Ovo smrtonosno stvorenje se sve češće pojavljuje na plažama: Naučnici veruju da se širi i jedna stvar ih brine

Na prvi pogled delovalo je kao ostatak meduze koji su talasi ostavili za sobom. Ipak, pošto nikada ranije nije video nešto slično, Očiai je odlučio da uzorak pažljivo spakuje u plastičnu kesu i odnese ga u laboratoriju Univerziteta Tohoku.

Ispostavilo se da je reč o do tada nepoznatoj vrsti portugalske galije, organizma iz roda Physalia. Iako ih mnogi svrstavaju među meduze, ovi organizmi zapravo pripadaju sifonoforama, kolonijama sastavljenim od više jedinki koje zajedno funkcionišu kao jedan organizam, pri čemu svaka ima posebnu ulogu u njegovom opstanku.

Nova vrsta dobila je ime Physalia mikazuki, što u prevodu znači „polumesec“, inspirisano ukrasom u obliku polumeseca koji je krasio kacigu legendarnog samuraja Date Masamunea iz Edo perioda.

Pre ovog otkrića bile su poznate samo četiri vrste iz ovog roda. Smatralo se da je Physalia utriculus jedina koja nastanjuje japanske vode, od Okinave do zaliva Sagami. Međutim, sada se veruje da je nova vrsta toliko dugo ostala neprimećena upravo zato što deli isto područje kretanja.

Zanimljivo je da je primerak pronađen na najsevernijoj tački na kojoj je ovaj rod ikada zabeležen. Ove životinje obično plutaju tropskim morima, nošene vetrovima i morskim strujama, dok svojim pipcima hvataju plen.

Detaljna analiza pokazala je da se ova nova vrsta jasno razlikuje od poznatih srodnika. Njena gasna komora ima drugačiji oblik, a dodatno je prepoznatljiva po više glavnih pipaka i žutim, bananasto oblikovanim strukturama koje služe za hvatanje i varenje hrane. Genetska ispitivanja su definitivno potvrdila da je reč o zasebnoj vrsti.

Naučnici ističu da je ovo prvi put da je predstavnik roda Physalia zabeležen u regionu Tohokua, što ukazuje na moguće promene u rasprostranjenosti ovih organizama. Ranije su bili ograničeni na toplije vode, pa njihovo pojavljivanje na severu otvara nova pitanja o uticaju klimatskih promena.

Korišćenjem simulacija kretanja zasnovanih na podacima o opažanjima, istraživači su zaključili da je ova vrsta verovatno stigla sa juga, iz oblasti zaliva Sagami, prateći morske struje ka severu.

Sve toplija mora omogućavaju ovim organizmima širenje na nova područja, slično kao što se već dogodilo sa Nomurinom meduzom, koja se poslednjih godina masovno pojavljuje u vodama oko Japana i pravi probleme ekosistemu i ribarstvu.

Osim naučne važnosti, ovo otkriće ima i praktične posledice. Ujed portugalske galije može biti izuzetno bolan, pa čak i opasan po život, što znači da će biti potrebno pojačati upozorenja i mere bezbednosti na plažama.

Istraživači veruju da će praćenje kretanja ove nove vrste, kao i njenih srodnika, pomoći ne samo u zaštiti ljudi već i u boljem razumevanju uticaja ovih neobičnih organizama na morski svet. Takođe, postoji mogućnost da među njima i dalje postoje neotkrivene vrste.

Kako ističu naučnici, iako mogu delovati zastrašujuće, ove životinje su istovremeno i fascinantne i vredne daljeg proučavanja, jer kriju brojne tajne o životu u okeanima.