"Ne možete da uđete, nema nikog da vas pusti", rekla nam je ne baš ljubazno radnica na stadionu Union Berlina. Ne možemo? U redu.
Da li smo ušli? Naravno da jesmo, i to regularno. Kad već neće da nam pomognu, morali smo sami da se snađemo, nije problem. Lepo su nam ostavili vrata fan šopa koja vode pravo do južne tribine stadiona usred šume i tri minuta nam je bilo dovoljno.
Diverzija je uspela dok je potrajao razgovor sa radnicom u zvaničnoj prodavnici berlinskog kluba. A, bila bi prava šteta da niste mogli da zavirite na neverovatan stadion koji se zvanično zove „An der Alten Forstraj“.
PROČITAJTE JOŠ
Zato smo se nas četvorica izveštača sa Evrobasketa u Berlinu zaputila u berlinski „Mali mokri lug“, kako bismo videli Kuću starog šumara, kako se narodski zove stadion na kojem igraju fudbaleri Uniona.
Aleksanderplac je jedan od glavnih trgova u Berlinu i jedna od centralnih stanica na kojoj su ukrštaju sva prevozna sredstva. Vozom S3 odatle smo putovali devet stanica pravo do željene destinacije.
Dobro, ne baš pravo, od stanice „Kopnik“ (tako se zove i ceo kvart) na kojoj smo izašli usledilo je nekih 15-tak minuta hoda (za neke i mnogo više), pored tržnog centra, ispod podvožnjaka i stigli smo. Na putu do tamo nalepnice koje su svuda izlepljene su nam jasno govorile gde smo došli – u narodski kvart koji odudara od ostalih.
Stigli – do prvih znakova koji vode ka Šumarevoj kući. Tu je i kafana sva u znaku Uniona, a od nje se stvarno ide kroz šumu ka stadionu dok oko vas samo „sevaju“ ljudi na biciklu i ostavljaju nas u prašini.
Tu, odmah iza krivine, ukazao nam se stadiona kluba koji se pre tri godine tek prvi put plasirao u Bundesligu. Razlog više da ga posetimo, jer nije mejnstrim.
A, ne da nije mejnstrim, već prkosi i nekim nemačkim pravilima, što je prilično nezamislivo. Dušu mu daje stajanje, veći deo stadiona nema stolice, tačnije mesta za sedeće zauzimaju samo jednu bočnu tribinu od ukupno 22.000 mesta, što znači da je tri četvrtine namenjeno za stajanje.
„Mi stojimo“, bila je poruka navijača Uniona kada je Bunudesliga primoravala klub da postavi više stolica. Na preostale tri tribine su samo beton i šipke, pa može da se oseti onaj stari duh navijanja.
Šteta što Union za vikend igra u gostima…
„Naša ljubav, naš tim, naš ponos, naš klub i nikad zaboravljeni Union“, piše na krovu stadiona koji odiše onim starim duhom pravog fudbala.
Union je 2008. umalo izgubio licencu za igranje, jer su se tribine bukvalno raspadale. Da krilatica navijača nije isprazna pokazali su na delu. Oko 2.500 navijača spaslo je svoj klub od propasti.
„Maltene su sami ponovo izgradili stadion. Klub pripada navijačima, to se prosto oseti tamo“, rekao je svojevremeno nemački novinar Jakob Svitman za BBC.
Bilo je perioda kada se nalazio pred bankrotom u prošlosti i koliko navijače vole klub govori i to da su bukvalno dali krv za njega. U Nemačkoj vam plaćaju ako date krv, pa su tim novcem pomogli da Union preživi.
Portparol kluba Kristijan Arbajt objasnio je da su akciju „Krvarim za Union“ navijači sami organizovali i tako simbolično demonstrirali na šta su sve spremni za voljeni klub.
„Ljudi vole fudbal, da piju pivo, a i mi se međusobno dosta poznajemo. To su sve sirove emocije koje su suština ovog kluba“, objasnio je navijač Ingo Pec filozofiju čeličnog Uniona.
Tokom ove šetnje za pamćenje ka Kući starog šumara i u priči koja ostavlja onaj stari, pravi fudbalski utisak, nisam hteo da „davim“ informacijama, ali tek nekoliko osnovnih reči o samom klubu. Union Berlin osnovan je 1966. godine, boje su crveno-bele, kapacitet stadiona Kuća starog šumara je 22.012 mesta (18.000 za stajanje), a klub se 2019. prvi put plasirao u Bundesligu.
S obzirom da se tokom ere Hladnog rata nalazio u sovjetskom delu Istočnog Berlina, logično da je igrao u Istočnoj Nemačkoj. Najbolji rezultat bio je osvajanje Kupa 1968, odnosno peto mesto u Prvoj ligi tri godine kasnije.
Gradski rival je Herta, smeštena u Zapadnoj Nemačkoj, i dok je postojao Berlinski zid duel dva kluba nije bio moguć. Inače, Berlin je u prošlom veku bio podeljen zidom izgrađenim 1961. godine da ljude iz istočnog dela pod kontrolom SSSR ne bi bežali u zapadni deo grada.
Zid je srušen 1989. godine i od ujedinjenja Nemačke imao je Union velike finansijske probleme. Najčešće je tavorio u trećem rangu takmičenja, da bi od 2010. bio standardan član Cvajte sve do nedavnog uspona.
I ne radi se o običnom ulasku u elitno nemačko društvo, već je u pitanju meteroski uspon, jer je Union u sezoni 2021/2022. debitovao na evropskoj sceni u Ligi konferencija, dok ove sezone igra Ligu Evrope. Kako sve to ne bi prošlo bez srpskih fudbalera, zanimljivo da je član Uniona ofanzivac Miloš Pantović, dok je stub odbrane u istorijskoj, prvoj bundesligaškoj sezoni 2019/2020. bio Neven Subotić, pa u fan šopu može da se nađe i njegova knjiga „Dati sve od sebe“.
Navijači definitivno daju sve od sebe za Union.
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar