Srbija usred Berlina? Moguće je i nalazi se - daleko. Kada smo saznali da postoji FK Srbija u Berlinu, znali smo koja nam je destinacija poslednjih dana boravka na Evrobasketu.
Berlin je stvarno ogroman grad, to je jasno na prvu, ali se dodatno uverite kada se negde zaputite. Jedan od glavnih centara Evrope obuhvata površinu skoro kao tri Beograda…
FK Srbija je smešten skoro sat vremena od Aleksanderplaca, odnosno 14 stanica vozom S3 ili S9 u pravcu Špandau.
Silazi se na pretposlednjoj stanici Stresov i pogledom na okolinu shvatite da ste negde daleko. Kada prilazite, nemate nikakav osećaj da nailazite na neki sportski kompleks.
Samo se odjednom pojavi kućica ocrtana srpskom zastavom i ograđena – bodljikavom žicom.
Ograda nije mnogo visoka, ali na vrhu ima dva reda bodljikave žice… Kapija je bila zaključana, sve ostalo nepristupačno, pa nismo mogli mnogo, a nikoga nije ni bilo.
I pošta koja je stajala u sandučetu govorila je da u petak nije bilo „žive duše“ u berlinskom FK Srbija.
Šetali smo se okolo u nadi da ćemo naići na nekoga i naišli smo samo na jednu gospođu koja nam je nešto dobacila na nemačkom.
Kada smo rekli da ne razumemo i želeli da proćaskamo na engleskom, rekla je jasno „nein“, a onda opet poručila da ne smemo tu da budemo.
Gledali smo se u čudu, ali smo razumeli kada kaže „privaten nešto“, u smislu da se nalazimo na privatnom posedu.
Nosila je onaj marker kao redari, samo je ovaj put delovalo da je u pitanju neka građevina, pa smo rešili da se povinujemo naredbi stroge gospođe.
U povratku smo probali da dozovemo nekog, neuspešno, pa nam je ostalo samo da protumačimo šta piše kod vrata.
A, tamo, nešto baš lepo, ispisane reči pesme „Otadžbina moja“ od Alekse Šantića.
Ne plačem samo s bolom svoga srca
Rad’ zemlje ove uboge i gole;
Mene sve rane moga roda bole,
I moja duša s njim pati i grca.
Ovdje u bolu srca istrzana
Ja nosim kletve svih patnja i muka,
I krv što kapa sa dušmanskih ruka,
To je krv moja iz mojijeh rana.
U meni cvile duše miliona;
Moj svaki uzdah, svaka suza bona
Njihovim bolom vapije i ište…
I svuda gdje je srpska duša koja,
Tamo je meni otadžbina moja —
Moj dom i moje rođeno ognjište
Prave reči, u pravo vreme posle skoro 20 dana u tuđini…
Prešli smo preko puta i videli da postoji teniski teren, pored je i za hokej na travi, a onda nam se ukazao i fudbalski teren.
Ako smo dobro shvatili, tu fudbaleri Srbije igraju svoje mečeve kao domaćini u lokalnoj ligi, na podlozi sa veštačkom travom.
Klub je osnovan 2008. godine u kvartu Špandau, a ideja se rodila jer je prethodno futsal klub Srbija Berlin privlačio veliki broj naših ljudi u Nemačkoj, čak nekoliko stotina.
Tri godine kasnije postao je FK Srbija punopravni član Fudbalskog saveza Berlina.
„Klub je otvoren za sve, jer sport spaja, bez ozbira na rasu, veru, nacionalnost. Želimo da budemo više od fudbalskog kluba“, navodi se na klupskom sajtu.
A, dan kasnije uspeli smo da kontaktiramo i ljude koji su zaslužni za ovu sjajnu priče, što ćete biti u prilici narednih dana da čitate na Nova.rs.
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
BONUS VIDEO Nemci rekli „ne može“: Izveli smo diverziju zbog Šumareve kuće u kojoj se stoji
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
