Kako su dva velika prijatelja i dva velika rivala ispisala istoriju nakon što su im internet sveznalice poručile da ih je vreme pregazilo.
„Ako mi dozvolite, poslao bih poruku i svom prijatelju, velikom Karlitu. Hajde da obojica pobedimo u finalima“, poručio je Žoze Murinjo nakon što je uveo Romu u finale Lige konferencija.
Veliki Karlito, Don Karlo ili jednostavno Ančeloti uspeo je da uradi ono što niko nikada nije uradio. Plasirao se po peti put u finale Lige šampiona i to nakon što je njegov Real napravio senzacionalni preokret protiv Mančester sitija (ukupni rezultat 6:5), to nije uspeo da uradi nijedan drugi trener u istoriji.
Isto tako nijedan trener nije uspeo da osvoji prvenstva u svim ligama petice.
Karlito je bio šampion Italije, Nemačke, Francuske, Engleske i na kraju Španije. Samo bi ovo bilo dovoljno da se vine u zvezde, a ipak da nije bilo dovoljno sluha Florentina Pereza možda ne bi uspeo da uradi sve što jeste.
Sličnu priču deli i njegov prijatelj legendarni Murinjo. Emotivno je proživeo meč Rome i Lestera (ukupni rezultat 2:1) i na kraju konačni plasman u finale Lige konferencija.
Plakao je Murinjo od sreće (kao i Ančeloti dan ranije u zagrljaju sina i pomoćnika Davidea), kao da je konačno ovim uspehom skinuo ogromni teret sa pleća. Možda je osvojio 25 velikih trofeja, možda je osvojio prvenstvo u četiri različite države, možda je osvojio Ligu šampiona sa Portom i Interom, možda je osvojio Ligu Evrope sa Mančester junajtedom, a trofej Kupa UEFA podigao sa Portom, ali ovo je bilo posebno emotivno pražnjenje.
Dokazao je svima da je još onaj pravi i uspeo da posle 31 godine uvede „vučicu“ u neko evropsko finale. Ipak, lista dostignuća tu nije gotova jer će 25. maja u Tirani postati prvi trener koji je sa četiri različita kluba igrao finala evropskih takmičenja.
Ujedno je uspeo i ono što nije niko ranije. Stigao je do finala sva tri evropska takmičenja (Lige šampiona, Lige Evrope/Kup UEFA i Lige konferencija), a osvajanjem titule bi postao i prvi koji ima ova tri trofeja.
Imaju sličan način rada jer su sa fudbalerima pre svega prijatelji. To se videlo i po šampionskoj fotografiji na kojoj Ančeloti na kojoj puši tompus, dok se Alaba i saigrač kikoću kao deca, videlo se to i kada je Murinjo odlazio iz Intera, pa plakao ispred stadiona sa Markom Materacijem…
Ipak, ima nešto magično u njihovom radu. Ispisali su istoriju u samo nekoliko dana, a nemaju nameru da stanu. Italijanu su u Evertonu govorili da je njegovo vreme prošlo i da mu je lako da sa takvim timom bude na sredini tabele, dok je Murinju spočitavano da ni sa Sonom i Harijem Kejnom ne može da donese Totenhemu trofej.
Ocena engleske javnosti bila je jasna – vreme je za penziju. Imali su zato i poseban motiv kada su izbacivali engleske klubove iz takmičenja i videlo se to i po emocijama na kraju susreta. Don Karlo je najavio da će u penziju (barem klupsku) kada Realu više nije potreban, dok Murinjo o tome i ne razmišlja. Nije još rekao sve što ima na treneskom planu.
„Posebni“ je stigao u Italiju, a komentari su bili da nije više dovoljno dobar za Premijer ligu, pa se vraća u „Kalčo“. Ipak, imao je poseban razlog za dolazak u Italiju, a to je emocija.
„Veoma sam emotivan. Naravno, imao sam i veće uspehe u karijeri, ali ovo ne osećam zbog sebe, već zbog ljudi koji ovde rade i mojih igrača. Ovo je za nas Liga šampiona“, rekao je Portugalac.
BONUS VIDEO Slavlje u svlačionici Real Madrida
Pratite nas i na društvenim mrežama: