegovog ugla.

„Džedi Osman je bio stvarno nevrovatan, jeste bilo teško naravno pripremiti se za Tursku, ali je još teže se za nas pripremati, na kraju mislim da je to i presudilo da imamo možda par više igrača koji su u stanju da daju koš. Veoma teška utakmica, kvalitetan protivnik koji igra i na visokom nivou, opet karakter ovih momaka i kvalitet je takav da se ne predaju, da igraju do kraja“.

Osvrnuo se i na fenomenalnu partiju Bonge, koji je postao MVP finala i najbolji defanzivac turnira.

„Najčešće koje god pitanje postavljam pred neku utakmicu – kako ono ili ovo da rešimo – recimo da u 90 odsto slučajeva je odgovor Bonga. Znači on je za sve odbrambene zadatke, ali poslednjih godina je stabilizovao šut, tako da ne može se ostaviti da šutira. U stvari, ako ga ostave, onda to kažnjava. Pogodio je trojke 4/4m i onda mu je to otvaralo prostor za prodor kada ga napadnu i završio je sa važnim zakucavanjem. Tako da, svakako, perfektna partija“, otkrio je Ibrahimagić.

Nije moglo da prođe bez priče o Šruderu, koji je godinama lider nemačke reprezentacije. Koliko je dobar u toj ulazi ogleda se najbolje u rezultatima - bronza na Evrobasketu 2022, zlato na Mundobasketu 2023, četvrto mesto na Olimpijskim igrama 2024. i sada zlato za kompletiran najuspešniji ciklus u istoriji nemačke košarke.

„A Denis je Denis, vođa ove ekipe. Toliko je sazreo u reprezentaciji. Njemu nema ništa važnije osim njegove porodice, ali je uz to i da igra za reprezentaciju i to pokazuje svaki put“, završio je Alan Ibrahimagić i otišao na šampionsko slavlje.