Fudbalska reprezentacija Srbije
Fudbalska reprezentacija Srbije; Foto: EPA-EFE/Neil Hall

Kolektivni utisak svih je da smo prevareni. Jesmo razočarani, jesmo "ubijeni u pojam", ali više od svega prevareni.

Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.

Mim

Otišli smo pevajući, pričajući o velikim snovima, a oni su se ozbiljno okrunili nakon nešto više od 180 minuta (ko će više računati nadoknade).

Poraz od Brazila sa 0:2. Nismo ličili na sebe. U redu, dešava se, igramo protiv prvog favorita turnira. Mogla je da bude i kanonada, ali je Vanja Milinković-Savić pokazao da smo dobili vrhunskog golmana.

Onda od 3:1 do 3:3 protiv Kameruna. Nije ni to strašno, barem nismo izgubili od afričke ekipe kao što nam je to bio modus operandi od osamostaljenja na Mundijalima. Ipak, utisak je da smo zaista prevareni.

Prosto je neverovatno da Srbiji padne sistem nakon 60 minuta fudbala.

PROČITAJTE JOŠ

Pomračenje uma.

Ponor bez dna.

Kao da je neko isključio prekidač.

Kao da je onaj navijač sa tribine koji je bajao čitavo poluvreme konačno uspeo da da obaja ono što je želeo.

U poslednjih 30 minuta su se fudbaleri borili za goli život, a reakcija je izostala. Dragan Stojković Piksi je reagovao tek kada bi igrači tražili da budu izmenjeni, poput Strahinje Pavlovića i Miloša Veljkovića.

I nije tajna da je odbrana funkcionisala dok nije izašao najmlađi Pavlović, a nakon toga potpuni potop. Nikola Milenković dva puta spava, dva puta se dešava da poslednja trojica budu postavljena dijagonalno.

Kada je Stojković rekao da će Mitrović igrati „bez jedne noge, ma i bez glave“, nismo mislili da to misli bukvalno.

Mitrović se borio da potrči, da isprati akcije saigrača, da uradi ono što najbolje radi, a to je da kažnjava svaku grešku rivala. Prosto i dalje se nije oporavio od povrede, ali je neshvatljivo i dalje kako smo tako loše pripremljena ekipa. Drugi meč zaredom smo fizički pali tačno nakon 60 minuta. Nokautirali su nas tako i Brazil, a onda i Kamerun (doduše samo za remi).

Foto: EPA-EFE/Rolex dela Pena

Najgore od svega je što smo otišli sa namerom da konačno izađemo iz grupe, a onda je reakcija u toku igre izostala. Ne znači to da bi trebalo terati selektora Stojkovića, štaviše bilo bi kukavički da podnese ostavku u slučaju da ne uspemo da prođemo grupu, ali to znači da se neke stvari moraju postaviti na mesto. Boljeg selektora od Stojkovića nemamo, ali ako smo pali psihički, fizički, pa verovatno i duhovno čemu da se nadamo.

Sećamo se čuvene izjave Duleta Pacova iz serije „Vratiće se rode“ da mu „trebaju kompletni igrači kao Kežman“. Pa, Srbija nije imala nijednog Kežmana, delovalo je da niko nije spreman da odgovori izazovima koje nudi Svetsko prvenstvo.

I malo je simptomatično da Srbija sada ima listu od šest povređenih startera. Gde je napravljena greška, pa ima toliko povređenih… Ili je to samo „alibi“.

Stojković nam je hranio višedecenijski izranjavani fudbalski ego onim rečenicama „Bićemo mi dobri, verujte, bićemo mi dobri“, a onda se desilo da još jednom radimo nešto bez pokrića. E, zato smo razočarani. I prevareni.

Od onog „Dajte Brazil da se igramo“ stigli smo do duže bolničke liste nego u KBC Zvezdara i stigli do onih floskula od izjava.

Umorili smo se od matematike kao narod.

Dragan Stojković Piksi Foto: TANJUG/AP Photo/Francisco Seco

Dokle ćemo više da računamo šta nam treba da bismo prošli dalje. Dokle ćemo gledati u zvezde, gledati da li su savršeno poređane planete i razmišljati šta bi bilo kad bi bilo. Retrogradni Merkur, možda nam je smetala loše nameštena klima na stadionu…

Ovog puta je problem evidentan. Fizička i psihička sprema.

Verujem da ste svi sada kao „izduvani balon“ i da vam ne pada na pamet da gledate Brazil i Švajcarsku od 17.00. Ne pada vam na pamet, ali to ne znači da nećete u toku susreta gledati rezultat na telefonu. I šta ako sada Švajcarci naprave senzaciju?

Simptomatično je i što dobijamo izjave koje svedoče da nije sve u redu, ni u svlačionici. Napadači govore da treba proveriti kako je primljen gol, bio je to ozbiljan problem, Piksi sada daje izjave koje ne odišu samopouzdanjem. Uostalom i mimika se promenila što je mogao da primeti svako ko je želeo da gleda kako mečeve najavljuje verovatno najbolji fudbaler u istoriji zemlje. Nadali smo se da bi taj epitet mogao da nosi i kao selektor, a u poslednjih 90+ minuta protiv Švajcarske, ukoliko nam se ukaže ta šansa, može da dođe i do tog zvanja.

I ne ide da selektor naziva fudbalere amaterima. Ne preuzima odgovornost, iako igra na emociju, zamerio je igračima što nisu izašli visoko, a onda je odlučio čak i da napravi front.

Foto: Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino

„Nema dileme da je ovo najinteresantniji meč za gledanje na Svetskom prvenstvu. Kako je nama trenerima to samo mi znamo. Osećamo frustraciju, jer imati 3:1 i dopustili smo im da dođu do 3:3… To je frustrirajuće. Mislim da smo reagovali odlično posle njihovog gola, ekipa se potpuno podigla, uspeli smo da napravimo nekoliko fenomenalnih šansi, pa dali tri gola, a onda visok izlazak naše odbrane je apsolutno neprihvatljivo i zabranjeno na ovom nivou. To je amaterski, ne bi smelo da se dešava i koštalo nas je pobede. Teška utakmica u fizičkom smislu, šteta što nismo pobedili. Mislim da smo mogli da pobedimo, mislim da smo za nijansu bolji od Kameruna, ali rezultat kaže da je to 3:3. U svakom slučaju – idemo dalje. Mada ovo što sam video, ta statistika, posed lopte, dominantnost, to ništa u ovom momentu ne znači“, rekao je Piksi i usput rekao „Da mi Srbi volimo teži put“.

Ne volimo, ali izbor više nemamo.

Nemojte tako ljudi, ljuti smo svi, razočarani i prevareni. Ipak, i dalje ćemo lomiti glavu teškim matematikama i verovati u čudo.

Ako ne dođe do čuda – vratićemo se realnosti koju živimo decenijama.

Brojaćemo koliko igrača imamo u Ligi šampiona, „puvaćemo“ se zbog golova Mitrovića za Fulam, pričati o potezima Sergeja Milinković-Savića, govorićemo o transferima.

Neki će se vratiti maštanju o reprezentaciji Jugoslavije, neki će se baviti pitanjima zašto su srpski klubovi toliko loši, gledaćemo usporene snimke kako navijači Ajaksa oduševljeno skandiraju Dušanu Tadiću…

Vratićemo se igrama pojedinačnih igrača za strane klubove. A kada ćemo se ložiti na reprezentaciju?

Pa, nažalost posle prvog dobrog rezultata. Zato što smo kolektivni fudbalski mazohisti.

BONUS VIDEO Dušan Vlahović trči nakon utakmice sa Kamerunom

Komentari

Svi komentari (20)