Kako je Srbija ispala sa Evrobasketa u osmini finala, a nekako smo verovali da će ostati naši košarkaši do kraja nedelje u Berlinu, tražili smo alternativnu zanimaciju.
Naravno, košarka je ostala broj jedan, pa smo imali priliku da uživamo u čarobnim predstavama, preokretima, produžecima i senzacijama poput one u režiji Poljske koje će se pamtiti.
PROČITAJTE JOŠ
Rešimo tako da guglamo koji sve fudbalski klubovi postoje u Berlinu pored Herte i Uniona. Inače, stadion Uniona je Kuća starog šumara, zaista je u šumi i sjajna priča o njemu je u toku dana na Nova.rs.
Znamo i za berlinski Dinamo koji se sada zove nešto modifikovano, ali odjednom nam se ukazala – Srbija. Ne, nije to nostalgija za kućom, već stvarno postoji FK Srbija iz Berlina.
Ne deluju previše aktivno na društvenim mrežama (nisu ni odgovorili na upit), a kako smo pronašli da igraju u petak i to u gostima, hteli smo pre toga da ih obiđemo.
Zašto ne u petak? Njihov meč u nekoj lokalnoj ligi je u 19.45, neposredno pred drugo polufinale Evrobasketa, a do tada su nam i Poljaci malo pokvarili planove izbacivanjem Luke Dončića i branioca trona.
Uglavnom, guglanje nas je odvelo do sastava tima i tako nam se ukazao Ronaldo Mekić kao, naravno, napadač Srbije iz Berlina.
Nažalost, Ronaldo je leta 2021. napustio Srbiju i prešao u treći tim Herte, a ni upornom pretragom interneta nismo došli do detaljnijih podataka o ovom egzotičnom napadaču. Šteta…
Vraćamo se košarci, Italija nije mogla dalje od Francuske u četvrtfinalu (četvrti put zaredom ispala u ovoj fazi), ali je italijanski kolega mogao da nam udeli lekciju. Kada neko sa 61 godinom i dalje prati velika takmičenja, jasno je koliko je iskustva na talonu.
Upitao nas je za mišljenje da li bi Srbija sa Milošem Teodosićem ipak dobila njegovu reprezentaciju? Baš ga je zanimalo, rodom je iz Bolonje. Gledamo se kolege i ja i mislimo – pa nemoj, čoveče, još i ti da nam otežavaš, boli.
On je bio ubeđen da bi Teodosić i Jokić vrteli taj pik-en-rol, ali ne vredi…
Usput nam je ispričao i kako je autostopom išao u Skenderiju da gleda jugoslovensku košarku u punom sjaju.
Gledao je i čuveno finale Bosne protiv Varezea 1979. godine kada je Bosna postala prvak Evrope, a legendarni Žarko Varajić dao rekordnih 45 poena, što je i danas najbolji poenterski učinak u finalu.
Gledao je i Karija Pešića kako je sa slavnom generacijom osvojio Svetsko juniorsko prvenstvo u Bormiju, o čemu je snimljen i film „250 stepenika“.
„Divac, Kukoč, Sale Đorđević, Rađa, najjača juniorska ekipa u istoriji“, dodaje kolega i nabraja ko je za njega najbolji u istoriji jugoslovenske košarke.
„Mirza Delibašić je broj jedan, Dražen pre Dražena. Gledao sam to finale kada su dobili Vareze u finalu, Varajić je dao 45 poena. Drugi je Krešo Ćosić, treći Dražen Petrović, pa Sale Đorđević i Toni Kukoč. Možemo i dalje, ali koga god da stavite u top 10 možete na bilo koje mesto, nije bitno“.
Za kraj dana, ustaljenu rutu nas četvorice pivo-voz-hotel poremetili su na kratko poljski navijači.
„Ovo je svetska lopta sa svim potpisima, dajte nam i vi autograme. Odakle ste? Novinari iz Srbije? Brateeee“, veseli su bili poljski navijači, kako i ne bi kada su se malo pre toga plasirali u polufinale Evrobasketa.
Imaju malu loptu na kojoj skupljaju razne potpise za uspomenu na neverovatan Evrobasket.
„Vidimo se i srećno, da dođete ‘bar’ do finala“, poručujemo im i ostavljamo ih da uživaju. Kad su naši već kod kuće…
BONUS VIDEO Igor Miličić posle velike pobede Poljske protiv Slovenije: Moji igrači imaju ja** kao lubenice
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar